Svijet

ŠEF DRŽAVE EU STAVLJEN NA CRNU LISTU! Ukrajinci ga prozvali NEPRIJATELJEM - Objavili da je saučesnik Rusa u ratu!

Autor Anđela Pešić Izvor mondo.rs

Mađarski premijer Viktor Orban označen je kao "saučesnik ruskih ratnih zločinaca".

Izvor: Facebook/screenshot/Володимир Зеленський

Mađarski premijer Viktor Orban dodat je u ozloglašenu onlajn bazu podataka koju prokijevski aktivisti koriste za crnu listu ljudi koje smatraju neprijateljima Ukrajine.

Veb-sajt Mirotvorets ("Mirotvorac") kreiran je 2014. godine kao javna baza podataka "proruskih terorista, separatista, plaćenika, ratnih zločinaca i ubica". Sadrži veze do naloga društvenih medija i lične podatke, kao što su kućne adrese, telefoni i e-pošta.

Orban je naveden kao "saučesnik ruskih ratnih zločinaca" i "antiukrajinski propagandista". Na sajtu se navodi da je mađarski premijer, između ostalog, odbio da podrži embargo na rusku naftu i gas. On je takođe razbio redove u EU odbijajući da pošalje oružje u Ukrajinu ili dozvoli tranzit stranog oružja u Ukrajinu preko mađarske teritorije.

 Orban, koji je prošlog meseca pobedio na reizboru, izgradio je svoju kampanju oko obećanja da će svoju zemlju držati podalje od rusko-ukrajinskog sukoba i, u pobedničkom govoru, naveo je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao jednog od svojih "protivnika".

Zelenski je pomenuo Mađarsku tokom video razgovora sa Evropskim savetom u martu. "Morate sami da odlučite na čijoj ste strani. Slušaj, Viktore, znaš li šta se dešava u Mariupolju?" rekao je Zelenski.

Projekat Mirotvorets je stekao glas 2015. godine, kada su pisac i istoričar Oles Buzina i političar Oleg Kalašnjikov ubijeni u Ukrajini nakon što su se njihovi profili pojavili na sajtu, prenosi RT.

Zvaničnici EU i novinarske grupe osudili su 2016. godine Mirotvorets zbog curenja podataka o više od 4.000 članova medijskog osoblja i optužujući ih da "sarađuju sa teroristima" za izveštavanje iz istočne Ukrajine.

Tokom godina, sajt je stavio nekoliko Evropljana na crnu listu, uključujući bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera i nemačkog diplomatu Volfganga Išingera.

Tagovi