Poznati hrvatski voditelj oglasio se o tamošnjoj fudbalskoj reprezentaciji.
Poznati hrvatski novinar Aleksandar Stanković, autor popularne emisije "Nedeljom u dva", oglasio se na društvenoj mreži i komentarisao trenutno oduševljenje hrvatskih navijača tamošnjim fudbalerima posle Svetskog prvenstva. U opširnom "postu", on je napisao da Luka Modrić nije njegov najbolji ambasador, da su to ljudi iz realnog života, kao i da ni on nije ničiji ambasador, jer ima dobro pamćenje i redovno plaća porez. Pročitajte njegovu objavu:
"Pre 5 godina Luka Modrić je kratkim pamćenjem štitio Zdravka Mamića na sudu. O tome sam radio emisiju s Joškom Jeličićem koji je zaključio da Modrić nije dorastao suđenju, a ja sam zaključio kako bi nas 90 posto učinilo isto i zapitao se ko nam je kriv što verujemo da su fudbaleri naši najbolji ambasadori. U međuvremenu su fudbaleri službeno postali naši najbolji ambasadori, a ja i dalje mislim isto. Hrvatska fudbalska reprezentacija je 20-ak mladića koji odlično rade svoj posao. Uz časne izuzetke fini momci, selektor simpatična osoba, Luka Modrić vredan čovek međutim on nije moj najbolji ambasador. I sada sledi pitanje 'a čiji si ti biti ambasador tako pametan?' Ničiji! Ja u startu nemam kvalifikacije za tu čast jer imam dobro pamćenje i jer redovno plaćam porez. Dakle, ja sam sam svoj ambasador..."
"POJAŠNJENJE: Nisam fudbalski navijač i ne padam u euforiju kada igra Dinamo, ili reprezentacija. Više sam se radovao uspesima Mirka Filipovića, Željka Mavrovića, Ivaniševića, nekada Beneša i Parlova nego fudbalske reprezentacije. Eto, takav sam, više volim druge sportove. Ne preplavi me osećaj ponosa ili išta slično kada u Alžiru spomenu Modrića, Šukera, Tita ili Teslu. Tesla je bio genije, ali mene tu nije bilo nigde. To što govorimo isti jezik i što smo rođeni relativno blizu nije dovoljno da sebe prepoznajem u Tesli. Ili da okrenemo stvari ovako: mogu se prepoznati i biti ponosan na sve izvrsne ljude ovog sveta od Njutna do Tesle, od Harmsa do Slamniga, od Saše Petrovića do Anga Leeja, ali nekako mi se čini da je to i za egomanijaka poput mene previše. I da, i dalje mislim da fudbaleri nisu moji najboljii ambasadori, već su najbolji ambasadori sami sebe. Ne trebaju mi ambasadori koji se opuštaju uz Za dom spremni. Naravno, "moji ambasadori su Vučić i Šešelj", al koga da ja nakon ovih 20 godina javnog rada više u što uveravam, fuck off!. Na ovom svetu postoje teški fudbalski fanovi čija zaluđenost loptom se ne može racionalno objasniti i za njih je očekivano da se poistovećuju s fudbalerima. Tu je stvar jasna i njima svaka čast. Međutim, čini mi se da su u ovoj priči o velikom ambasadorskom šinjelu Luke Modrića najglasniji oni koji nisu ništa napravili u životu i kojima treba skrbnik da bi imali pristojno mišljenje o sebi. I uopšte ta priča o fudbalu koji utiče na imidž zemlje? Da, Hrvatska je vidljivija nakon uspeha fudbalske reprezentacije, ali nakon što su Argentinci postali svetski prvaci imamo li bolje mišljenje o Argentini? Divimo li se Argentincima kako su uredili društvenu zajednicu u kojoj žive? Poželeli smo živeti u Argentini, čitati Borhesa, draži nam je Če Guevara?"
"Dakle, ideja o tome da me neko mora predstavljati mi baš nije draga, ali s obzirom da je to ovih dana must have…ako baš insistirate…biram ljude iz realnog života. Recimo onaj dečko iz Rijeke koji može micati samo jednim prstom, svaki dan zahvaljuje požrtvovanoj majci, raduje se životu, ili onaj Deda Mraz penzioner koji nakon 40 godina staža zbog male penzije celi dan stoji na zimi i uveseljava klince da bi unucima mogao kupiti poklon. Patetičan sam? U konkurenciji svih vas koji saosećate s duševnim bolima fudbalera nakon izgubljene utakmice ja sam racionalna planina. Društvo pada ili prolazi na odnosu prema najslabijima. Milion nas je čekalo nogometaše i neka je, lepo je videti ljude kako se raduju u dobroj veri, ali prošle nedelje roditelje s bolesnom decom na Markovu trgu nije čekao niko. Heroji su bogati i slavni, a boli nas dupe za slabe i bolesne. To je hrvatski patriotizam. I da se razumemo. U tom pogledu nisam ništa bolji od vas. I sam sam lenja guzica kojoj je bilo teško otići na protest (najradije bih da se organizuje neka humanitarka pa da taj problem rešim telefonom s kauča) ali ja sam barem to osvestio za razliku od mnogih koji domoljublje iscrpljuju sedenjem ispred telke, urlanjem za vreme utakmice i nakon toga kačenjem patetičnih objava po fejsu".
"Luka Modrić uprkos tome što je izvrstan u jednoj igri nije moj predstavnik, a nekako se nadam da nije ambasador ni one Gandijevske grupe domoljuba koji me zbog toga s isukanim sabljama već danima jure po internetu"
"I za kraj priznajem, pogrešio sam. Pre 5 godina docirao sam i svet pokušao krojiti prema meri vlastitog idealizma, a to ne ide. Fudbaleri su tvoji najbolji ambasadori, moji nisu".