Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), prema riječima njenih predstavnika, planira da ove godine u Crnu Goru investira oko 100 miliona eura, sa fokusom uglavnom na privatni sektor.
Šef EBRD kancelarije u Crnoj Gori, Giulio Moreno, rekao je da će u tom smislu imati veoma jaku kreditnu liniju.
„Imaćemo zajam 20 miliona eura, to će biti u javnom sektoru za jedan regionalni put. To je već finalizirano i biće veoma bitno, jer je to regionalni put blizu Kolašina“, kazao je Moreno.
On je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Izvještaj o tranziciji za prošlu godinu, kao i godišnja analizu o napretku reformi i ekonomskih kretanja u Crnoj Gori, rekao da će EBRD ove godine nastaviti i sa podrškom sektoru energetike.
„Nadamo se da smo u finalnoj fazi sa odobrenjem i početkom implementacije postavljanja jedne vjetroelektrane na Krnovu blizu Nikšića i to će biti veoma bitan projekat vrijedan više od 120 miliona eura“, rekao je Moreno.
EBRD će, prema njegovim riječima, finansirati i jedan mini hidro projekat.
„Što se tiče infrastrukture, uskoro ćemo poslati pismo Aerodromima Crne Gore da finansiramo nadogradnju i rekonstrukciju aerodroma Tivat koji je veoma bitna lokacija za razvoj turizma i treba da se rekonstruiše“, naveo je Moreno.
On je dodao da u EBRD očekuju da će za dva mjeseca biti stvorene mogućnosti da se krene sa tenderom za izgradnju žičare od Lovćena prema Kotoru.
„To će biti javno privatno partnerstvo. Trebalo je crnogorskoj Vladi vremena da pripremi zakonodavstvo. EBRD je pružila tehničku pomoć za to i nadamo se da će u bliskoj budućnost tender za žičaru biti objavljen“, saopštio je Moreno.
On je rekao i da je EBRD uključena i u dvije bitne privatizacije i to Institut „Simo Milošević“ i Brodogradiliše u Bijeloj.
Moreno je ocijenio da je ekonomski rast u Crnoj Gori u prošloj godini, nakon velikog perioda stagnacije, bio pozitivan, ali u EBRD-u nijesu u potpunosti zadovoljni.
„Nadamo se da će u ovoj godini direktne strane investicije ponovo da se pojačaju, odnosno da će nekoliko turističkih projekata i autoput dovesti do određenih pozitivnih rezultata“, rekao je Moreno.
Crnogorske vlasti, kako je upozorio, moraju da se pozabave problemom nenaplativih kredita koji su i dalje veliki problem u državi.
"Što se tiče prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) smatramo da će to biti oko tri odsto. Ima tu nekih kolega iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji smatraju da će biti i više od toga, ali mi smo malo konzervativniji u tome. Ipak smatramo da bi tri odsto bio značajan rast“, kazao je Moreno.
Prema njegovim riječima, prošla godina je bila veoma bitna za Crnu Goru, jer su važni koraci preduzeti u smislu EU i NATO integracija.
„Što se tiče infrastrukture, postoji tu određeno poboljšanje, ali to mora da bude sve više prioritet za Vladu i međunarode finansijske institucije, jer ima još dosta toga da se uradi u tom sektoru“, rekao je Moreno.
EBRD je u prošloj godini u Crnoj Gori realizovala projekte u vrijednosti od 76 miliona EUR.
„Svi projekti koje smo potpisali u prošloj godini se odnose na privatni sektor i želimo da poboljšamo ulogu privatnog sektora u smislu investicija EBRD-a u Crnoj Gori“, kazao je Moreno.
Aktivnosti EBRD u Crnoj Gori su počeli krajem 2006. godine i ukupno je ta institucija investirala 430 miliona EUR.
„Ali tih 430 miiona su generisale više od 800 miliona EUR investicija“, precizirao je Moreno.
U prošloj godini je, kako je rekao, EBRD glavni kredit dala Elektropriredi (EPCG), kako bi završila postavljanje pametnih brojila.
„Imali smo četiri projekta sa drugim partnerskim bankama u vrijednosti više od 11 miliona EUR i to je veoma bitno zato što je to način da doprinesemo razvoju malih i srednjih preduzeća, kroz kredite komercijalnih banaka. Finansirali smo i podržali neka mala i srednja preduzeća i obezbijedili finansijsku podršku za 32 mala i srednja preduzeća u okviru Programa za podršku malom biznisu, koji je jedan od programa EBRD-a“, objasnio je Moreno.
EBRD direktor za zapadni Balkan, Holger Muent, ocijenio je da su sve države tog regona u nekoj fazi usklađivanja zakonodavstva sa EU.
„Mnoge od država ovdje u regionu su veoma blizu toga da su praktično iskoristile fiskalni kapacitet zbog velikih investicija u infrastrukturu. Crna Gora je veliki primalac sredstava EBRD-a, jer je to mala privreda, ali opet mi smo investirali više od 400 mliona EUR u Crnu Goru“, kazao je Muent.
EBRD, prema njegovim riječima, želi da ojača konkurentnost.
„Crnogorska preduzeća treba da budu u stanju da se bore na evropskom tržištu. Pomažemo privatnim preduzećima da podignu standarde i dosegnu evropske. Samim davanjem kapitala da se investira i da se podignu ti standardi pomažemo crnogorskoj privredi da bude konkurentnija“, smatra Muent.
On je dodao da je turizam jedan od glavnih sektora i veliki kapital za Crnu Goru.
„Želimo da se ovaj sektor razvije na održivi način. To ne znači samo investicije u turističke projekte, već investiranje u infrastrukturu. Želimo i da pomognemo integraciju crnogorskog energetskog tržišta u šire regionalno tržište energije i da poboljšamo energetsku bezbjednost u Crnjo Gori“, kazao je Muent.
On je dodao da EBRD ima dosta toga da odradi u Crnoj Gori posebno u smislu investicija u privatnom sektoru.
„Tu smo već dosta odradili i željni smo da uradimo još više i mislim da smo na pravom putu“, smatra Muent.
Zamjenik direktora za državne strategije i politiku u EBRD-u, Peter Sanfey, ocijenio je da Crna Gora, na duži rok, ima potencijal da raste više od tri odsto godišnje.
„Mislim da ima potencijal da srednjoročno te stope rasta budu pet, šest odsto“, rekao je Sanfey.
On smatra da je glavno pitanje kako da se postigne održivi razvoj.
„Odgovor je da to mora da dođe od povećanja produktivnosti. Ne možete da imate rast bez produktivnosti, a produktivnost mora da bude pokentua inovacijom. Izvještaj se ove godine tiče upravo ovog koncepta – inovacije“, rekao je Sanfey.
Inovacije, kako je ocijenio, mogu da znače puno stvari, jer to nije samo istraživanje i razvoj.
„Možete da imate inovacije na svim nivoima privrede i u različitim vrstama preduzeće, bez obzira da li su to visoko tehnološke ili nisko tehnološke kompanije. Sve se svodi na predstavljanje novih proizvoda i novih proizvodnih procesa“, kazao je Sanfey.
Kada su u pitanju sektori za koje Crna Gora ima komparativne prednosti na koje bi trebalo da se fokusira što se tiče inovacija, Sanfey je naveo energetiku, turizam i poljoprivredu odnosno agrobiznis.
EBRD-ov Izvještaj o tranziciji za prošlu godinu fokusira se na načine kojima pojedinačne kompanije, širom tranzicionog regiona, sprovode inovacije, otkriva kako inovacije mogu pomoći da se poveća produktivnost preduzeća, da se podstakne ekonomski rast i osvježi tranzicija.
Izvještaj sagledava investicije preduzeća u istraživanje i razvoj i daje novi uvid u to kako menadžerska praksa utiče na produktivnost.
„Imaćemo zajam 20 miliona eura, to će biti u javnom sektoru za jedan regionalni put. To je već finalizirano i biće veoma bitno, jer je to regionalni put blizu Kolašina“, kazao je Moreno.
On je na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen Izvještaj o tranziciji za prošlu godinu, kao i godišnja analizu o napretku reformi i ekonomskih kretanja u Crnoj Gori, rekao da će EBRD ove godine nastaviti i sa podrškom sektoru energetike.
„Nadamo se da smo u finalnoj fazi sa odobrenjem i početkom implementacije postavljanja jedne vjetroelektrane na Krnovu blizu Nikšića i to će biti veoma bitan projekat vrijedan više od 120 miliona eura“, rekao je Moreno.
EBRD će, prema njegovim riječima, finansirati i jedan mini hidro projekat.
„Što se tiče infrastrukture, uskoro ćemo poslati pismo Aerodromima Crne Gore da finansiramo nadogradnju i rekonstrukciju aerodroma Tivat koji je veoma bitna lokacija za razvoj turizma i treba da se rekonstruiše“, naveo je Moreno.
On je dodao da u EBRD očekuju da će za dva mjeseca biti stvorene mogućnosti da se krene sa tenderom za izgradnju žičare od Lovćena prema Kotoru.
„To će biti javno privatno partnerstvo. Trebalo je crnogorskoj Vladi vremena da pripremi zakonodavstvo. EBRD je pružila tehničku pomoć za to i nadamo se da će u bliskoj budućnost tender za žičaru biti objavljen“, saopštio je Moreno.
On je rekao i da je EBRD uključena i u dvije bitne privatizacije i to Institut „Simo Milošević“ i Brodogradiliše u Bijeloj.
Moreno je ocijenio da je ekonomski rast u Crnoj Gori u prošloj godini, nakon velikog perioda stagnacije, bio pozitivan, ali u EBRD-u nijesu u potpunosti zadovoljni.
„Nadamo se da će u ovoj godini direktne strane investicije ponovo da se pojačaju, odnosno da će nekoliko turističkih projekata i autoput dovesti do određenih pozitivnih rezultata“, rekao je Moreno.
Crnogorske vlasti, kako je upozorio, moraju da se pozabave problemom nenaplativih kredita koji su i dalje veliki problem u državi.
"Što se tiče prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) smatramo da će to biti oko tri odsto. Ima tu nekih kolega iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji smatraju da će biti i više od toga, ali mi smo malo konzervativniji u tome. Ipak smatramo da bi tri odsto bio značajan rast“, kazao je Moreno.
Prema njegovim riječima, prošla godina je bila veoma bitna za Crnu Goru, jer su važni koraci preduzeti u smislu EU i NATO integracija.
„Što se tiče infrastrukture, postoji tu određeno poboljšanje, ali to mora da bude sve više prioritet za Vladu i međunarode finansijske institucije, jer ima još dosta toga da se uradi u tom sektoru“, rekao je Moreno.
EBRD je u prošloj godini u Crnoj Gori realizovala projekte u vrijednosti od 76 miliona EUR.
„Svi projekti koje smo potpisali u prošloj godini se odnose na privatni sektor i želimo da poboljšamo ulogu privatnog sektora u smislu investicija EBRD-a u Crnoj Gori“, kazao je Moreno.
Aktivnosti EBRD u Crnoj Gori su počeli krajem 2006. godine i ukupno je ta institucija investirala 430 miliona EUR.
„Ali tih 430 miiona su generisale više od 800 miliona EUR investicija“, precizirao je Moreno.
U prošloj godini je, kako je rekao, EBRD glavni kredit dala Elektropriredi (EPCG), kako bi završila postavljanje pametnih brojila.
„Imali smo četiri projekta sa drugim partnerskim bankama u vrijednosti više od 11 miliona EUR i to je veoma bitno zato što je to način da doprinesemo razvoju malih i srednjih preduzeća, kroz kredite komercijalnih banaka. Finansirali smo i podržali neka mala i srednja preduzeća i obezbijedili finansijsku podršku za 32 mala i srednja preduzeća u okviru Programa za podršku malom biznisu, koji je jedan od programa EBRD-a“, objasnio je Moreno.
EBRD direktor za zapadni Balkan, Holger Muent, ocijenio je da su sve države tog regona u nekoj fazi usklađivanja zakonodavstva sa EU.
„Mnoge od država ovdje u regionu su veoma blizu toga da su praktično iskoristile fiskalni kapacitet zbog velikih investicija u infrastrukturu. Crna Gora je veliki primalac sredstava EBRD-a, jer je to mala privreda, ali opet mi smo investirali više od 400 mliona EUR u Crnu Goru“, kazao je Muent.
EBRD, prema njegovim riječima, želi da ojača konkurentnost.
„Crnogorska preduzeća treba da budu u stanju da se bore na evropskom tržištu. Pomažemo privatnim preduzećima da podignu standarde i dosegnu evropske. Samim davanjem kapitala da se investira i da se podignu ti standardi pomažemo crnogorskoj privredi da bude konkurentnija“, smatra Muent.
On je dodao da je turizam jedan od glavnih sektora i veliki kapital za Crnu Goru.
„Želimo da se ovaj sektor razvije na održivi način. To ne znači samo investicije u turističke projekte, već investiranje u infrastrukturu. Želimo i da pomognemo integraciju crnogorskog energetskog tržišta u šire regionalno tržište energije i da poboljšamo energetsku bezbjednost u Crnjo Gori“, kazao je Muent.
On je dodao da EBRD ima dosta toga da odradi u Crnoj Gori posebno u smislu investicija u privatnom sektoru.
„Tu smo već dosta odradili i željni smo da uradimo još više i mislim da smo na pravom putu“, smatra Muent.
Zamjenik direktora za državne strategije i politiku u EBRD-u, Peter Sanfey, ocijenio je da Crna Gora, na duži rok, ima potencijal da raste više od tri odsto godišnje.
„Mislim da ima potencijal da srednjoročno te stope rasta budu pet, šest odsto“, rekao je Sanfey.
On smatra da je glavno pitanje kako da se postigne održivi razvoj.
„Odgovor je da to mora da dođe od povećanja produktivnosti. Ne možete da imate rast bez produktivnosti, a produktivnost mora da bude pokentua inovacijom. Izvještaj se ove godine tiče upravo ovog koncepta – inovacije“, rekao je Sanfey.
Inovacije, kako je ocijenio, mogu da znače puno stvari, jer to nije samo istraživanje i razvoj.
„Možete da imate inovacije na svim nivoima privrede i u različitim vrstama preduzeće, bez obzira da li su to visoko tehnološke ili nisko tehnološke kompanije. Sve se svodi na predstavljanje novih proizvoda i novih proizvodnih procesa“, kazao je Sanfey.
Kada su u pitanju sektori za koje Crna Gora ima komparativne prednosti na koje bi trebalo da se fokusira što se tiče inovacija, Sanfey je naveo energetiku, turizam i poljoprivredu odnosno agrobiznis.
EBRD-ov Izvještaj o tranziciji za prošlu godinu fokusira se na načine kojima pojedinačne kompanije, širom tranzicionog regiona, sprovode inovacije, otkriva kako inovacije mogu pomoći da se poveća produktivnost preduzeća, da se podstakne ekonomski rast i osvježi tranzicija.
Izvještaj sagledava investicije preduzeća u istraživanje i razvoj i daje novi uvid u to kako menadžerska praksa utiče na produktivnost.