Zoran Timić Tima (58), legenda Zvezdinog severa, osnivač "Ultrasa", opisao je u autobiografskoj knjizi "Mogu li i ja s vama da razbijam voz" sve što je doživeo u svom navijačkom stažu dugom više od četiri decenije.
Timić je na više od 500 strana sabrao istoriju delija, gde posebna poglavlja zauzimaju mnoge poznate ličnosti iz javnog života naše zemlje.
Posebno zanimljivo poglavlje je priča o tome kako je Željko Ražnatović Arkan preuzeo Delije. Bilo je to posle čuvene utakmice u Maksimiru kada je prekinut meč Dinamo - Crvena zvezda 13. maja 1990. godine. Uprava je zategla odnose sa navijačima zbog skandiranja protiv Slobodana Miloševića, a kada su navijači odgovorili nekom vrstom bojkota pojavio se Arkan.
"Bilo je to finale kupa protiv Hajduka. Stajao sam na sredini, pri dnu severa, sa Žorom i Lukićem. U jednom trenutku atletskom stazom ide Arkan s nekim tipom. Do tada sam samo slušao priče o njemu. Doduše, jednom me je s njim upoznao Deki Maneken, ali to je bilo sve. Prišao mi je i pitao: "Timo, ima li nekih problema, šta ovo znači", misleći na bojkot navijanja. Ja sam nezainteresovano odgovorio da nemam pojma i on je otišao. Bilo je to njegovo prvo pojavljivanje na severu.
Na početku sledećeg prvenstva igramo protiv Vojvodine u Beogradu i dogovorili smo se da navijamo protiv uprave i pevamo samo četničke pesme. Tako je i bilo, a onda dolaze Ječa i još jedan lik i kažu: "Šta je, nismo mi četnici, mi hoćemo da navijamo za svoj klub". U jednom trenutku Ječa mi na kvarno prilazi s leđa i udara me nogom u glavu. Neki su skočili i rastavili nas. Posle nekoliko minuta dolazi Arkan i pita da li ima problema. Svi su rekli da nema, a on non-stop mene pikira.
Tako to prođe, sledeća utakmica je gostovanje u Zrenjaninu. Kad smo krenuli, prilazi mi Arkan i kaže: "Timo, zajebi Šešelja i četničke pesme da ne bi bilo problema."
Dan pre utakmice protiv Radničkog sprejom smo po stadionu ispisali: "Komunisti, marš iz uprave." Na utakmici ista slika, samo što su klinci doneli transparent: "Uprava napolje." Stajao je sve do početka drugog poluvremena, kada je došao Arkan i rekao klincima da ga skinu i daju njemu. Pitao je ko ga je postavio, oni su, misleći da sam ja, tako i rekli. Bio sam u desetom redu i pričao sa Zonjom, a Arkan me zove odozdo i kaže nešto u fazonu ili da navijam normalno ili da se gubim sa stadiona. Zonja nije znao ko je on, pa je glasno pitao ko je taj i šta hoće. Arkan je to čuo i zapretio da će da nam je*e kevu obojici.
Te večeri oko tri došli su mi na vrata Ječa i još četiri momka. Ne znam kako su saznali gde stanujem, tek zvonili su, keva je rekla da nisam tu, ali nije htela da otvori. Malo su navaljivali i otišli.
Otad počinje pritisak na vođe. Vojvoda je od Dime Glavonje saznao da Arkan zna sve o poznatim navijačima (meni, Crvku, Peci, Šuci, Vojvodi, Zelji...) više nego što naše majke znaju o nama (adrese, telefoni, s kim se družimo, gde izlazimo...) i da nam se ne piše dobro.
Nekoliko dana kasnije Arkan je preuzeo tadašnju zadrugu "Amos", koja je prodavala navijačke rekvizite. Prvo je u saradnji s Todom uzeo Šucu pod svoje. Arkan im je svima podelio džempere i jakne. Sve one stvari koje smo mi tražili i jurili danima i mesecima oni dobijaju preko noći. Opravio im je bubnjeve, dao razglas, 3.000 maraka da odu preko i kupe baklje i vulkane, dobili su avion za gostovanje u Glazgovu. Dobili su prostoriju na istoku, pregrađenu na tri dela: u jednom prodavnica, u jednom radionica i u jednom soba. Imaju TV 80 cm, telefon, krevet. Dežurstvo 24 sata dnevno, a mislim i da ih je naoružao. Na platnom spisku su Crvko, Ljubinko, Stane, Zelja, Peca Debeli, Dule, Peca Panker, Šuca, Staniša, Srba, Zonja. Plata 700 maraka.
Sve odluke se donose na sastancima javno, ali uglavnom je usvajano ono što bi on predložio. Arkan nije bio čovek koji bi trpeo drugačije mišljenje. U početku je bio dosta tvrd, ali je posle shvatio da istina i nije baš onakva kakvu su mu na početku prezentovali. Kasnije je postao fleksibilniji i nije se mnogo mešao u rad severa. Mene je nekoliko puta, preko Ljubinka, zvao da im se priključim. Bio je korektan i nije me čačkao iako sam otvoreno pričao protiv njega. Mislim da me je gotivio jer sam bio svoj i tvrdoglav.
Timić je opisao i još jednu anegdotu vezanu za Arkana.
"Zanimljiva scena na utakmici protiv Grashopersa. Arkan je na severu pored Tode i sa šipke zajedno vode navijanje. Arkan stoji s megafonom, a na susednoj šipci Asteriks, koji je valjda želeo da dođe do megafona. Pošto Arkana nije poznavao, kaže mu: "Ajde, glavonja, siđi sa šipke i daj taj megafon." Arkan mu je prišao i uhvatio ga za uvo, ali nije bio previše oštar jer je ukapirao da ovaj pojma nema ko je on. Kasnije je Asteriks bio uz njega do samog kraja", napisao je Zoran Timić Tima u autobiografiji "Mogu li i ja s vama da razbijam voz", a prenosi portal Republika.