Kina je donedavno postavljala ograničenja na uvoz pšenice i ječma iz Rusije zbog zabrinutosti zbog bolesti. Ali su svi limiti ukinuti na dan kada je počeo ruski napad na Ukrajinu, piše BBC.
Rusija sve više traži saveznike kako se rat u Ukrajini zaoštrava i međunarodne ekonomske sankcije grizu. Kina je nastojala da održi diplomatsku distancu od sukoba, birajući da se uzdrži na glasanju u UN kojim se osuđuje ruska invazija. Ali ako bi to odlučila, koliko bi Kina mogla da pomogne Rusiji širenjem njenih vojnih i ekonomskih veza?
Da li bi Kina mogla da isporučuje dronove Rusiji?
Moskva je od Kine zatražila vojnu opremu kao podršku njenoj invaziji na Ukrajinu, prema američkim zvaničnicima citiranim u medijskim izveštajima. Kina kaže da je to neistina i nazvala je izveštaje "dezinformacijama".
Poslednjih godina većina kretanja oružja je bila u suprotnom smeru. Kina se u velikoj meri oslanjala na rusku vojnu opremu da bi modernizovala svoje oružane snage, što je postalo sve više neophodno zbog nametanja američkog i evropskog embarga na oružje, piše BBC.
Oko 80% ukupnog kineskog uvoza oružja bilo je iz Rusije između 2017. i 2021. godine, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI). Ove kineske kupovine čine 21% ukupnog ruskog izvoza oružja – njenog drugog najvećeg globalnog kupca. Ali Kina postepeno proširuje sopstvene vojne proizvodne kapacitete. Sada je četvrti najveći svetski izvoznik oružja, piše BBC.
"Kinesko oružje sada postaje naprednije. Njene bespilotne letelice, na primer, jedna su oblast za koju bi Rusija bila veoma zainteresovana", kaže Simon Vezeman iz SIPRI-ja. Ali, kaže on, "do sada nismo videli nikakve dokaze" da je Rusija kupila kineske dronove.
Trgovina Kine sa Rusijom je u porastu
Kina je činila oko 18% ukupne ruske trgovine u 2021. godini - skoro 147 milijardi dolara (110 milijardi funti) prošle godine. Tokom posete predsednika Putina Pekingu u februaru povodom Zimskih olimpijskih igara, dve zemlje su rekle da će povećati trgovinu na 250 milijardi dolara do 2024. godine.
Kina je veliki uvoznik žitarica kao što su pšenica i ječam, a jedan od njenih najvažnijih izvora je Rusija, jedan od najvećih svetskih proizvođača, navodi se. Kina je donedavno postavljala ograničenja na uvoz pšenice i ječma iz Rusije zbog zabrinutosti zbog bolesti. Ali svi limiti ukinuti na dan kada je počeo ruski napad na Ukrajinu, piše BBC.
Međutim, kao blok, EU ostaje daleko najveći ukupni trgovinski partner sa Rusijom. U 2021. ukupna trgovina između njih je bila skoro duplo veća od trgovine Kine sa Rusijom.
"Neizbežno je da se trgovina između EU i Rusije smanji u svetlu sankcija. Trenutna kriza je upravo izoštrila fokus unutar EU na potrebu diverzifikacije snabdevanja ", kaže trgovinski ekonomista dr Rebeka Harding za BBC.
Može li Kina kupiti više ruske energije?
Kina je jedno od najvećih tržišta ruske nafte, gasa i uglja. Samo nedelju dana pre invazije na Ukrajinu, dve zemlje su se dogovorile o novom ruskom ugovoru o uglju vrednom više od 20 milijardi dolara.
Putin je takođe nedavno predstavio nove ruske ugovore o nafti i gasu sa Kinom u vrednosti od 117,5 milijardi dolara. Međutim, do sada najveće energetsko tržište Rusije bila je EU, koja isporučuje 40% gasa u bloku i oko 26% svoje nafte.
"Ruski izvoz nafte i gasa u Kinu rastao je po stopi od preko 9% godišnje u poslednjih pet godina. Ovo je brz rast, ali čak i tako, Kina je upola veća od tržišta EU za rusku naftu", kaže dr Harding.
"Finansijske sankcije počinju da grizu"
Kina kaže da će "nastaviti da ima normalnu trgovinsku saradnju" sa Rusijom. Ali nekim ruskim bankama je zabranjen pristup međunarodnom platnom sistemu Svift. Ovo je već primoralo kompanije u Kini, kao i drugde, da smanje kupovinu iz Rusije dok se trgovci bore da organizuju finansiranje, piše BBC.
I Kina i Rusija podsticale su poteze ka alternativnim metodama plaćanja poslednjih godina.
Rusija ima svoj Sistem za prenos finansijskih poruka (STFM), dok Kina ima Sistem prekograničnog međubankarskog plaćanja (CIPS), od kojih oba funkcionišu u sopstvenim valutama. Ali Svift je nastavio da dominira finansijskim transakcijama u globalnoj trgovačkoj mreži.
Trenutno samo oko 17% trgovine između Rusije i Kine koristi kineski juan (u odnosu na 3,1% u 2014), prema izveštajima medija koji se pozivaju na zvaničnu rusku statistiku.
Trgovina energijom između dve zemlje i dalje se uglavnom obavlja u američkim dolarima.
Nemačka, glavna ruska izvozna destinacija prirodnog gasa, nedavno je objavila da će suspendovati novi gasovod Severni tok 2 kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Snabdevanje putem novog gasovoda dogovorenog između Rusije i Kine (Snaga Sibira 2) imalo bi samo petinu kapaciteta gasovoda Severni tok 2, prema jednoj analizi.
Takođe, nije jasno kada će novi gasovod iz Sibira biti pušten u rad.
Na duži rok, Kina bi možda želela da poveća uvoz ruskog gasa kako bi pokušala da smanji svoju zavisnost od uglja kako bi ispunila ciljeve za smanjenje gasova staklene bašte, piše BBC.