"Leteći Kremlj" je ogromna letelica dizajnirana da zaštiti predsednika Vladimira Putina u slučaju nuklearnog napada.
"Leteći Kremlj“, takođe poznat kao ruski "avion sudnjeg dana“, trebalo je da se pojavi, prvi put posle više od decenije na moskovskoj paradi povodom Dana pobede u ponedeljak.
Međutim, ogromna letelica dizajnirana da zaštiti predsednika Vladimira Putina u slučaju nuklearnog napada primetno je odsutna zbog vremenskih uslova, prema rečima ruskih zvaničnika, uprkos tome što je primećena kako leti nisko iznad Moskve u danima pre događaja.
Opasnu letelicu, koja je vrhunac vojnog inženjeringa iz sovjetske ere, trebalo je da prate dva borbena aviona MiG-29, kao i bombarderi Tu-96 "Medved“ i Tu-160 "Beli labud“, od kojih su oba sposobni da nosi nuklearne bojeve glave.
Njegova pojava je izazvala negodovanje u međunarodnoj zajednici, smatrajući se indikativnim za rastuće političke tenzije između Rusije i Zapada. Dok rat u Ukrajini besni, sugeriše se da bi Putin mogao da koristi avion kao poruku upozorenja NATO-u i njegovim saveznicima.
U aprilu 2022. Putin je osudio isporuke oružja Kijevu sa Zapada, preteći da će pokrenuti "munjevitu” reakciju bilo kojoj naciji koja interveniše u ukrajinskom ratu. Putin je u aprilu uputio prikrivene pretnje o upotrebi nuklearnih bojevih glava protiv zemalja za koje se smatra da se "mešaju“ u njegovu "specijalnu operaciju“ u Ukrajini.
Avril Hejns, glavni šef američke obaveštajne službe, takođe je u utorak upozorio da bi se Putin mogao okrenuti nuklearnom oružju ako poraz u Ukrajini vidi kao kritičnu pretnju svom režimu u Rusiji.
Šta znamo o "Letećem Kremlju"?
Leteći Kremlj je avion Iljušin Il-80 ruske proizvodnje, modifikovana verzija putničkog i teretnog aviona Il-86. Avion je posebno dizajniran da zaštiti rusko rukovodstvo po svaku cenu kroz najgori scenario.
Uprkos svojoj veličini, avion nema prozore - osim pilotske kabine - kako bi se osigurala maksimalna zaštita u teškim atmosferskim i vremenskim uslovima, ili u slučaju nuklearne eksplozije. Prepun je tehnologije, ali određeni detalji su ruske državne tajne.
U slučaju nuklearne razmene, Rusija bi koristila letelicu da obezbedi kontinuirani lanac komandovanja i komunikacije, za uzvratne napade. Avion se takođe može puniti gorivom u toku leta, omogućavajući vozilu da ostane u vazduhu duži vremenski period.
Naravno, Rusija nije jedina zemlja koja poseduje vazdušno-desantni komandni centar ove vrste. Veruje se da Sjedinjene Države imaju flotu od četiri "aviona Sudnjeg dana” poznata kao E-4B "Noćna straža”, koja nudi slične mogućnosti američkim liderima da usmere snage ili taktički nuklearni odgovor u slučaju napada iz vazduha. E4-B je z doba hladnog rata, prvi put pušten u rad ranih 1970-ih.