“Maršalov plan za Crnu Goru – Evropa sad“ ministra Milojka Spajića, projekcije, konstatacije i brojke koje je na prezentaciji iznio obiluju brojnim kontradiktornostima, neutemeljenostima i populizmom, kazao je šef poslaničkog kluba DF-PZ, Branko Radulović.
Njegovo saopštenje prenosimo u cjelosti.
Da li je u pitanju nepoznavanje javnih finansija i ukupne ekonomije, limita i dubioza u kojima se Crna Gora nalazi, nepoznavanje novih politika EU koje Crna Gora treba da ispuni ili nešto sasvim drugo, recimo pozicioniranje u rekonstruisanoj Vladi ili osnivanje partije za naredne izbore, ili čak nešto treće, lukrativno, vidjećemo ili možda sve zajedno što ima osnova.
Dosadašnji učinak ministra Spajića i nejgovog Ministarstva i ukupne ekonomske politike Vlade su samo negativne varijacije. Uzalud plasiranja jednostranih gledišta, selektivnih i netačnih brojeva, euforičnih superlativa, prisvajanje tuđih uspjeha, čime su obilovali njegovi nastupi prethodnih deset mjeseci, stvarnost je potpuno drugačija. A navodno sve ekspert do eksperta, koje svijet do sada nije vidio. Neke ministrove ekspertske tvrdnje i analize ostaće u ekonomskim analima kao biseri apsurdnosti.
Kada govorimo o neophodnom zaduženju, ne ulazeći u protivustavnost i nezakonitost postupka, pitanje je zašto je ono učinjeno linearno za cijelu 2021. godinu, zašto nije stepenasto, periodično, po potrebi, namjenski za šta sam se ja zalagao. Koliko nas danas koštaju te pare koje „leže“ i ne „vrte se“ i tako ne produkuju novu vrijednost proizvoda i kvalitet života. Da li je baš bio najbolji trenutak za smanjenje valutnog rizika ako u kontinuitetu inflacija dolara intezivnije raste u odnosu na euro. Koliko bi nas danas koštao hedžing i zaštita od investicionog rizika autoputa. Još jedan njegov nezakonit i netransparentan posao.
Govoriti da nam je budžet za 2021. godinu „čudo neviđeno“ je komično. Rashodna strana mi liči na onu priču „lipši magarče do zelene trave“. Treba imati potpuno odsustvo empatije pa u ovoj godini velikih zdravstvenih izazova smanjiti izdvajanja za tu namjenu i ne povećati zarade zdravstvenim radnicima. Za nauku, taj resurs nad resursima, ništa. Nijesu ni jedan ekser zakucali u zgradu budućeg Tehnološkog parka. I tako redom po svim stavkama od kapitalnog do agrobudžeta. Koliko bi uštede bilo su posebno premijer, zamjenik i dva ministra-miljenika racionalno putovali a ne što se nijesu „kući savijali“. Bio bi veći suficit budžeta i za više mjeseci.
Uzalud sam govorio i upozoravao na „crnu epidemiološku jesen“. Iste efekte u turizmu smo mogli imati uz jasne epidemiološke protokole za turiste, posebno zaone iz država gdje je već harao delta virus. Za ove tragične epidemiološke rekorde koje proživljavamo odgovoran je ekonomski lobi u Vladi na čelu sa ministrom Spajićem.
Po pitanju neophodnih reformi koje je do sada trebao da sprovede ministar Spajić ništa nije učinjeno. Tako u sektoru tržišta novca nije osnovana „Razvojna banka Crne Gore“, za koju kaže da mi je sjajna ideja. Izgleda da je „slađe“ tajno kao prethodni režim sa podobnom direktoricom IRF-a dijeliti milione eura. Nema ni dogovora sa „zelenaškim“ komercijalnim bankama, ništa od osnivanja „Fonda za razvoj Crne Gore“ i „Garantnog fonda“ ili neke druge finansijske institucije poput „Agrobanke Crne Gore“. Od svih država regiona najmanje dobijamo iz „Investicionog okvira za Zapadni Balkan“ a simbolično u odnosu na zemlje EU. Pregovori oko otpisa ili reprograma duga samo sa Kinezima, poreska reforma samo u najavi. Stanje u sektoru tržišta kapitala još je i gore, a od reformi ni pomena. Sve je tamo „mrtvo“ ili „na infuziji“, bilo da su u pitanju institucije ili promet. Koliko je značajan ovaj sektor potvrđuju činjenice da je dominantan u mnogim naprednim državama.
Isticati ovu godinu, kao godinu socijalne pravde je licemjerno. To minimalno što je učinjeno za djecu, penzionere i ugrožene je zasluga šefova poslaničkih klubova parlamentarne većine i pritiska na ministra Spajića. Potrebno ga je pitati što je sa realizacijom projekta socijalni karton, da bi napokon znali kakav je socijalni status svakog građanina Crne Gore, te na osnovu toga blagovremeno i adekvatno sprovoditi socijalnu politiku.
Tvrditi da će Crna Gora imati najveći ekonomski rast za ovu godinu u istoriji čovječanstva je smijurija. Proces treba posmatrati u kontekstu, kumulativno za period 2019-2021. godine, bazirat se na veličini i strukturi BDP i DP, analizirati makroekonomske indikatore, izvršiti komparaciju i vidjeti da smo najgori. Pitam te eksperte da li je rast za ovu godinu rezultat novih brojnih radnih mjesta, inovativnih procesa i novog proizvoda ili je to posledica najvećeg ekonomskog pada od 15% u 2020. godini zbog epidemije i ljudske potrebe za punijim životom poslije lokdauna. To se u mehanici naziva procesi elastičnosti, plastičnosti i loma.
Uostalom o ministru Spajiću, stanju i dešavanjima u njegovom Ministarstvu, najbolje govore smijenjeni i razočarani funkcioneri, koji potvrđuju sumnje mnogih da su u pitanju nereguralnosti koje pravosudni organi treba da preispitaju.
Maršalov plan po ministru Spajiću, dat kroz izjava sa brojnih putovanja da će u 2021. godini dovesti velike investitore, samo iz Japana u vrijednosti od oko milijardu eura, da će u rodni grad-Plevlja investirati pola milijarde eura, su neozbiljne ili veoma opasne. Ministar Spajić treba da zna da Maršalov plan mora biti u saglasju sa zelenom politikom EU, proizvod stručnog i političkog konsezusa baziran na sveobuhvatnim analizama i projekcijama. Mora se tačno znati u šta se investira, koji se efikti postižu, ko će biti titular, da li država, privatni sektor ili neki kombinovani oblik. To znači da moramo donijeti prostorne planove, fizibiliti studije, idejne i glavne projekte, prije nego krenemo sa investicijama. Očito da ministar Spajić kada su u pitanju investicije vidi dalje od nas, otud onakvo zaduženje i hedžing. Pitam se koja je to pola milijarde eura koju će investirati u Pljevlja, računali tu Blažovu ekološku rekonstrukciju Termoelektrane i Šarićev novi biznis, za koji bi građani Crne Gore zbog CO2 penala i fjučersa samo za 2022. godinu platili više od 300 miliona eura.
Reforma poreske politike je neophodna, nju je trebalo već zakonski pripremiti, doći do sveobuhvatnih mjera na osnovu punih analiza i efekata, učiniti je i konkurentnom i stimulativnom. Predlog ministra Spajića da treba ukinuti doprinose za zdravstveno osuguranje na zarade je populizam i u najmanju ruku neodrživo, posebno u kontekstu stanja zdravstvenog sistema danas i „Evropa sad“. Da li ministar Spajić zna da je prosječno izdvajanje u EU za zdravstveni sistem oko 3.000 eura po stanovniku, da je to u Premijerovom Luksemburgu više od 5.000 eura, da su u pojedinim državama EU doprinosi na bruto platu za zdravstveno osiguranje čak veći od 30 odsto. Na koji način misli da obezbijedi više od 300 miliona eura ukoliko bi izdvajali nedovoljnih 500 eura po glavi stanovnika ili milijardu i 900 miliona eura ukoliko bi uistinu bili „Evropa sad“ ili 3 milijarde i 100 miliona ukoliko bi postali obećani Luksemburg. Osim toga neophodna su nam i sredstva za nove bolnice i opremu.
Neupitno je da se mora uvesti neoporezivi dio zarade do određene visine i dalje progresivno oporezivanje sa njenim rastom, kao i na profit pravnih lica. Neupitno je da se moraju smanjivati socijalne razlike, da mora brže rasti minimalna zarada nego prosječna, kako bi se smanjile enormno visoke zarade. Neupitno je da se mora iskorijeniti siva ekonomija i isplata dijela zarade „na ruke“. Međutim, to se ne može činiti populistički i „iz rukava“, posebno jednokratno, duplirajući iznos minimalne zarade u kontekstu sadašnjih limita. Pitamo se koji broj zaposlenih će imati tu zaradu, koliko će biti novih radnih mjesta, za koliko će se smanjiti admistracija, na osnovu kojeg Maršalovog plana i kojih velikih investicija, kojim sektorskim reformama, sa kojom strukturom društvenog proizvod i kojom novom dodatom vrijednošću. Da li ćemo se morati zaduživati za potrošnju ili za razvoj koji će produkovati povećanje potrošnje i tražnje.
Ono što je definitivno, više ovakva ekonomska i finansijska politika ministra Spajića i Vlade Crne Gore naće imati podršku u Skupštini Crne Gore od strane poslaničkog kluba DF-PZP. Za nas je imperativ da Vlada bude znavena, vizionarska, transparentna, etična, evropska i reformska, bez obzira da li će u njoj biti novi Spajić ili neko drugi. Ovakav Spajić sa ovakvim načinom rada ne zaslužuje da bude u rekonstruisanoj Vladi. Da je svima jasno, mi nećemo biti „taster poslanici“. Ili uvažavanje poslanika i usaglašavanja stavova, ili nema podrške. Jednom smo bili primorani zbog pritiska javnosti da suprotno svojim ubjeđenjima glasamo za predloženi budžet, ali više nećemo.