UKRAJINA JE OSVETA MOSKVE ZA BOMBARDOVANJE BEOGRADA?! Rusi nikada nisu oprostili Amerikancima ovo PONIŽENJE

Tenzije između Ukrajine, SAD, NATO saveznika i Rusije, čini se kao da uprkos bombastičnim navodima, jenjavaju. Mada je činjenica da su ruske trupe i dalje na granici sa Ukrajinom, a predsednik SAD Džo Bajden je lično izjavio da se mogućnost da dođe do invazije i dalje ne isključuje. Iz Moskve odbacuju ove navode kao "huškanje i histeriju".

Američki novinar "Njujorkera" Maša Gesen objavio je analizu ove krize u kojoj je glavna okosnica bilo upravo NATO bombardovanje Beograda 1999. godine, kao i pominjanje ovog tragičnog događaja od strane ruskog predsednika Vladimira Putina u toku aktuelne situacije sa Ukrajinom. Sve je počelo kada je krajem januara Gesen boravio u Ukrajini gde se sreo sa bračnim parom Natalijom Gumenjuk i Pjotrom Ruzavinom. Gumenjuk je istaknuta ukrajinska novinarka, a Ruzavin je ruski istraživački novinar. Jedne večeri Gumenjuk je rekla: "Nemoguće je zamisliti vazdušne napade na Kijev", na šta joj je Gesen, kako kaže, bez razmišljanja odgovorio: "Kao što je bilo nemoguće zamisliti bombardovanje Beograda".

Sam Gesen je izveštavao iz Beograda kada su pale prve bombe, a kolega Ruzavin je razumeo njegovu opasku: "Zato se stalno i vraćaju na to", istakao je on misleći na propagandiste iz Kremlja koji i dalje koriste vazdušni napad na Jugoslaviju 1999. godine kao tačku poređenja i opravdavanja drugih postupaka, piše Gesen.

U utorak se upravo ruski predsednik Vladimir Putin vratio na to. Tokom konferencije za štampu prilikom posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, nemački novinar je upitao Putina: "Hoće li biti rata u Evropi? Možete li isključiti mogućnost rata u Evropi?", na šta je on odgovorio:

"Kancelar je upravo rekao da ljudi njegove generacije teško da mogu da zamisle bilo kakav rat u Evopi... Ali vi i ja smo svedoci rata u Evropi, rata protiv Jugoslavije, koji je sticajem okolnosti pokrenuo baš NATO. Bila je to vojna operacija velikih razmera koja je uključivala vazdušne udare na evropsku prestonicu Beograd. To se dogodilo, zar ne?", odgovorio je Putin.

Odluka ruskog premijera na putu za Ameriku

24. marta 1999. NATO je predvođen SAD-om pokrenuo bombardovanje sa ciljem da primora srpskog lidera Slobodana Miloševića da prekine "antialbansko nasilje u pokrajini Kosovo i da povuče srpsku vojsku i policiju i regiona". Onog dana kada je kampanja počela, Jevgenij Primakov, tadašnji ruski premijer, bio je na putu za SAD nadajući se da će ponovo pregovarati o uslovima za milijarde dolara duga iz sovjetskog doba. Na putu je pozvao potpredsednika SAD Ala Gora da prekine vazdušne napade na Beograd. Tri sada kasnije Gor je javio da su udari bili neizbežni i da Rusije nije imala mogućnost da ih spreči. Primakov je okrenuo avion i vratio se u Moskvu. Tako je okončana era saradnje i prijateljstva između SAD i Rusije koja je počela posle Hladnog rata.

Bombardovanje Srbije i Kosova je trajalo 78 dana i bilo je slučaj bez presedana na više načina. Preduzeto je bez sankcija Saveta bezbednosti UN-a. Vlade učesnice i veliki deo medija su ga prikazali kao humanitarnu intervenciju. Profesor Lorenso Daglas sa Amherst koledža je istakao da je "rat humanitarne intervencije toliko bizaran izraz da se može koristiti da se opravda svaka vrsta agresije". Borba se vodila na način da žrtve NATO-a nisu imale nikakve šanse, a u bombardovanju je stradao i veliki broj civila, navodi novinar "Njujorkera"

Bombardovanje Beograda kao napad na Rusiju

Rusija nije imala direktan udeo u dešavanja na Kosovu, osim nejasne i sentimentalne ideje o srodnosti sa Srbima, jer su kao i Rusi pravoslavci. U ruskom sećanju, bombardovanje je bio napad na Rusiju - jer je pokazalo da više nije bitna, piše Gesen.

Vladimir Putin je te 1999. godine postao predsednik Rusije. Njegov uspon nije bio determinisan bombardovanjem Kosova, ali je zajahao talas ponovnog nacionalizma i doslovno je crpeo moć iz rezervoara ogorčenosti koje je probudio taj rat. Putinova dugotrajna kampanja pretnji Ukrajini izgleda kao odgovor koji je dugo odlagan na bombardovanje zbog rata na Kosovu. Sa Putinom su razgovorali i američki predsednik Džo Bajden, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc i čini se da niko ništa ne može da kaže i uradi bilo šta da ga zaustavi.

Pokretanjem rata u Ukrajini Putin bi mogao da pokaže svima kako je neefikasan NATO, koliko je rascepljena Evropska Unija i kako niko ne može da zaštiti Ukrajinu od Rusije. Za njega bi cena rata u Ukrajini - ekonomski kolaps, nezamislivi gubici života i potpuna izolacija Rusije od zapadnog sveta - možda i bila vredna ako ispravi tok istorije, zaključuje Gesen.