Vali je stigao u Ukrajinu 4. marta zajedno sa trojicom bivših kanadskih vojnika, a vratio se u Kvebek posle dve meseca.
Dva meseca nakon što je odgovorio na poziv predsednika Volodimira Zelenskog, najsmortonosniji kanadski snajperista poznat po nadimku Vali (40) se vratio u Kvebek, nepovređen iako je na ratištu "nekoliko puta“ umalo izgubio život. Većina stranih boraca koji su poput njega otišli u Ukrajinu vratili su se gorko razočarani, zaglibljeni u magli rata, a da nisu ni jednom bili na linijama fronta.
"Imam sreću što sam još uvek živ, zaista sam bio blizu smrti“, rekao je bivši vojnik Kraljevskog 22. puka u intervjuu za La Pres u svom domu u širem području Montreala.
Vali je opisao da je njegova poslednja misija u regionu Donbasa, donekle ubrzala njegov povratak. U rano jutro, kada je upravo zauzeo položaj u blizini rova izloženog vatri ruskih tenkova, dva regruta su izašla iz ćebadi da popuše cigaretu. "Rekao sam im da se tako ne izlažu, ali nisu me slušali“, kaže Vali. Pored njih je tada pala "veoma precizna” granata iz ruskog tenka.
Scena koju je snajperista opisao ledi krv. "Jako je eksplodiralo. Video sam kako geleri prolaze kao laseri. Nisam čuo ništa, odmah me zabolela glava. Bilo je stvarno strašno", rekao je on.
Odmah je shvatio da nema šta da se uradi za njegove saborce koji su teško pogođeni. "Miriše na smrt, teško je to opisati; to je jeziv miris ugljenisanog mesa, sumpora i hemikalija. To je tako neljudski, taj miris", rekao je on.
Njegova partnerka, koja želi da ostane anonimna, kaže da ju je nazvao usred noći: "Pokušavao je da mi objasni da su bila dva smrtna slučaja. On je rekao: 'Mislim da sam učinio dovoljno, a? Da li sam uradio dovoljno?" Izgleda da je hteo da mu kažem da se vrati, kaže ona. Bio je užasno miran", ispričala je ona za La Pres.
Porodični život je pobedio njegovu želju da pomogne Ukrajincima, kaže Vali koji je sinu propustio prvi rođendan dok je bio na frontu.
Nakon što je proveo dva meseca u Ukrajini, Vali daje "prilično razočaravajuću” ocenu raspoređivanja zapadnih dobrovoljaca, koje je počelo početkom marta, nakon poziva predsednika Vladimira Zelenskog. Broj dobrovoljaca koji su se pojavili - više od 20.000, prema različitim procenama – bio je toliki da je ukrajinska vlada morala hitno da osnuje Međunarodnu legiju za teritorijalnu odbranu Ukrajine 6. marta. normanska brigada
Ali za većinu dobrovoljaca koji su se pojavili na granici, pridruživanje vojnoj jedinici predstavljalo je problem.
On i nekolicina drugih bivših kanadskih vojnika su u početku radije želeli da se pridruže Normanskoj brigadi, privatnoj dobrovoljačkoj jedinici koju je predvodio bivši vojnik iz Kvebeka čiji je ime Hrulf. Ubrzo je došlo do razdora među trupama i veliki broj boraca napustio je Normansku brigadu.
Troje ljudi koji su tražili da ostanu anonimni, naveli su da su se neki od dobrovoljaca našli na oko 40 kilometara od ruskog fronta bez ikakve zaštitne opreme. "Da je došlo do ruskog prodora, svi bi bili u opasnosti. Bio je to neodgovoran odnos Brigade“, kaže jedan od bivših vojnika, koji je tražio da se njegovo ime ne otkriva iz bezbednosnih razloga.
Komandant Normanske brigade, potvrđuje da ga je od početka sukoba napustilo šezdesetak boraca. Nekoliko njih je htelo da potpiše ugovor koji bi im dao status po Ženevskim konvencijama, kao i garancije da će u slučaju povrede biti lečeni od strane ukrajinske države. Hrulf tvrdi da su neki čak "planirali" da mu oduzmu pošiljku oružja od 500.000 dolara koje su isporučili Amerikanci, kako bi stvorili sopstvenu borbenu jedinicu.
"Ima momaka koji su žurili da odu na front a da nisu prošli ni najmanju bezbednosnu proveru. Ukrajinci su nas testirali i tek sada počinjemo da dobijamo više misija. Postoji element poverenja koji treba da se izgradi, i to je sasvim normalno“, kaže Hrulf.
"Užasno razočarenje"
Vali navodi da je pronalaženje oružja za borbu bila kafkijanska vežba. "Morao si da poznaješ nekoga ko je poznavao nekoga ko ti je rekao da će ti u nekoj staroj berbernici dati AK-47. Morali ste da petljate sa vojničkom opremom tako što ćete sakupljati komade i municiju levo-desno, u mnogim slučajevima sa oružjem u manje-više dobrom stanju“, kaže on.
Čak i za obroke, često ih obezbeđuju civili. Isto je i sa benzinom. Stalno moraš da se organizuješ, da poznaješ nekoga ko nekoga poznaje.
Većina je, međutim, odlučila da se vrati kući. Mnogi dolaze u Ukrajinu spremni za borbu na frontu, ali odlaze sa podvijenim repom, kaže Vali.
Na kraju je i sam rekao da je ispalio samo dva metka u prozore "da bi uplašio ljude“ i da nikada nije došao u domet neprijateljske vatre.
"To je rat mašina“, gde "izuzetno hrabri“ ukrajinski vojnici trpe veoma teške gubitke od granatiranja. Propuštaju mnogo prilika da oslabe neprijatelja jer im nedostaje znanje tehničke vojske, rezimira on.
"Da su Ukrajinci imali procedure koje smo imali u Avganistanu da komuniciraju sa artiljerijom, mogli bismo da napravimo pokolj“, smatra Vali koji ne krije želju da se tamo vrati uprkos svemu.