Zatvorenici u sirijskom zatvoru Tadmor bili su primorani da jedu mrtve miševe, piju kanalizacionu vodu i nije im bilo dozvoljeno da podignu glave ili da gledaju jedni druge, a pogubljenja su bila uobičajena.
Postoji jedan zatvor koji je do pre nekoliko godina bio poznat širom sveta kao najgori na svetu: Tadmor. "Amnesty International" opisao je zatvor kao "sinonim za patnju" jer su zatvorenici redovno bili premlaćivani i mučeni, piše Dejli Star.
Zatvor Tadmor nalazio se u Palmiri u Siriji, a izgradili su ga Francuzi 1930-ih, u srcu arapskih pustinja. Prvobitno je to bila vojna kasarna, ali su se stvari promenile 1980-ih. Sirijski pesnik Faraj Bairakdar, koji je proveo četiri godine zatvoren, opisao ga je jednom kao "kraljevstvo smrti i ludila".
Zatvorenici su držani izolovani od spoljašnjeg sveta i zabranjeno im je da komuniciraju jedni sa drugima, bili su upozoreni da do pogubljenja može da dođe u bilo kom trenutku. Zatvor je bio kružnog oblika, omogućavajući čuvarima da mogu da posmatraju sve zatvorenike u bilo kom trenutku. Zatvorenici nisu smeli da podignu glave, da podignu pogled ili da se pogledaju.
Oko 20.000 ljudi je bilo zatvoreno između 1980. i 1990. godine, od kojih su veliki deo bili politički aktivisti. Ovo je izazvalo problem prenaseljenosti tako da su zatvorenici morali da se smenjuju da stoje dok drugi spavaju.
Zatvorski čuvari i službenici nisu pokazivali milost prema zatvorenicima. Memoari Faradža Bajrakdara o njegovom vremenu u ćelijama su brutalno štivo.
U jednom poglavlju on objašnjava da su zatvorenici koji su bili zatvoreni po ceo dan ponekad dobijali "odahnuće" gde im je bilo dozvoljeno da se šetaju po dvorištu – samo da bi bili mučeni i ubijani, ponekad premlaćivanjem na smrt.
Farajeva knjiga takođe opisuje neke od mučnih metoda koje se koriste za ispitivanje zatvorenika. Prilikom ulaska u zatvor zamolili su ih da piju vodu iz kanalizacionog odvoda. Prema drugom zatvoreniku, Mustafi Halifi, oni koji su to odbili ubijeni su.
Grupa čuvara je jednog čoveka naterala da proguta mrtvog miša. Starijeg zatvorenika su držali na zemlji kako bi mogao da poliže čizmu oficira. Bičevanje je bilo redovno, dok su ostali zatvorenici terani da stoje u istom položaju satima dok im tela na kraju nisu pokleknula.
Možda je najstrašnije sećanje na Faraja priča o čuvaru koji je koristio zatvorenika kao 'ljudsku trambolinu' - skačući gore-dole na njega, gde mu je u jednom trenutku skočio na vrat i kičmenu moždinu, ubivši ga istog trenutka.
Pogledajte fotografije: