"Kada sam ušla na vrata, videla sam ženu kako leži na stolu sa šest različitih muškaraca koji su masturbirali preko njenog tela a jednog od njih je oralno zadovoljavala. Meni je tada ta scena bila prelepa"
Dženin šef je upravo izašao iz kancelarije da ruča. U tom trenutku ona je osetila neodoljivu želju da počne da se dodiruje. Okružena svojim kolegama - jedan je sedeo na manje od dva metra od nje – Dženi, tada 29-godišnjakinja, je polako spustila desnu pod suknju, i nežno počela da je zadovoljava.
Trebalo joj je otprilike 10 minuta da doživi orgazam.
“Da nisam masturbirala u tom trenutku, ne znam šta bih uradila. Umesto da idem u toalet, svidela mi se činjenica da su ljudi mogli da me uhvate svakog trenutka. To me je oduševilo”, rekla je ona u svojevrsnoj ispovesti.
Dženi je trebalo vremena da se pomiri sa činjenicom da je, zapravo imala zavisnost od seksa.
“Postoje trenuci kada se stvarno napalim i ako ništa ne uradim po tom pitanju jednostavno poludim“, objašnjava ona.
Iako su uzroci još nepoznati, veruje se da zavisnost od seksa potiče iz detinjstva ili adolescencije, često kao rezultat rane emocionalne ili fizičke traume, seksualnog zlostavljanja, zanemarivanja ili depresije. Seksualna zavisnost se može opisati kao svaka seksualna aktivnost koja se oseća “van kontrole“ i koja uključuje česte samodestruktivne ili visokorizične aktivnosti koje nisu “emocionalno ispunjene, kojih se stidimo i koje nismo u stanju da zaustavimo, uprkos tome što izaziva ponovljene probleme”.
Za neke zavisnike, kao u Dženinom slučaju, seksualne kompulzije mogu doći u svakom trenutku i obično se smatra da je to način anesteziranja ili suočavanja sa negativnim mislima i emocijama. Međutim - za razliku od alkohola, pušenja ili droga - zavisnost od seksa je sporno pitanje koje medicinska i klinička zajednica tek treba da prepozna kao psihološku prisilu. Umesto toga, trenutno se smatra hroničnim poremećajem mozga ili graničnim poremećajem ličnosti.
Uverena da je nenormalna zbog svoje nesposobnosti da doživi orgazam, Dženi je kupila svoj prvi vibrator sa 17 godina.
“Sećam se da sam se jednog dana zaključala u svoju sobu, legla na krevet i bila odlučna da nateram sebe da doživim orgazam. Kada sam to uradila prvi put, osećala sam se sam se neverovatno. Od tada sam ušla u rutinu da koristim svoj vibrator najmanje pet ili šest puta dnevno”, kaže ona.
U njenom slučaju, ona svoju zavisnost i nesposobnost da seksu pridaje emocionalnu vrednost pripisuje gubitku nekoliko članova porodice u ranom dobu.
“Izgubila sam majku sa devet godina, kumu, dva strica i sve svoje kumove u godinama koje slede. Moj tata je bio jedina porodica koja mi je ostala", rekla je ona.
Međutim, ubrzo nakon smrti njene majke, Dženin otac se okrenuo prostitutkama da bi otupeo svoj bol, redovno pozivajući striptizete na porodične večere (“imao je 72 godine, a one su bili u 20-im“) da bi u jednom trenutku počeo da se zabavlja sa njenon najboljom drugaricom Ebi koja je tada imala 19 godina. Kao rezultat toga, Dženi je ubeđena da ju je otac time što je radio bukvalno anestezirao u pogledu seksa. Ali tek kada je kao 31-godišnjakinja upoznala svog sadašnjeg partnera, njena zavisnost od seksa konačno je došla do izražaja. Kada je Dženi upoznala svog dečka prošle godine, on je bio skoro šest meseci u celibatu kao dogovor sa svojim savetnikom koji ga je lečio od zavisnosti od seksa. Međutim, samo dve nedelje nakon njihovog prvog sastanka, njen partner je ponovo počeo da upražnjava seks i nije prošlo mnogo pre nego što su postali redovni posetioci seks klubova.
“Prvi put kada sam otišla u seks klub bila sam malo nervozna. Kada sam ušla na vrata, videla sam ženu kako leži na stolu sa šest različitih muškaraca koji su masturbirali preko njenog tela a jednog od njih je oralno zadovoljavala. Meni je tada ta scena bila prelepa”, rekla je Dženi.
Na vrhuncu svoje zavisnosti, Dženi i njen dečko su provodili četiri noći nedeljno u seksualnim klubovima i potrošili su blizu 2.000 funti tokom jedne godine samo na karte za ulazak.
“Da smo imali mogućnost da idemo u seksualne klubove po ceo dan, to bismo uradili“, priznaje ona, rekavši da je jedina prepreka bila to što je morala da čuva malu ćerku koju je dobila iz prethodne veze.
Sećajući se jedne orgije sa najmanje 10 muškaraca i žena i nekoliko posmatrača, Dženi kaže:
“Sećam se gomile tela i ruku koje su me dodirivale svuda. U jednom trenutku, moj dečko mi je stavio stopalo preko vagine kako bi sprečio ljude da uđu u mene bez kondoma. S ponosom mogu da kažem da nikada u životu nisam imala nijednu polno prenosivu bolest."
Međutim, nakon jednog svingerskog događaja u Birmingemu, ona se zapitala da li njena zavisnost od seksa može da dovede njen život u opasnost.
“Moj dečko je vadio torbe iz auta dok sam ja ulazila u stan. Kada sam ušla u hodnik, iznenada me je dočekao muškarac koji je, ni ne pogledavši me u lice, stavio ruku pod moju suknju. Pokušala sam da budem uljudna dok sam ga odgurnula – ipak, otišla sam tamo da se seksam – ali seks je uvek pod mojim uslovima, inače je to silovanje. Sećam se da sam pomislila: ‘Još uvek sam osoba. Ovo ne treba ovako da se desi.' U tom trenutku, lako je videti kako bi se neko mogao osećati obaveznim da dozvoli nekome da ga iskoristi – postoji pritisak da se imaš seks. Na svu sreću, moj dečko se pojavio u pravom trenutku i nakon nekoliko trenutaka smo otišli", rekla je ona.
Klinički supervizor Peter Sadington objašnjava da kada zavisnik od seksa poveća svoje seksualne navike, mozak se navikava na viši nivo dopamina (neurotransmitera koji aktivira centar nagrađivanja u mozgu) i žudi za više.
"Mnogi zavisnici doživljavaju oblik eskalacije, tražeći ‘zanimljivije’, opasnije ili ekstremnije verzije seksa kako bi dobili isti nivo dopamina“, kaže Sadington.
Kao rezultat toga, Dženina ljubav prema orgijama, BDSM zabavama, dominaciji i pokornosti i psihološkom mučenju značajno je uticala na njen svakodnevni život.
“Naš društveni život se vrti oko seksa. Svakog vikenda kada ne čuvam svoju ćerku, idemo u seks klubove, ili jednostavno zovemo ljude na seks", ističe ona.
Rođendani prijatelja, druženja uz kafu i dani na poslu često su bili propušteni da bi se pronašao novi seksualni užitak.
“Nekada sam nosila tihi vibrator u svojoj torbici da ga koristim najmanje šest puta dnevno kod kuće ili u toaletu na poslu, ali sada mogu da ga koristim samo dva puta dnevno, nažalost", kaže ona.
U decembru, Dženi je dijagnostikovana multipla skleroza. Kako njena bolest utiče na njenu zavisnost od seksa?
“Svakako sam više frustrirana jer ne mogu da imam seks onoliko koliko želim. Završila sam u teškim bolovima nakon dva relapsa MS i posle seksa koji sam imala iako sam znala da nije trebalo", kaže Dženi.
Kada je u pitanju lečenje sopstvene zavisnosti, Dženi priznaje da je za sada srećna u svom “neznanju“ i da koristi seks kao svojevrsnu štaku da joj pomogne da se nosi sa drugim problemima u svom životu.
“Pokušavam da se pomirim sa svojom MS, a moj brat trenutno ima terminalni rak, tako da ne želim da mi se propoveda da je moja zavisnost pogrešna. Znam zašto radim to što radim", kaže ona.
Međutim, ona se ne protivi traženju stručne pomoći kada i ako za to dođe vreme.
“Verovatno ću uskoro završiti u invalidskim kolicima zbog svoje MS i moj seksualni život će biti zaista gotov. Moraću da se suočim sa svojom zavisnošću u nekom trenutku, ali, za sada, to nikome ne škodi, pa u čemu je problem?”, kaže ona.