Turska je zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione koji pokušavaju da lete u Siriju. Ali ključno je Crno more.
Postoji turska izreka: “Da li su vam brodovi potonuli u Crnom moru?“ Izraz se postavlja kada je osoba izgubljena u mislima, pokušavajući da reši naizgled nerešiv problem. A upravo je Turska ta koja kontroliše pristup Crnom moru što je veoma bitno ako sagledamo sve ono što se dešava u Ukrajini. Ali krenimo redom.
Nakon što je Turski rat za nezavisnost zvanično okončan Lozanskim ugovorom 1923. godine, moreuz Bosfor i Dardaneli su demilitarizovani. Pristup Crnom moru stavljen je pod kontrolu Međunarodne komisije za moreuz. Ali sa pogoršanjem političke situacije u Evropi uoči Drugog svetskog rata, Turska je pokušala da promeni sporazum i tako smo 1936. došli do Konvencije iz Montrea. Do danas, turska kontrola moreuza između Evrope i Azije daje joj jedinstvenu pomorsku moć.
A šta ova Konvecija znači u praksi? Turska garantuje slobodu prolaza za sva civilna i komercijalna plovila tokom mirnodopskog vremena. Kada dođe do rata koji ne uključuje Tursku, ratni brodovi zaraćenih država ne mogu da koriste moreuz - osim ako se ne vraćaju u matične baze u Crnom moru, piše CNBC.
Turski mediji su krajem februara citirali ukrajinskog ambasadora u Turskoj Vasila Bodnara koji je tražio da Turska primeni Konvenciju iz Montrea i zaustavi ruske brodove da pređu moreuz i napadnu Ukrajinu. Kada je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nazvao rusku invaziju na Ukrajinu “ratom“ tokom intervjua 27. februara za CNN, to je Turskoj dalo pravo da u potpunosti primeni Konvenciju iz Montrea.
U stvari, turska primena Montrea blokira Rusiju da ojača svoju crnomorsku flotu spolja ili da premesti ratne brodove koji su sada u Crnom moru nazad u Sredozemno more.
“Ove odredbe ne menjaju mnogo ravnotežu snaga u Crnom moru. Međutim, kada ovi ruski brodovi koji pripadaju crnomorskoj floti budu u Crnom moru, neće moći da se vrate u Sredozemno more. Dugoročno, to bi moglo predstavljati problem za sposobnosti projekcije moći Rusije u istočnom Mediteranu, a posebno u Siriji“, rekao je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata za CNBC.
“Ove odredbe ne menjaju mnogo ravnotežu snaga u Crnom moru. Međutim, kada ovi ruski brodovi koji pripadaju crnomorskoj floti budu u Crnom moru, neće moći da se vrate u Sredozemno more. Dugoročno, to bi moglo predstavljati problem za sposobnosti projekcije moći Rusije u istočnom Mediteranu, a posebno u Siriji“, rekao je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata za CNBC.Potonuće ruskog ratnog broda “Moskva” u Crnom moru 14. aprila istaklo je rusku nedoumicu: Rusija mora da ubedi Tursku da otvori Bosfor i Dardanele ako želi da zameni “Moskvu” - koja je bila glavni ruski crnomorski brod - ili da premesti Crnomorsku flotu daleko od Ukrajine.
Moskva i Ankara još nisu iskusile oštre nesuglasice jedna sa drugom oko Ukrajine. Ali postoji zabrinutost da bi njihov odnos mogao postati napetiji. Turska pokušava da posreduje u miru između Rusije i Ukrajine i nije uvela sankcije Rusiji. Ali Turska je članica NATO-a. A u onome što bi moglo biti znak eskalacije između Turske i Rusije je činjenica da je Ankara u subotu zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione koji pokušavaju da lete u Siriju.
Turska je 2015. oborila ruski avion na granici sa Sirijom, gde se Moskva borila u ime Bašara el Asada. Moskva je odgovorila zabranom uvoza turske hrane i radnika. Ulgen je rekao da bi Konvencija iz Montrea mogla ponovo da suprotstavi Tursku i Rusiju, piše CNBC.
“Nejasno je koliko dugo će važiti član 19“, rekao je on, dodajući da je to “pokrenuto priznanjem turske strane da postoji rat“.
“Mogli bismo biti svedoci scenarija gde Rusija tvrdi da je rat završen, ali međunarodna zajednica i Turska to ne priznaju“, rekao je on.
Ulgen je rekao da veruje da će Turska nastaviti da poštuje sve što piše u Konvenciji iz Montrea, jer bi primena fleksibilnosti za jednu stranu u ratu mogla da stvori ogroman pritisak sa druge strane.
“Turska ne bi želela da se nađe u toj poziciji“, rekao je on.