Francuski poslanik u Evropskom parlamentu Rafael Gluksman rekao je da je Evropska Unija u opasnosti od smrti iznutra i spolja.
Iznenađujuća pobeda evroskeptika i antiimigracionog Gerta Vildersa na opštim izborima u Holandiji pokazuje uspeh desničarskog populizma u "krađi" birača tradicionalnih i konzervativnih partija i guranju njihovih ključnih pitanja u "mejnstrim", piše AFP.
Bilo da su na vlasti (često u koaliciji) u zemljama poput Italije, Mađarske i Slovačke ili u stalnom jačanju kao u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, čini se da je trenutak u rukama krajnje desnih partija. "Izbori za izborima vidimo da krajnja desnica ostvaruje ogromne uspehe", rekao je francuski poslanik u Evropskom parlamentu Rafael Gluksman za radio "Frans 2" u petak. "Evropska Unija je u opasnosti od smrti iznutra i spolja", dodao je on.
Poslednjih meseci, posmatrači su "izuzetno fokusirani na izbore u velikim zemljama EU - Španiji ovog leta ili Poljskoj u oktobru", gde su populisti pretrpeli neuspehe, rekao je francuski politikolog Tjeri Šopen. "Ali razlozi koji objašnjavaju snagu ili čak uspon krajnje desnih partija u nekim evropskim zemljama nisu nestali", dodao je Šopen, istraživač na francuskom institutu Žak Delor.
Uspon partija krajnje desnice, čiji su temelji nacionalizam i protivljenje imigraciji, počeo je kasnih 1970-ih, a njihova popularnost je naglo porasla 2015. godine kada su stotine hiljada Sirijaca stigle u Evropu bežeći od građanskog rata.
Karijera Gerta Vildersa izgrađena je na antiislamskoj retorici. Italijan Giorgia Meloni vodio je kampanju uglavnom o pitanjima protiv imigracije, dok Švedsku vodi koalicija krajnje desnice koja obećava manji broj imigranata.
U politici Francuske, Nemačke i Španije često dominiraju debate o identitetu i imigraciji. U Holandiji, tradicionalna partija desnog centra VVD "nije imala snage da kontroliše debate o temama koje je Vilders preferirao", rekao je Johanes Hilje, nemački izborni strateg i autor knjige "Propaganda 4.0: Kako rade krajnje desničarski populisti". Politika". "I druge stranke konzervativnog spektra širom Evrope izgubile su prevlast na desnici", dodaje on.
Šopen je u Vildersovoj kampanji ukazao na klasične teme desničarske populističke politike - retoriku protiv elite, strahove od imigracije i kulturnih promena i dovođenje u pitanje društvenog blagostanja. "Vremena ekonomske i socijalne neizvesnosti favorizuju stranke krajnje desnice", rekao je Žil Ivaldi, istraživač sa Univerziteta Sciences Po u Parizu.
Tokom pandemije kovida "mobilisali su mnoge ljude na osnovu straha, frustracije i odbijanja zdravstvenih mera", čime su dobili podršku za budućnost, dodao je on. Holandija je takođe bila "školski primer kako se ne treba baviti radikalnom desnicom", jer su druge stranke i mediji svoje ideje stavljali u mejnstrim, rekao je Hilje.
Lider VVD Dilan Jesilgoz ostavio je otvorenu mogućnost koalicije sa Vildersom pre izbora, da bi nakon izbora isključio mogućnost da bude manjinski partner. "Sve što su uradili učinilo je Vildersa jačim", rekao je Hilje. Vilders i italijanski premijer Meloni sprovodili su strategiju "dedemonizacije" francuske liderke krajnje desnice Marin Le Pen, ublažavajući njihovu retoriku kada se činilo da je to izborno korisno. Nije da su promenili svoje stavove, ali ih izražavaju malo drugačije da bi bili privlačniji, da bi prevazišli emotivnu barijeru", rekao je Hilje.
Meloni je podržala Ukrajinu i smanjila njeno neprijateljstvo prema EU, a francuski diplomata je nedavno rekao za AFP da je Meloni "dobro iznenađenje" u međunarodnim poslovima. Ali u unutrašnjoj politici ona radi upravo ono što je obećala, smanjuje socijalna davanja, zauzima tvrd stav prema izbeglicama", istakao je Hilje. "Sve ove stranke su naučile ili uče kako da drže vlast", rekao je Ivaldi.
Mnoge mejnstrim konzervativne stranke takođe prihvataju ideje krajnje desnice ili razmatraju saradnju. Političari iz nemačke CDU ponekad otvoreno razmatraju regionalne koalicije sa krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD), dok francuski republikanci često pokušavaju da nadmaše krajnje desničarski Nacionalni skup u stavu prema migrantima.
Na evropskom nivou, "savez ekstremne desnice i Evropske narodne partije (EPP) nije nemoguć", rekao je Ivaldi. "To bi bio veliki pomak u migracionoj politici, ali i prema životnoj sredini" s obzirom na problematizaciju klimatskih promena od strane ekstremne desnice, prenosi Index.hr pisanje Hine.
Međutim, Ivaldi je upozorio na preuveličavanje zajedničkih stavova krajnje desničarskih partija u različitim evropskim zemljama. On napominje da postoje razlike između krajnje desnih evropskih partija u odnosu na Rusiju i u ekonomskom i vrednosnom smislu.
"U suštini, ono što ove desničarske populiste drži na okupu su zajednički neprijatelji i stvari koje svi odbacuju poput migracije ili ambiciozne klimatske politike", rekao je Hilje. „Unutar ovog tabora postoje sukobi koji neće dovesti do jedinstvene politike, a to bi mogla biti nada za mejnstrim tabor u Evropi", dodaje on.