"Ja sam jako zadovoljan u Norveškoj, ali uvijek postoji taj sportski motiv i eto neka potreba da doprinesem, ako mogu da tako kažem", rekao je za MONDO rukometni trener Žarko Pejović, jedan od kandidata za selektora BIH.
Rukometna reprezentacija BIH ostala je bez selektora pošto je prije par dana sporazumno raskinut ugovor sa Irfanom Smajlagićem, a čelnici RSBIH moraju brzo da pronađu rješenje pošto "zmajeve" već za dva mjeseca očekuju baraž utakmice za odlazak na Svjetsko prvenstvo.
Smajlagićev pomoćnik u reprezentaciji Damir Doborac pominje se u javnosti kao favorit za njegovog nasljednika, ali aktuelni trener Gračanice nije jedino potencijalno rješenje.
Na široj listi kandidata su i Toni Čolina, koji je već vodio „zmajeve“, zatim bivši kapiten Nikola Prce, Kasim Kamenica, koji trenutno radi kao direktor Neksea, pominju se i bivši selektor Dragan Marković koji je odveo BIH na Svjetsko prvenstvo u Katar, te nekadašnji igrač banjalučkog Borca i sarajevskog Željezničara, Žarko Pejović.
Pejović trenutno radi kao selektor U21 reprezentacije Norveške, a u razgovoru za MONDO prokomentarisao je informaciju da je jedan od kandidata, te govorio o šansama da sjedne na klupu "zmajeva".
"Bilo je kontakta. Da li sam kandidat? Da. Ali nije bilo nikakvog intervjua ili slično, jer praktično to se desilo juče", počeo je Pejović razgovor za naš portal.
"Meni je jako dobro u Norveškoj i kada je u pitanju savez i sve, međutim uvijek postoji želja... Ja sam iz Kotor Varoši, igrao sam sa banjalučki Borac, sarajevski Željezničar i često sam sa našim trenerima koji su vani pričao o tome da nemamo kontakta sa ljudima iz saveza i uopšte kontakta mimo tih nekih pitanja da dođemo na neki kamp. A mislim da bi se dosta stvari moglo, ne implementirati ono bukvalno, da se iskopira, ali protok informacija je premali da bi se rukomet u BIH uopšte mogao razviti. Uvijek sam razmišljao da želim da pomognem, mada nikad nisam razmišljao da će to biti u ovoj formi sada, da će im trebati selektor. Kontakta ima preko ljudi koji znaju moju rukometnu istoriju. E sad, koliko je to aktuelno, u smislu jednog plana, da je to dugoročno, da nije samo 'ad hok'. Mislim da je bolje rješenje neko ko je tu dole, ko je u sistemu i zna kako stvari funkcionišu, ako je kratkoročno. Mnoge slučajnosti odlučuju u ovakvim situacijama", kaže Pejović.
On nema problema sa eventualnim pritiskom ni kada je u pitanju baraž, ni kada je pitanju eventualna pozicija selektora.
"Ne bi bio preveliki pritisak zato što je svaka utakmica samo reality check. Ti utakmice pobjeđuješ mnogo prije. Moje mišljenje je da u sportu nema iznenađenja, ti prezentuješ to što imaš na toj utakmici. Rezultatski pritisak naravno postoji, on postoji i kad igraš basket na igralištu u Boriku, a kamoli na tim nekim velikim utakmicama. Ne mislim da bih podbacio na tim utakmicama, ali mislim da sam ja više spreman za ta neka dugoročnija rješenja gdje se mogu implementirati strateški planovi. Strateški planovi u smislu kako da se dobiju ti profili igrača koji mogu da konkurišu u evropskom rukometu", rekao je Pejović koji je svoja razmišljanja prenio i onima koji su ga kontaktirali.
"Ja sam rekao ako je interesantno, ako je drugačije - ja sam za. Opet kažem, ne može se ovo što ja radim ovdje prenijeti na bosanski rukomet, nije realno, u kompletnom smislu. Treba se prilagoditi situaciji u kojoj se nalazimo. Mi smo država u kojoj sport nema toliku podršku ni privrednih subjekata, da ti možeš stvoriti uslove kakve imaju Norvežani“.
O razlikama između bh. i norveškog rukometa, čak je izlišno govoriti, ali je naveo samo jedan primjer saradnje svih reprezentativnih selekcija u Norveškoj.
"Ovdje postoje sportske linije gdje imaš uvid u sve reprezentativne linije. Imaju regionalna okupljanja, imamo te tzv. narudžbe od glavnog selektora i talent šefa kakvog pivota mi trebamo za četiri godine. Prva strategija bi trebala biti da svi igrači treba da žele da igraju za BIH, što znači da odliv igrača u reprezentacije drugih država treba da se smanji. Norvežani imaju taj naziv, mi bismo to preveli kao 'ponos da ti igraš za reprezentaciju'. Od toga treba sve da počne, a strategija razvoja rukometa mora da počne i selektor mora da dobije podršku klubova. Ovdje imamo razne programe, šut program, škola odbrane itd. sve što se radi u saradnji sa olimpijskim komitetom i univerzitetom u Oslu, klubovi imaju povjerenje u to i vrlo rado će to primijeniti. Ako selektor treba jednu trojku i kontaktira par klubova, oni će rado investirati u to, bez obzira koliko će dugoročno ili kratkoročno to imati uticaj na njihove rezultate".
Jedan od kritika koje su se mogle čuti o reprezentativnom rukometu u BIH je i ona da igrači znaju debitovati za reprezentaciju, a da prethodno nemaju nastupa za omladinske selekcije. To iskustvo nije odlučujuće, ali jeste važno.
"U Norveškoj je važno da se omladinske selekcije takmiče na svim najvažnijim takmičenjima svog uzrasta, a ono što je ovdje princip je da nijedan igrač ne može da bude na sva četiri – i U17, U19, U20 i U21. Tako puno više igrača dolazi i dobije šansu na velikoj sceni, a druga stvar, ako jedan igrač preskoči jedno ljeto, jer su ta takmičenja svakog ljeta, on će imati mogućnost da radi na onim stvarima koje bi trebao da popravi, što po pravilu nema ako je zauzet svako ljeto. Nama u tom juniorskom ciklusu prođe 75 igrača od kadetske do U 21 reprezentacije. Puno viši su kriteriji i to što oni prezentuju na juniorksom nivou ne mora da bude odlučujuće, ali je odlučujuće to da oni skupe iskustvo, da vide šta je zahtjev i kriterij da se igra evropski rukomet", rekao je Pejović i potom istakao jedan drugi problem.
"Mislim da je naš problem što nemamo evropske pasoše, ne možemo da šaljemo igrače u velike arene, u najjače lige, da skupe iskustvo, kao što npr. Holanđani šalju svoje igrače u drugu njemačku ligu, ako nisu kvalitet za Bundesligu. To je možda veći problem nego da nemamo kvalitetnih omladinskih selekcija".
Aktuelni selektor U21 reprezentacije Norveške razumije da je igračima ponekad teško da se prebacuju sa jednog načina rada u klubovima na reprezentativni i ističe da je konstantna komunikacija sa igračima izuzetno važna.
"Posao selektora je da imaš tri, četiri okupljanja, a tu je onda bitno između tih okupljanja kakva je komunikacija i kakav je protok informacija. Prioritet kod reprezentativnog rukometa je da odrediš na šta ćeš da obratiš pažnju u to malo vremena što imaš. Naši igrači pored toga što igraju za reprezentaciju oni su osjetili taj rad vani i teško se privići na drugo. Jako je bitna komunikacija, oni dolaze tu iz čiste želje i ljubavi da igraju. Naravno svaka promjena komunikacije i odnosa na treningu njima smeta. Ima dosta stvari što mislim da bih mogao da radim drugačije, ali mislim da nije promašaj niti jedan od ovih drugih kandidata, to su sve velika imena i bilo bi glupo reći ja bih to radio bolje ili lošije. To je stvar saveza šta njima treba, šta im odgovara i kako ovo sve vide", kaže Pejović, koji ne želi nigdje da žuri.
"Ima vremena. Ja nemam nikakav pritisak što se toga tiče. Ja sam jako zadovoljan u Norveškoj, ali uvijek postoji taj sportski motiv i eto neka potreba da ne upotrebim izraz 'da pomognem' nego eto recimo da dam doprinos. Ja uvijek kažem, jedno je utisak koji stekneš, a drugo je mišljenje koje imaš na osnovu mnogo informacija kojima raspolažem. Ja nemam još neko mišljenje o bh. rukometu, imam taj utisak, ali bio sam nedavno dole i gledao sam utakmice, razlika je u kvalitetu domaćeg i evropskog rukometa", zaključio je Pejović na kraju razgovora za MONDO.