Evropa je, nakon ruske agresije na Ukrajinu, pokazala novi nivo odgovornosti i jedinstvo, kazao je predsjednik Crne Gore Milo Đukanović. On je, na konferenciji za novinare u Poljskoj, ocijenio da su Evropa i ova generacija državnika sada na istorijskom ispitu.
„Ili ćemo zaustaviti agresora i kazniti ga, govorim o političkoj i pravnoj kazni koja sleduje svakoga ko vrši agresiju na jedan narod, ili ćemo otvoriti vrata budućim agresorima“, naveo je Đukanović.
On je dodao da nema trećeg puta.
„Zato mislim da je sada ovo istorijsko iskušenje savremene Evrope i ljudi koji vode politiku u savremenoj Evropi“, kazao je Đukanović.
On je rekao da se mora biti zadovoljan svim što do sada pokazuje Evropa.
„Zaista mislim da je Evropa pokazala jedan novi nivo odgovornosti i kvalitet jedinstva nakon ruske agresije na Ukrajinu“, naglasio je Đukanović.
On je poručio da je potrebno da se na tome istraje i ne pristane na bilo kakve kolebljive kompromise „jer znate da nije dobro verifikovati ono što neko ostvari putem agresije“.
„Ovo je istorijski ispit u kojem moramo pokazati istorijsku odgovornost“, istakao je Đukanović.
On je kazao da se prisustvuje jednoj očiglednoj vrednosnoj devastaciji društava na Zapadnom Balkanu (ZB) i pokolebanoj vjeri u realnost dogledne evropske perspektive.
Prema riječima Đukanovića, to je, sa jedne strane, posljedica izostanka proaktivnije politike proširenja Evropske unije, a sa druge, agresivnog koriščenja tog prostora od strane ruske destruktivne politike.
„Nemojte da imamo dilemu, Rusija je u naporu da kroz reviziju istorije povrati pravila hladnoratovske geopolitike“, kazao je Đukanović.
Rusija, kako je naveo, želi da za sebe prigrabi pravo odlučivanja u ime drugih država.
„Pokušala je to u ime Crne Gore, najdrastičnije 2016. godine, i ti napori i dalje traju i ono su prisutni na ukupnom prostoru ZB“, rekao je Đukanović.
Upitan da li Crna Gora ima pozitivan stav prema putu Ukrajine prema NATO-u, on je kazao da je Crna Gora, njegovim potpisom, podržala obje inicijative koje je inicirao poljski predsjednik Andžej Duda, a koje je podržala još jedna grupa zemlja.
„Ono pravo koje smo tražili za sebe, podrazumijevamo za sve druge države. Tražili smo pravo da obnovimo nezavisnost i slobodno odaberemo svoju put u budućnost“, rekao je Đukanović.
On je naveo da smo jasno kazali da će to biti evropski i evroatlantski put.
„Nijesmo zbog toga malo propatili kao društvo. Ono što se sada događa u Ukrajini je, na našu sreću u blažoj formi, pokušano 2016. godine u Crnoj Gori“, kazao je Đukanović.
Kako je naveo, u Crnoj Gori je u organizaciji ruskih bezbjednosnih službi pripremljen državni udar, koji je trebalo da izazove haos, promijeni vlast i spriječi ulazak Crne Gore u NATO.
„Dakle, čitajmo političku poruku, to je politička poruka i Ukrajini, samo što se, nažalost, u Ukrajini realizuje mnogo drastičnijim, brutalnijim metodama nego što se tada pokušalo u Crnoj Gori“, kazao je Đukanović.
On je naveo da moraju kao ozbiljni ljudi i državnici voditi računa o prioritetima i dinamici.
„Tada kada pred sobom imamo rat, tada moramo da povlačimo poteze koji će zaustaviti rat, spriječiti dalje pogibije, vratiti mir, a onda se mi vratiti našim političkim zalaganjima da svaka država ima pravo na izbor vlastite budućnosti“, dodao je Đukanović.
Duda je, odgovarajući na pitanje novinara, kazao da se sada ukrajinskom ofanzivom vraćaju područja koja je ruska vojska okupirala.
„Ukrajinci imaju vremena da povrate Herson, to je od strateškog značaja“, rekao je Duda.
On smatra da su sankcije koje su zapadne države uvele Rusiji efikasne.
Prema riječima Dude, Rusija ne može proizvoditi moderno naoružanje.
„Svi danas pitaju čime će Rusija naoružati tih nekoliko stotina hiljada mobilisanih vojnika“, dodao je Duda.
Kako je kazao, Rusija nastoji da zaustavi ukrajinsku ofanzivu, „zaledi“ konflikt, zaustavi vojnu pomoć Ukrajini sa Zapada, jer gubi u tom ratu.
„Rusija govori nešto o „prljavoj bombi“, prijeti nekim scenarijima da neko drugi može to da koristi, i to je element ruske taktike zastrašivanja“, smatra Duda.
Prema njegovim riječima, Rusija se mora primorati da poštuje međunarodne propise i prestane sa agresijom.