Kondicioni trener crveno-belih, Aleksandar Stajkovac, kaže da je model Atletiko Madrida najsličniji onom koji se stručni štab trudi da sprovede na "Marakani".
Za mnoge, formula uspeha u profesionalnom sportu glasu "talenat 10 odsto, rad 90", ali ne i za Aleksandra Stajkovca.
"Talenat je u savremenom fudbalu najbitniji preduslov za vrhunskog igrača, ali naravno da, ukoliko ga ne nadograđuješ kvalitetnim radom, ne možeš da uspeš".
Kondicioni trener Crvene zvezde ne razlikuje se samo po ovom stavu od većine svojih kolega.
Stajkovac nije zastupnik onih koji se baziraju isključivo na vežbama snage.
"Jako je bitno prilagoditi trenažni proces uslovima fudbalske igre. Potrebni su nam fudbaleri, a ne komandosi. Snaga, brzina i izdržljivost naravno da će pomoći, ali moraju se prilagoditi. Često se dešava da igrači preteraju u razvoju mišićne snage, pa postanu krući i sporiji".
"Trenažni proces koji smo napravili u Zvezdi pokušavamo da prilagodimo svakom igraču pojedinačno, ali generalno, to bi trebalo da bude po pozicijama i individualnim karakteristikama. Za to su potrebni neki uslovi koje mi, nažalost, nemamo", dodao je kondicioni trener crveno-belih.
"Fudbal je prvenstveno igra sa loptom i zato se vežbe koje ja forsiram uglavnom zasnivaju na radu sa loptom, na ponavljajućim sprintevima... To su poligoni koje sam lično napravio na osnovu svog znanja i višegodišnjeg sticanja iskustva. Bio sam na usavršavanju u Realu, Atletiko Madridu, Barseloni, Borusiji Dortmund, sarađujem i sa nekim kolegama iz inostranstva... Na osnovu svega toga napravio sam određeni sistem rada. U principu sa svim tim rekvizitima već se radi u evropskim klubovima", kaže Stajkovac u razgovoru sa novinarima MONDA i "Večernjih novosti".
U radu sa inostranim stručnjacima pokupio je i razne "fore".
"Svako ima svoj sistem rada. Murinjo radi takozvanu taktičku periodizaciju koju je izmislio jedan portugalski profesor. Njegov način treniranja se bukvalno od prvog dana svodi na igre na skraćenom prostoru, sa različitim brojem igrača, na različitim dimenzijama i broju golova, u različitom vremenu trajanja. On na osnovu toga 'gađa' određeni intenzitet koji hoće, ali uvek kroz igru. U Srbiji to nije primenjivo u toj meri, jer moramo da imamo opremu koja može da prati svakog igrača posebno.Kod nas bi se od 20 igrača, njih osam šetalo u igri koja zahteva neko intenzivnije kretanje", svestan je Stajkovac stanja u domaćem fudbalu.
Najjači utisak na mladog trenera ostavio je Dijego Simeone.
Ovu rečenicu često je uzvikivao Nenad Lalatović tokom priprema u Termama Čatež. Posebno dok se radila vežba koju je igračima predstavio Aleksandar Stajkovac.
Tri igrača "u krugu" pokušavaju da oduzmu loptu trojici oko njih, potpomognutih dvojicom "džokera", a potom na znak pištaljke jedna trojka trči ka levom golu, druga ka desnom, na centaršut sa strane, pa onda u kontra smeru.
"To je vežba koju sam video u Atletiko Madridu, kod Dijega Simeonea pre dve godine. Mnogo mi se dopala, a uz to se uklapa u ono što traži Nenad Lalatović. Njen cilj je da se iz poseda lopte, iz tranzicije, izađe u punom sprintu i napadne protivnički gol. Većina vežbi koje radimo koncipira se na taj način, da igrači uprkos umoru pronađu snagu da napadnu", objasnio je kondicioni trener Zvezde.
"Meni se mnogo sviđa sistem rada Čola Simeonea i njega najviše pratim. Njegov model je nasličniji onome koji se mi trudimo da sprovedemo u Crvenoj zvezdi".
Da li to znači da će Zvezda zaigrati kao Atletiko Madrid?
"Odličan primer! Simeone je došao u Atletiko pre tri godine i tek u trećoj je napravio ovo što je napravio. Pre tri godine niste imali pojma ko je Filipe Luis. Dijego Košta je išao po pozajmicama, Koke je bio klinac, Miranda, Dijego Godin... To su igrači koji su i pre tri godine bili u Atletiku, ali niko nije znao za njih, a sada cela Evropa priča o njima. To je proizvod kontinuiranog rada", kaže Stajkovac i dodaje:
"U Srbiji bi svi hteli da za kratko vreme naprave igrača koji vredi 10, 15 miliona evra. Zato i ne prodajemo nikoga za te pare, a siguran sam da smo posle Brazila najtalentovanija fudbalska nacija, jer poznajem mnogo dece koja igraju fudbal i znam koliko je potencijal u njima. Moramo da napravimo malo bolji sistem što se tiče selekcije dečaka i treninga".
Uptavo taj princip "sad i odmah" je najveći problem domaćeg fudbala po mišljenju Aleksandra Stajkovca.
"U srpskom fudbalu ne postoji sistem. Najviše iz tog razloga brzo se menjaju treneri, i fudbalski i kondicioni. Za bilo koji ozbiljan rad mora da postoji neko određeno vreme".
Stajkovac je u Crvenu zvezdu stigao ovog leta, da pojača stručni štab Nenada Lalatovića. Pre toga bio je poznat sportskoj javnosti kao igrač Železnika, novobeogradskog Radničkog, Dorćola i rumunske Politehnike, potom i kao šef stručnog štaba Dorćola.
"Prelomio sam još tada, 2008, da fudbalski trener u Srbiji neću biti. Opredelio sam se za fizičku pripremu i to mi se mnogo sviđa, vidim sebe u tome".
Zanimljivo, tek od dolaska na mesto trenera Crvene zvezde, Nenad Lalatović u svom timu ima i kondicionog trenra.
"Volim mlade ambiciozne trenere kao što je Lalatović. Ima pobednički mentalitet i voli da agresivno vodi treninge, da oni budu sa jakim intenzitetom. Tu smo se prepoznali. Za sada to funkcioniše, ali za sve što se radi, potrebno je vreme. Probaćemo to da uklopimo i da Zvezda što pre počne da igra onako kako želimo".
A željena forma trebalo bi, po rečima Stajkovca, da bude vidiljiva od trećeg, četvrtog kola prvenstva.
"Očekujem da otprilike tada ovaj tim počne ozbiljno da podiže formu. Naravno, probaćemo da to bude već od subote i utakmice protiv Radničkog iz Niša. U Sloveniji smo radili jakim tempom, dva puta dnevno, a od povratka u Beograd pokušavamo da osvežimo ekipu i kada počne prvenstvo zadržaćemo intenzitet rada, ali ćemo smanjiti obim treninga".
Trener Nenad Lalatović insistira na igri sa dosta presinga već na protivničkoj polovini. Tome su prilagođeni i treninzi crveno-belih, odnosno kondicione vežbe.
Miloš Bosančić stigao je u Zvezdu kao veliko pojačanje, ali utisak na prvim treninzima je da fizički i nije baš spreman.
"Treba uzeti u obzir da je do pre mesec dana bio u Južnoj Koreji, gde se u vreme odigravanja utakmica kod nas, tamo spavalo. Uz to je dugo putovao za Beograd, onda i za Sloveniju, pa je bilo mnogo neizvesnosti oko njegovog transfera, tako da se kod njega nakupio umor od svega. Sigurno će mu trebati neko vreme da dostigne ekipu, ali redovno trenira", kaže Stajkovac.
"Pošto šef forsira igru dosta visoko, sa pokušajem da se lopta presingom oduzme protivniku čim se izgubi, ceo trenažni proces koncipirali smo na visokom intenzitetu, sa mnogo tih kratkih ponavljajućih sprinteva i kretnji bez lopte. Jako je bitno da igrač u toku utakmice natera sebe da ranije krene u prostor, iako je bez lopte", smatra Stajkovac i objašnjava:
"Presing na protivničkoj polovini iziskuje mnogo manje energije, nego da se pomeriš i dozvoliš protivniku da iznese loptu, pa onda da se postavljaš. Na taj način moraš mnogo više da se krećeš da bi došao do lopte i igrači se više troše zbog toga. Probaćemo da usmerimo ekipu da trči racionalnije. Treba vreme, ali mislim da ćemo uspeti na kraju, jer svi dobro i posvećeno rade svoj posao. I igrači i stručni štab".
Pošto je više puta tokom razgovora istakao da je za uspeh potrebno vreme, pitali smo Stajkovca da li čelnici Crvene zvezde koji su oformili ovaj stručni štab i ekipu imaju strpljenja?
"Ne znam. Mi radimo svoj posao maksimalno ozbiljno pa ćemo videti..."