U državni budžet će se naredne godine sliti 2,21 milijardu ili 41,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je procijenjen na 5,306 milijardi eura i biće 86,5 miliona veći u odnosu na plan za ovu godinu.
Za ovu godinu je BDP procijenjen na 4,881 milijardu, navodi se u jednom od ključnih strateških dokumenata aktuelne Vlade, Programu ekonomskih reformi od naredne do 2024. godine, čiji je nacrt Ministarstvo finansija i socijalnog staranja stavilo na javnu raspravu do 23. decembra, pišu Dnevne novine.
Na isti način kako su ranije već predstavljeni i rizični planovi za “tektonske poremećaje” unutar krhke crnogorske ekonomije s puno optimizma kreiran je i ovaj dokument, čije smjernice treba da obezbijede sigurnost i za privrednike i za građane u naredne tri godine.
Tako se precizira da je cilj fiskalne politike u narednoj godini potpuni oporavak naplate javnih prihoda po osnovu ekonomske aktivnosti na nivo iz 2019, uz generisanje novih prihoda. S druge strane, navode kako će rasti javna potrošnja, anaročito kapitalni budžet nakon ovogodišnje racionalizacije.
“Polazeći od planiranih nivoa javnih prihoda i javne potrošnje, u narednoj godini planiran je deficit javnih finansija od 202 miliona EUR, dok je primami deficit 105,7 miliona eura. Istovremeno, planiraše suficit tekuće budžetske potrošnje od 101,3 miliona EUR", dodaje se u dokumentu.
Otplata duga iznosiće 311,1 milion eura ili 5,9 odsto BDP-a, te se ukupna nedostajuća sredstva projektuju na 513,9 miliona EUR.
U dokumentu se navodi da će se ona uglavnom nadomjestiti iz depozita obezbijeđenog emitovanjem 750 miliona eura državnih obveznica u decembru prošle godine, a ostatak iz već ugovorenih kreditnih aranžmana.
Za rast prihoda biće “zaduženi” rast ekonomske aktivnosti, proširenje poreske baze kroz smanjenje sive ekonomije, eliminisanje biznis barijera i novo zapošljavanje, unapređenje rada Uprave prihoda i carina, odnosno inspekcija i poreska rješenja iz programa Evropa sad.
U dokumentu se podsjeća na neto minimalac od 450 eurai neoporezivi dio od 700 eura bruto zarade, ukidanje obaveznih doprinosa za zdravstveno osiguranje, te ostale doprinose koji se progresivno povećavaju počev od 20,4 odsto i porez na dohodak uvećan sa devet na 15 odsto za bruto osnovicu iznad hiljadu eura.
Budžetski priliv od poreza i doprinosa na zarade u narednoj godini definisan je na 676,2 miliona eura, što je 116,1 miliona manje nego ove godine. Porez na dobit firmi projektovan je na 84,3 miliona eura ili 243 miliona eura više nego ove godine.
“Porez na dodatu vrijednost u narednoj godini projektovan je u iznosu od 748,8 miliona eura, što je u odnosu na ovu više 137 miliona, i to u skladu sa projekcijama rasta potrošnje domaćinstava i uvoza, suzbijanja neformalne ekonomije, ukidanja snižene stope od sedam odsto za pripremanje i usluživanje hrane i pića”, precizira se u dokumentu, te dodaje da su uračunatii efekti nove akcizne politike.
Prihodi od akciza trebalo bi da dostignu 289 miliona eura ili 48 miliona eura više od ovogodišnjih, a kao posljedica ne samo novih akciza, već i projektovanog rasta ekonomske aktivnosti. Zahvaljujući najviše konačnom oporezivanju igara na sreću, naknade će ukupno iznositi 23,5 miliona, a uključivaće još naknade za ekonomsko državljanstvo (koje EU smatra vrlo problematičnim), te takozvane “digitalne dividende”. Ostali prihodi od 24,8 miliona u narednoj godini uvećani su zbog uplata dobiti kompanija u većinskom vlaništvu države.
Plan je da javna potrošnja iznosi 2,412 milijardi eura ili 45,5 odsto BDP-a, pa da tako bude veća 120,2 miliona eura u odnosu na plan iz ove godine. Onaj planirani rast prihoda od 86,5 miliona “progutaće” tekuća javna potrošnja, koja je za skoro isti iznos veća nego ovogodišnja i biće 2,109 milijardi eura ili 39,7 odsto BDP-a.
“Rast tekuće javne potrošnje u najvećoj mjeri opredjeljuje: rast zarada zaposlenih u zdravstvu od 12,5 odsto i u potrošačkim jedinicama budžeta koji su do sada primali zaradu iznad nivoa nove minimalne zarade, uvođenja dječjeg dodatka i isplatu naknada majkama sa troje ili više djece, te izmirivanja obaveza Fonda za zdravstveno osiguranje iz prethodnog perioda”, navode autori Programa.
U odnosu na ovu godinu manji će biti izdaci za kamate po osnovu duga i sredstva tekuće budžetske rezerve koja su korišćena za subvencije tokom pandemijske krize. Ranije pomenuti kapitalni budžet, definisan na 303,3 miliona EUR, imaće taj “značajan rast” od 34,1 miliona ili 12,7 odsto u odnosu na ovogodišnji čije je trenutno ispunjenje manje čak 583 miliona ili 27,6 odsto u odnosu na plan.