Emotivna noć u Štark areni. Utakmica ne može biti važnija, ali je malo kome bilo do nje pred početak. Nažalost, svi znaju zašto je tako.
Košarkaška utakmica Partizan - Real Madrid počela je u više nego mučnoj atmosferi. U dvorani je vladala potpuna, zastrašujuća tišina, koja je pokazala da se u Beogradu dogodilo nešto zaista strašno - masakr u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, u kojoj je jedan đak u krvavom piru oduzeo osam života.
Svima je teško, svima sigurno nije do košarke i teško je bilo svima i da dođu na utakmicu, da gledaju, da igraju, da uopšte razmišljaju o njoj. I na licima košarkaša se prije podbacivanja vidjelo očigledno, da ne mogu da budu potpuno fokusirani, dok su sa dresovima sa natpisom OŠ Vladislav Ribnikar i sa crnim blorom stajali i čekali da sudija podbaci loptu.
Sigurno jedna od najtežih, a vjerovatno i najteža utakmica za sve aktere. Meč teško da može bude važniji, ali bez obzira na to - kome je uopšte do košarke? Grobari su ostali dosledni najavi da neće navijati do poluvremena, sa razglasa se nije čula muzika, prolomilo se nekoliko aplauza - i sa tribina i sa parketa, dok su navijači bacali cvijeće na parket.
Pred utakmicu su navijači Partizana istakli poruku: "Udaljavanje od tradicije, vere i porodice, uvek ostavlja tragične posledice. Pokoj dušama svih nastradalih u OŠ Vladislav Ribnikar"