Đorđe David otkrio šta se desilo nakon tragedije u januaru ove godine, u kojoj je jedna žena izgubila život
Roker Đorđe David u januaru ove godine, na autoputu u Sjevernoj Makedoniji, naletio je na saobraćajnu nesreću, a kada je pokušao da je izbjegne, udario je u ženu koja je bila na putu, a potom sletio u šipražje. U nesreći u kojoj su učestvovala tri automobila, među kojima i vozilo popularnog rokera, jedna žena je izgubila život, a pjevač je sada, gostujući u jednoj emisiji, kroz suze progovorio o potresnim detaljima.
"Prvi put na televiziji govorim o svemu što se desilo, jer sam u glavi još uvijek na rehabilitaciji. Nisam obraćao pažnju na 'znakove pored puta'. Sve se desilo na Svetog Jovana, a ljudi su mi govorili da ne pamte takvu vejavicu i snijeg. Moram da kažem da je dio puta ispred granice slabo obilježen, a mrak je bio gust u kombinaciji s maglom", počeo je Đorđe David i objasnio da se tragedija odigrala u jednoj sekundi.
"Sada znam šta znači jedna sekunda... Meni je ta jedna promijenila hemiju u glavi. U toj sekundi se 'ukucalo' sve ono što sam i kako sam u životu radio. Ovo mi je prva saobraćajna nesreća... Naletio sam na sudar i nisam mogao da izbjegnem sklop nesrećnih okolnosti. Samo sam htio da zaobiđem osobu u kaputu, ali to nisam uspio".
David je sletio s puta i iz saobraćajne nesreće izašao s manjom povredom ruke. Zadržan je u Makedoniji 11 dana, koji mu nimalo nisu lako pali.
"Nakon tri dana počele su da mi se pojavljuju slike tog sudara pred očima. U mojoj krvi i urinu nije bilo droge ni alkohola, a brzina je bila apsolutno primierena. Iako su sve stvari bile čiste kao suza, ipak sam osumnjičen i svakog 15. u miesecu fizički moram da se pojavim u Kumanovu u pisarnici. Da se protiv mene vodi bilo kakav proces, ne bih bio na slobodi, već u pritvor", rekao je pievač i prisietio se kako je provodio dane u hotelu u kojem je bio smiešten.
"Upadao sam u nervna rastrojstva i raspadao se od plakanja, a bilo je i situacija kada sam vrištao od smijeha. Sada pokušavam da shvatim neke stvari na koje nemam odgovor, ali na kraju svako u šamar dobije onoliko koliko može da ponese. Volio bih da sve ovo prođe, ali mislim da neću toliko poživjeti... Svi smo osuđeni sami na sebe. Kada sam sam, tih sam i povučen. Nisam potražio stručnu pomoć, a u svojoj glavi ću dugo biti na rehabilitaciji. Poslije svega, uzeo sam isti automobil jer vjerujem da mi je on spasio glavu. Smiruje me vožnja u gluvo doba noći. Kada ne mogu da spavam, vozim se od centra grada do aerodroma i nazad".
BONUS VIDEO: