Komunistički naučnik Klaus Fuks živeo je dvostrukim životom: sa jedne strane je bio cenjeni član tima koji je radio na britanskom i američkom nuklearnom progamu, sa druge strane je radio za Sovjete.
Naučnik, Klaus Fuks, koji je ostao upamćen kao jedan od tvoraca atomske bombe i radio je na čuvenom projektu "Menhetn", ali i po tome što je kao špijun pomogao Sovjetima da naprave svoju prvu atomsku bombu, rođen je u Nemačkoj 1911. godine.
On je kao mladić, 1933. godine, prvi put došao u Ujedinjeno Kraljevstvo, bežeći iz Nemačke od nacističkih progona. Kako mnogi tvrde, on je bio Jevrej, ali i aktivan član komunističke partije. On je po dolasku u Englesku doktorirao na Univerzitetu u Bristolu, gde se i preselio 1937. godine kako bi započeo svoj naučno-istraživački rad. Fuks je bio zaposlen na tajnom zadatku koji se zvao "Tjub Alojs", što je bilo britansko kodno ime za atomsku bombu.
Nakon početka Drugog svetskog rata Fuks je otputovao u SAD, u Los Almos u Novom Meksiku kako bi radio na tajnim istraživanjima atomske bombe, pošto su premijer Velike Britanije Vinston Čerčil i američki predsednik Teodor Ruzvelt u Kvebeku potpisali Sporazum o atomskom partnerstvu.
Period koji je usledio nakon Drugog svetskog rata i dan danas je obasut tajnama i nepoznanicama o time šta je sve rađeno u šijunskim krugovima. U slučaju Klausa Fuksa, mnogi koji su ga znali kažu da je on sa sigurnošću uticao na promenu toka istorije. Procene upućenih su da je on Sovjetima uštedeo čak dve godine prilikom konstruisanja prve atomske bombe. Prvi put odaje informacije 1941. godine, a selidbom u Los Almos Fuks dobija pristup još većem broju informacija, dok mu je Sastanak u pabu "Nagova glava" 1947. godine, bio prvi u nizu sa Aleksandrom Feklisovim, njegovim rukovodiocem u KGB-u, piše "National Geographic Srbija".
O njemu je govorio šef tajne policije Istočne Nemačke, Markus Volf, koji je rekao da je Fuks imao tipski izgled naučnika.
"On je bio lik iz crtaća o briljantnom naučniku. Imao je visoko čelo i naočarima bez okvira iza kojih su budne oči zamišljeno zurile... one bi oživele kad bi Fuks počeo da priča o fizici. Imao je dečački entuzijazam kad je ta tema u pitanju", rekao je Volf.
Prvi put su tajne službe Zapada saznale za Fuksa kada su razbile šifre sovjetskih špijuna, pa su tako uspeli da otkriju špijuna pod imenom "Čarls". Brzo su došli do zaključka da to može da bude samo Fuks, ali to nikako nije moglo da bude dokazano na sudu pošto je u pitanju bila tajna operacija o kojoj nije bilo moguće javno govoriti.
Kasne 1949. godine, Fuks se sprijateljio sa službenikom obezbeđenja mesta gde je radio, Henrijem Arnoldom, i sa njim provodio sate igrajući šah. Henri je znao za dokaze o tome da je Fuks špijun. Arnold je ovo prijateljstvo iskoristio i naterao Fuksa da Vilijamu Skardonu, istražitelju MI5, prizna da je bio špijun.
"Tada mi je postalo jasno da ću odlaskom iz Harvela, učiniti dve stvari. Naneću veliku štetu Harvelu, poslu koji sam voleo i bacio bi sumnju i na ljude koje sam voleo, koji su mi bili prijatelji. Morao sam da se suočim sa činjenicom da sam se istovremeno sa tim ljudima družio i obmanjivao ih", rekao je Fuks istražitelji britanske tajne službe.
On je potom uhapšen i 1950. godine osuđen na 14 godina zatvora. Ipak, njega puštaju da 1959. godine ode u Istočnu Nemačku gde je ostao do kraja života, i odbijao je da priča o ovom delu svog života. Tek sa završetkom Hladnog rata i otvaranjem ruskih arhiva otkriveno je kolika je bila njegova uloga.
"Dizajn prve sovjetske atomske bombe bio zasnovan na prilično detaljnom dijagramu i opisu prve američke bombe, koju je Sovjetski Savez dobio naporima Klausa Fuksa i obaveštajnih službi", rekao glavni sovjetski inženjer nuklearnog oružja, Julij Hariton.