Priča o životu!

OD NAJJAČEG ŠUTA NA SVETU DO UDARCA KOJI NIJE PREBOLEO: Bio je najtalentovaniji, ali i životinja koja je kratko trajala!

Autor Alen Kasmić Izvor mondo.rs

Pred njim je bila blistava karijera jer je u Evropu stigao kao najveći talenat na svetu. Sve se promenilo zbog jednog detalja.

Izvor: Profimedia

Trebalo je da Adrijano postane najbolji fudbaler na svetu! Trebalo je, stvarno je trebalo.

Samo je malo falilo da brazilski fudbaler razornog udarca levicom "raznese" Seriju A. Iako je blistao prekratko, uspeo je da osvoji titule sa Flamengom, Korintijansom i Interom. Bio je osvajač Kopa Amerike 2004. godine sa reprezentacijom, a na istom turniru bio je najbolji igrač i strelac.

I ovo je priča o njegovom padu...

Mnogi će ga zapamtiti samo po protraćenom talentu, ali priča brazilskog fudbalera Adrijana, čoveka čiji je šut u igrici imao ocenu 99, mnogo je kompleksnija od toga. Podigao se do neba zbog porodice, a ponovo stigao do prašine da ulicama Rio de Žaneira zbog nje.

"Adri, čoveče, ti si mešavina Ronalda i Ibrahimovića... Da li si svestan da možeš da budeš najbolji fudbaler ikad?", govorio je jednom prilikom Ivan Kordoba, u trenutku kada je brazilskog asa bilo nemoguće vratiti na pravi put...

Depresija je već uzela najtalentovanijeg fudbalera te generacije. Čovek razornog udarca, neverovatne snage i brzine, a opet i neverovatno dobar tehničar, bio je izgubljen. Negde između fudbala prema kojem se strast ugasila, porodice koja se raspadala nakon očeve smrti i burnog života koji je tek počinjao.

"To je moj najveći poraz u karijeri. Osetio sam se beskorisno. Zalupio je slušalicu i počeo da vrišti, ne možete da zamislite taj zvuk. I danas me podilaze žmarci", ispričao je godinama kasnije Havijer Zaneti, legendarni kapiten Intera koji je sedeo pored Brazilca u trenutku kada je saznao najgoru vest u životu.

Pogledajte neke od fotografija iz bogate karijere koja je morala da bude i bolja:

Telefonskim pozivom su mu početkom avgusta 2004. godine javili da je njegov otac Almir preminuo.

Bio je to, ispostaviće se kasnije, prvi znak da se velika karijera neće desiti. Dečak za kojeg je čitava familija sakupljala novac kako bi mogao da trenira u Flamengu bio je previše vezan za oca. Njegovim pozivima radovao se posle mečeva, njemu je posvećivao golove posle tog 3. avgusta 2004. godine.

Voleo bi da je to mogao da uradi telefonom... Morao je pogledom u nebo!

Otac je bio jedna od dve najbitnije figure u njegovom životu. Druga je bila baka, koja je osam godina svakog dana išla sa njim na treninge. Putovali su sa dve linije gradskog prevoza, jeli kokice usput jer su samo za toliko imali, a zatim je baka satima sedela na tribinama, gledala mladog Adrijana i vikala na drugu decu da mu dodaju loptu.

"Bila je Murinjo pre Murinja. Bila je bezosećajna. Analizirali smo treninge u povratku kući. Nikada neću to zaboraviti. To je bio ceo moj život. Nije ni čudo što sam tri puta ponavljao peti razred...", govorio je godinama kasnije Adrijano.

Ako biste želeli da znate šta je bilo ceo Adrijanov život, treba da ga poslušate.

Fudbal u faveli, koja za njega nema pogrdno značenje kakvo im se često pripisuje, bilo je sve što je želeo.

"Slušajte, zaradio sam mnogo novca u karijeri. Ali, koliko novca biste platili da imate tu radost ponovo? Znate o čemu pričam", napisao je godinama kasnije u kolumni koja mu je postala svojevrsna životna ispovest.

I tamo gde je sve počelo, kao da se sve i završilo.

Karijera koju su obeležili golovi u Flamengu, Interu, Fiorentini, Parmi i Sao Paulu stigla je do kraja gotovo na istom mestu. Bilo je pokušaja da se vrati na pravi put, onaj golgeterski kojima je koračao godinama, ali Adrijano za to nije imao snage.

Povratak u rodni Brazil spojio ga je sa njegovim prijateljima iz detinjstva, onima koji su zajedno sa njim šutirali loptu uskim uličicama. Za razliku od Adrijana koji je izabrao fudbal, oni su birali kriminal. Bili su ozloglašeni, imali mnogo problema sa zakonom i veoma lošu reputaciju.

O tim ljudima svojevremeno je za mondo.rs govorio i Dejan Rambo Petković, Adrijanov saigrač iz Brazila.

"Imao je neko društvo iz kraja, iz jedne od najvećih favela u Rio de Žaneiru. Super su to drugovi, ali oni su iz druge priče."

Brazilski fudbaler to je drugačije video...

"Adrijano je na drogama, nestao je u favelama, bankrotirao je, sad je na kokainu... Znate koliko sam puta pročitao te naslove?", istakao je Adrijano. Bilo ih je, čak i za njegov način života, previše.

Buran stil života, sa alkoholom i ženama lakog morala oko stola počeo je još u Interu, nakon očeve smrti. 

"Osećao sam se srećno samo kada bih pio. Mogao sam da zaspim samo ako sam bio pijan. Plašio sam se kašnjenja na treninge, pa sam dolazio pred Manćinija direktno iz provoda", opisao je Brazilac.

Svako od opijanja u životu bilo mu je lakše u rodnom gradu. Kako voli da kaže, Imperator bez Adrijana ne znači ništa. Tako da, Adrijano se nije odrekao miliona, karijere i slave, samo se Imperator vratio tamo gde je Adrijano!

Kakav je mogao da bude, dovoljno će vam reći Ibrin citat.

"Kada sam došao u Inter prvo sam rekao predsedniku da zahtevam da igram s njim. On je bio životinja. Mogao je da šutira iz bilo koje pozicije, niko nije mogao da mu uzme loptu, da startuje na njega… Bio je čista životinja, ali je to nažalost kratko potrajalo", pričao je Zlatan Ibrahimović.

Verovatno je to i najbolji opis Adrijana. Životinja čija je karijera prekratko potrajala.

Srećan 40. rođendan, zvezdo koja nikada nije zasijala, "Imperatore".

Tagovi