Zahvaljujući tehnološkom proboju koji se desio pre nekoliko meseci, svet je za veliki korak bliži novom tipu nuklearne energije – fuzijskom reaktoru.
Za razliku od opšte korišćene nuklearne fisije, procesa cepanja atoma u toku kojeg se oslobađa ogromna količina energije, nuklearna fuzija – spajanje atoma nudi nekoliko bitnih prednosti u odnosu na popularne procese proizvodnje električne energije, uključujući i nuklearnu fisiju. Sa rastućom potrebnom za strujom, pre svega od sve više električnih automobila, industrije koja raste eksponencijalnom brzino, pod hitno su nam potrebni novi izvori obnovljive i čiste energije.
Nuklearna fuzija
Ovo je proces koji je znatno efikasniji, čistiji i bezbedniji od drugih. Problem ovog praktično neograničenog izvora čiste energije bili su takozvani odbegli elektroni. Fuzijski reaktori koriste model reakcija koje pokreću naše zvezde: atomi vodonika se sudaraju pri ogromnim brzinama, spajajući se u helijum. Pri tom procesu oslobađa se ogromna količina energije, otprilike ono što se sada dešava u jezgru našeg Sunca.
Odbegli elektroni su, prosto rečeni slobodni elektroni koji su puni energije od električnog polja. U procesu nuklearne fuzije, sa atomom vodonika kreću se i odbegli elektroni koji se zahvaljujući ovako velikim brzinama dodatno pune energijom, koja može biti katastrofalna po okolinu.
Naučnici su otkrili da se ubacivanjem teških jona kao što su neon ili argon u reaktor elektroni usporavaju, gubeći energiju u procesu.
Sam proces nuklearne fuzije generiše ogromne količine toplote, ali isto tako zahteva ekstremno visoke temperature, proces u kojem se troši više energije nego što se dobija fuzijom. Da bi se izuzetno visoke temperature vrele plazme ograničile, koriste se magnetna polja umesto čvrstih materijala. Korišćenjem posebnih super-provodnih materijala prave se veliki elektromagneti sa veoma jakim magnetnim poljem.
Što je magnetno polje jače, moguće je da se generiše više energije, a samim tim i da se postigne pozitivan bilans proizvodnje energije. Savladavanje ovog problema omogućava pravljenje manjih i jeftinijih reaktora.
Revolucija
Upravo je nedavno ostvaren tehnološki proboj istraživača sa MIT univerziteta koji su uspešno demonsrtirali super-provodljivi elektromagnet koji generiše polje jačine 20 tesla - najjače polje tog tipa na Zemlji. Ova tehnologija bi mogla biti ključna za SPRC, fuzijski reaktor koji bi trebao da bude gotov 2025. godine, a koji bi konačno mogao da ima pozitivan energetski bilans, generisanjem više energije nego što troši.
Prema istraživanju koje je MIT-CFS tim objavio korišćenje njihove tehnologije omogućava se kreiranje mnogo jačeg magnetnog polja u odnosu na slična rešenja. ITER uređaj u Francuskoj koji je još uvek u procesu izgradnje koristi ekstremno niske temperature kako bi generisao jako magnetno polje. Prema brojkama, MIT-CFS rešenje kreira magnetno polje jednake jačine kao 40 puta veći magnet niske temperature.
Višestruka primena
Kada SPARC zaživi, to je samo prvi korak, dok je sledeći elektrana sa fuzijskim reaktorom koji bi mogao da postane praktična realnost i pravo rešenje za rastućom potrebom za čistom energijom, koja je sve veća svakim danom, sa trendom sve bržeg rasta.