Uvođenjem embarga na rusku naftu, samo se produbljuje sukob između Rusije i Evrope, dok za to vreme Kina profitira kupovinom energenata po povoljnoj ceni.
U sred sukoba Evrope i Rusije oko uvođenja embarga na ruske energente, za to vreme Kina potajno povećava kupovinu ruske nafte i to po nižim cenama od one koju nudi konkurencija. Kina tako, osim što profitira, popunjava i prazninu koju su Putinu ostavili zapadni kupci povlačeći se iz poslova s Rusijom.
Ovakva situacija je idealna za Peking i nekolicinu kineskih rafinerija, jer dobijaju niska cena ruske nafte koja je po barelu i do 35 dolara niža u odnosu na cenu pre invazije. Cena je tako znatno ispod one koju postavlja konkurencija sa Bliskog istoka ili iz Afrike, Evrope i SAD. Pored ovakve kupovine ruske nafte po niskim cenama, Kina takođe namerava da obnovi svoje strateške rezerve sirove nafte upravo jeftinom ruskom.
Kina je prema zvaničnim informacijama, dnevno uvozila oko 750.000 do 800.000 barela ruske nafte. Podaci sada govore da su ove količine u maju bile i veće od 1,1 milion barela dnevno.
Kupovinom ruske nafte, nekolicina kompanija praktično popunjava novonastalu rupu koju su zapadni kupci već ostavili , ali i koju će tek napraviti sa dolaskom šestog paketa sankcija Rusiji. Prednjače dve naftne kompanije: "Unipek", trgovački ogranak najveće azijske rafinerije "Sinopek", ali i "Ženhua Oilom" kompanija koja posluje u okviru kineskog konglomerata "Norinko".
Naftne sankcije EU protiv Rusije i dalje, međutim, predstavljaju mnogo ozbiljan udarac u istoriji Kremlja.
Vlada u Kijevu je želela više i brže delovanje, ali je u utorak premijer Denis Šmihal rekao da je „zahvalan" na merama EU.
"Sankcije će upravo sada uticati na 75 odsto uvoza ruske nafte. A 90 odsto će biti zabranjeno do kraja godine", napisao je na Tviteru.
Ali uprkos izjavi visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borela da je rezultat "značajna odluka", još uvek ima mnogo pitanja oko zabrane.
Zabrana ruske nafte je za sada delimična
Politički sporazum se obavezuje da će do kraja godine blokirati ruski uvoz iz Rusije u EU ali to i dalje ostavlja 30 odsto sirove nafte koja se šalje naftovodom. Čelnici država članica Evropske unije postigli su dogovor o zabrani uvoza ruske nafte koja se doprema brodovima i upravo to ostavlja prostor za trećinu sirove nafte.
"Ovo odmah pokriva više od 2/3 uvoza nafte iz Rusije, smanjujući ogroman izvor finansiranja njene ratne mašine", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Sankcije će stupiti na snagu za nekoliko mjeseci
Zabrana morske nafte stupa na snagu nakon šest meseci, dok će rafinisani proizvodi biti zabranjeni od 2023. Češkoj je odobreno izuzeće od zabrane preprodaje ruskih naftnih derivata do sredine 2024. godine, piše Politiko.
"Pošto je osnovni cilj sankcija da se što pre oslabi finansijska i ekonomska pozicija Rusije kako bi se smanjio i njen vojni kapacitet, ovo bi moglo biti premalo prekasno", rekla je Simon Taljapijetra, viši saradnik i stručnjak za energetiku u Bruegel think tank u Briselu.
Indija, Kina, i Turska pojačali kupovinu
Zapadni trgovci brzo su dobrovoljno prestali da kupuju rusku naftu ubrzo nakon invazije Moskve na Ukrajinu, što je dovelo do pada cene ruske nafte - ona se trguje po ceni nižoj i do 35 dolara u odnosu na svetski prosek. Evropa je najveći ruski kupac nafte, kupujući oko polovinu od 4,7 miliona barela dnevno ruske sirove nafte . Ali kupci u Indiji, Kini i Turskoj su pojačali kupovinu, delimično nadoknadivši gubitak. Rusija je zapravo povećala izvoz nafte za 6 odsto u maju u poređenju sa aprilom.
Rusija će „naći druge uvoznike", rekao je Mihail Uljanov, ruski ambasador pri međunarodnim organizacijama sa sedištem u Beču.
Kako zabraniti prevoz tankerima
Detalji o tome kako će se primeniti zabrana prevoza nafte tankerima još uvek moraju da budu finalizovani.
Mreža brodova uglavnom u grčkom vlasništvu preuzima količine sa sankcionisanih ruskih brodova na moru, pre nego što preusmereni naftu kupcima u Indiji i Aziji, prema obaveštajnoj firmi Lloid's List, piše Politiko.
5. Više udara po rusku naftnu industriju
Svako usporavanje prodaje predstavlja velike probleme za ruski naftni sektor, zemlji nedostaju značajni kapaciteti za skladištenje nafte, pa bi mogla biti prinuđena da prekine pumpanje. Ako se to dogodi, naftna polja bi mogla biti trajno oštećena.
"Logično, ako ruska nafta nastavi da ne nađe kupca, onda bi ti negativni efekti u roku od nekoliko meseci, ako ne i ranije, primorali ruske proizvođače sirove nafte uzvodno da počnu da smanjuju i tada bismo počeli da vidimo eroziju prihoda od ruske nafte", rekao je Tane Gustafson, stručnjak za naftu i profesor ruske politike na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, govoreći pre nego što je dogovoren embargo EU.
Međunarodna agencija za energetiku u majskom izveštaju o tržištu nafte očekuje da će rusko ograničenje dostići 3 miliona barela dnevno u drugoj polovini ove godine jer bi „novi embargo mogao ubrzati preorijentaciju trgovinskih tokova koja je već u toku i primorati ruske naftne kompanije da zatvore još bušotina".
Šta će biti sa gasom?
Nafta je najveći izvozni proizvod Rusije, a sledi prirodni gas, gde je i EU veliki kupac. Ali šanse da blok uključi gas u bilo koju buduću rundu sankcija ne izgledaju velike.
Bilo je potrebno šest rundi sankcija da se zabrani nafta, a EU ćemnogo teže moći brzo da odbaci gas koji se isporučuje ruskim gasovodom.
Neke zemlje članice, posebno Poljska i Baltik, zalažu se za to.
"Od 24. februara tvrdim da su nam potrebne hitne i pune energetske sankcije za naftu, ugalj i gas", rekao je letonski premijer Krišjanis Karinš.
Austrijski kancelar Karl Nehamer odbacio je u utorak mogućnost da će EU sada krenuti za ruskim gasom.
„Gas se ponaša veoma drugačije od nafte u smislu sigurnosti snabdevanja -- mnogo je lakše nadoknaditi naftu", rekao je on. „Stoga, o embargu na gas takođe neće biti reči u narednom paketu sankcija.