"Za ove ljude, ništa nije gore nego da budu odsečeni od Zapada i njegovih beneficija", pa je stoga verovatnoća da će učiniti bilo šta da izbegnu da se nađu na novoj listi sankcija velika.
Koliko je uži krug predsednika Vladimira Putina spreman za posledice "velikog rata", neizbežnih sankcija i potpunog sloma odnosa sa Zapadom? Sa 100.000 pripadnika borbenog osoblja i njihove opreme koji su opasno raspoređeni oko granica Ukrajine, fokus sveta je na diplomatskom i vojnom razvoju. Ali za ruske superbogate ljude čiji novac štiti i često usmerava Kremlj, fokus će biti negde drugde: oni će pitati: "Hoće li ova najnovija kriza koju je stvorio Putin doneti talas sankcija sa Zapada koje uništavaju bogatstvo?"
Iskustvo ukazuje na njihov entuzijazam za rat i njegove posledice nisu tako velike. Upotreba lično ciljanih sankcija od strane Zapada prethodnih godina nanela je Putinovim oligarsima dvostruki udarac - prvo, od zapadnih sankcija, a drugo, od Kremlja, koji zatim pokušava da zaobiđe sankcije nacionalizacijom imovine svojih bliskih saradnika, piše CEPA.
Ova nacionalizacija se sprovodi pod različitim izgovorima, uključujući i pod maskom "finansijskog oporavka" i procedura reorganizacije. To se dogodilo krajem 2017. sa bivšim vlasnicima "Promsvjazbank"-e, privatnog kreditora koji je bio teško pogođen finansijskom krizom 2008. i sankcijama koje je uveo Zapad. Vlasnici, braća Ananjev, rekli su da je preuzimanje politički motivisano. Država je tvrdila da je banka učestvovala u širokom spektru ozbiljnih kriminalnih aktivnosti i aktivnosti kršenja pravila u iznosu od skoro 1,5 milijardi dolara, ali kako su primetili finansijski analitičari, krivični postupci protiv bivših vlasnika nikada nisu pokrenuti.
Sledeće godine, država je odlučila da pretvori nacionalizovanu "Promsviahzbanku" u zajmodavca za odbrambeno-industrijski sektor. Analitičari kažu da je nova banka dizajnirana da pomogne velikim ruskim kreditorima koji imaju pristup zapadnim tržištima kapitala da izbegnu sankcije, navodi CEPA.
Ruski superbogataši - kao što je i sam Putin ljutito primetio - čuvaju svoj novac i troše svoj novac na Zapadu. To je delom zato što imaju domove u poslovnim i glamuroznim gradovima, i zato što njihove porodice koriste zapadne šoping centre, rekreacijske objekte i škole, dok njihove poslove štite telohranitelji u vidu zapadnih advokata i računovođa. Oni takođe zavise od zapadne vladavine prava u zaštiti imovine koja je predmet zaplene u Rusiji. Kako je primetio bivši zvaničnik američkog Stejt departmenta Aleksej Sobčenko: "Za ove ljude, ništa nije gore nego da budu odsečeni od Zapada i njegovih beneficije", pa je stoga verovatnoća da će učiniti bilo šta da izbegnu da se nađu na novoj listi sankcija je veoma velika.
Ovo nije iznenađujuće. Autori članka objavljenog u "Novoj izvestiji" 2019. godine, tvrde da su strukture ruske moći, celokupna kultura modernog političkog života bukvalno zasićeni "cijanidom izdaje", a izdaja je "najbrži društveni lift ruske elite. ” Očigledno je i sam Putin svestan ovog rizika, shvatajući da je malo verovatno da će mnogi u njegovom okruženju ostati lojalni ako postoji realna pretnja njihovoj imovini na Zapadu, piše CEPA.
Ove strahove otkriva propaganda na ruskoj televiziji. Na primer, u martu 2018. Ren TV je emitovao prilog pod naslovom "Med, štap i šargarepa: kako strani agenti regrutuju vladine zvaničnike". Cela 14-minutna priča bila je posvećena bezbednosnom riziku koji predstavljaju Rusi koji imaju decu ili imovinu u inostranstvu, što daje priliku stranim obaveštajnim službama da ih regrutuju. U članku se zaključuje da je jednostavno neprihvatljivo da ruski zvaničnik ili političar ima imovinu u Evropi ili SAD. Istovremeno, ruski propagandisti upozoravaju da su vlasti spremne da pronađu i unište izdajnike u bilo kojoj zemlji na svetu. Moguće je da bi neki oligarsi ovo shvatili kao pretnju ubistvom.
I postoje događaji koji bi mogli da podstaknu te strahove. Na primer, osnivač ruske medijske i propagandne imperije, RT, pronađen je mrtav u jednom vašingtonskom hotelu 2017. Prema navodima novinara, smrt Mihaila Lesina mogla je biti direktna posledica delovanja ruskih obaveštajnih agenata, koji su se plašili njegove moguće saradnje sa FBI. Lesin je imao nekretnine u Kaliforniji, a njegova žena, sin i ćerka su radili u SAD, navodi CEPA.
Paranoja Kremlja nije ograničena samo na oligarhe. To se takođe ogleda u stalnim "čišćenjima" aparata moći i "vertikale moći". Na primer, april 2019. obeležile su velike čistke i hapšenja u redovima Federalne službe bezbednosti (FSB). Ovo "čišćenje" je pogodilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Kako su novinari primetili, runda hapšenja imala je za cilj "obnavljanje ravnoteže” između konkurentskih ruskih moćnih blokova.
Od 2015. godine, većina hapšenja i krivičnog gonjenja bila je usmerena na regionalne guvernere. To se obično pravda optužbama za mito i prevaru, ali mnogi Rusi sumnjaju da su pravi razlozi sumnje u nelojalnost među regionalnim liderima, kao i pokušaj centra da uplaši druge zvaničnike. Po svoj prilici, hapšenje guvernera Habarovska Sergeja Furgala 2020. godine bilo je još jedan primer ovog trenda. Možda su kao rezultat Putinovih preventivnih napada, šanse za državni udar u palati od strane zvaničnika, tajnih službi i (još više) oligarha bile nerealne. Uprkos svim neprijatnostima koje je stvorila Putinova politika, ruske elite su shvatile da je aktuelni predsednik poslednji zaštitni sloj koji ih odvaja od "narodnog gneva". Kako su ruski i nemački sociolozi primetili još 2004. godine, reč "oligarh” u Rusiji je bila slična psovki. U ovom trenutku, na pozadini pogoršanja socio-ekonomskog raslojavanja, slika bogatih u očima običnog naroda se pogoršala.
Rusi su sve svesniji da je Vladimir Putin taj koji prvenstveno brani interese oligarha. Prema Levada centru, tako je mislilo 38% ispitanika 2020. godine, naspram 31% u 2017. Iako je taj broj i dalje manji od većine, veliki rat bi mogao da promeni svačiju računicu: i za narod i za oligarhe, zaključuje CEPA.