Nije tajna i da se svakog dana u Londonu potroši oko 23 kilograma prvoklasnog kokaina.
Doći do kokaina u Evropi je postalo lako, kao dostava pice. Dovoljno je da mušterija naruči supstancu preko šifrovanog naloga Vocap ili Signali i ubrzo mu se dostava ispručuje na datu adresu putem motorizovanog kurira - za oko 70 evra po gramu. Ovaj savremen način već važi u većini zapadnoevropskih gradova, gotovo i da nije tajna.
Nije tajna i da se svakog dana u Londonu potroši oko 23 kilograma prvoklasnog kokaina. To znači da u Londonu svakog dana cirkuliše 567.000 doza kokaina, koji vredi oko 2,75 miliona funti. Godišnja vrednost londonskog trižišta je oko milijardu funti, što je oko osam tona.
Po ukupnoj dnevnoj potrošnji, posle Londona, sledi Barselona (12,74 kilograma), Amsterdam (4,62 kilograma) i Berlin (4,62 kilograma). Od 15 gradova koji su se našli u vrhu potrošnje po glavi stanovnika, čak pet je u Švajcarskoj - Cirih, Sent Galen, Ženeva, Bazel, Bern.
Belgija je imala reputaciju dosadne zemlje koja poštuje vladavinu zakona, da bi nedavno postala evropski centar za trgovinu kokainom. Na Antverpen otpada 40 odsto svih zaplena kokaina u Evropi, pošto je ova belgijska luka postala ulazna tačka za južnoamerički kokain.
Godišnje kroz Antverpen u proseku prođe 12 miliona kontejnera, a samo dva odsto podleže detaljnom carinskom pregledu. Mogućnosti šverca droge kroz ovu luku su zato gotovo neograničene. Količina zaplenjene droge u Evropi se stalno povećava. Samo u Antverpenu prošle godine je zaustavljeno 80 tona kokaina, a 2016. samo 30 tona.
Tokom 2021. godine širom Belgije je zaplenjena 101 tona kokaina, a Holandija je na drugom mestu po zapleni u Evropskoj uniji, sa 80 tona. Policija smatra da je zaplenjeno samo oko 10 odsto od ukupne količine kokaina koja ulazi na evropsko tržište.
Ključnu ulogu u ilegalnoj distribuciji i prodaji imaju kriminalne organizacije sa zapadnog Balkana, pre svega iz Albanije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, tvrdi Ekonomist. Balkanske kriminalne organizacije su čak otvorile nove kanale za šverc. Droga je nekada u Evropu stizala iz Kolumbije preko mediteranskih luka, ali su balkanski mafijaši uspostavili nove kontakte i filijale u drugim južnoameričkim zemljama, poput Ekvadora, Perua i Venecuele i sada šalju kokain direktno u severnoevropske luke. Ove kriminalne organizacije preuzele su kontrolu nad celim lancem snabdevanja i tako povećale svoj profit.
Prema pisanju Skaj njuza, tržište je poslednjih godina postaje sve konkurentnije, pošto je u trgovinu uključeno sve više kriminalnih grupa. Evropa je trenutno najatraktivinije tržište za kriminalne bande. Uz to cene u Evropi su mnogo više, a rizici mnogo manji nego u Južnoj i Severnoj Americi, a manje je konkurencije i manje je rizika.
"Ljudima je žešće dosadno a šta ljudi uzimaju kad im je dosadno? Sredstva za zabavu", tvrdi jedan poznavalac prilika. Kokain zbog tretmana kažu da je "droga za žurke" i ima manje negativan tretman u odnosu na ostale opojne droge. Kazne za konzumaciju ovog belog praha u praksi su manje u odnosu na čitavu skalu drugih.
Broj uhvaćenih vozača pod dejstvom kokaina polako sustiže broj alkoholisanih. S tim što ove prve je teže otkriti, a u vožnji ispoljavaju veće nasilničke oblike i manju predvidljivost. Opasniji su, tvrde stručnjaci. Ne čudi da su osumnjičeni u konzumiranju kokaina i dva prethodna britanska premijera, neki poslanici Evropskog parlamenta, ministri u nekoliko vlada...
Mnoge javne ličnosti više i ne kriju da su probali. Stupci štampe su prepuni afera i skandala sa otkrivenim učesnicima. I ta pošast je zahvatila više država.
Evropska agencija za opservaciju droga procenjuje da su 15 miliona Evropljana barem jednom probali kokain. Smatra se inače da je kokain već preplavio Evropu, da u bogatijim zemljama našeg kontinenta je već formirana armija od više od 50 miliona - stalnih korisnika i redovnih kupaca. Procena se izvodi na osnovu pristiglih količina, zaplene i raširenosti tržišta. Naravno da je sve u ilegalnim kanalima, ali nije teško da se pogodi kakvo je stanje i gde sve vodi.
Muškarci od 30 do 50 godina, koji su postali uspešni ili pokrenuli sopstveni biznis, sve više konzumiraju drogu za elitu, i to u kombinaciji sa alkoholom, da bi uspeli da izdrže iscrpan tempo rada
Kokain u Srbiji
U Beogradu vlada epidemija kokaina, i to kod muškaraca od 30 do 50 godina koji pripadaju visoko socijalnoj kategoriji stanovništva. Da stvar bude još gora, kokain nije jedino što koriste, već uz njega obavezno ide i alkohol.
Načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, dr Ivica Mladenović kaže da su u pitanju one kategorije ljudi koje su počele dobro da zarađuju ili pokrenule sopstveni biznis.
"U pitanju je socijalno visoko kotirana kategorija ljudi koja iziskuje intenzivno socijalno prisustvo. Tu su bankari, advokati i razni drugi poslovni ljudi, koji po definiciji imaju takva zanimanja da moraju da rade po 20 sati i da imaju po deset sastanaka dnevno. Oni su često konzumenti alkohola, a da na poslu ne bi došli do stadijuma pijanstva, oni uzimaju kokain. Ta psihoaktivna supstanca im služi da spreči pijanstvo, ali i da im 'pomogne' da izdrže dugo radno vreme i iscrpljujuće sastanke, kojih imaju nekad i po desetak dnevno", naveo je on za Kurir i tvrdi da je u pitanju puka epidemija, ali i zloupotreba narkotika. Gram kokaina, koje danas može da se kupi i onlajn, košta od 50 do čak 120 evra, zavisno od kvaliteta.