Seka Aleksić se prisetila teškog detinjstva, izbeglištva i odluke da postane pevačica još u osnovnoj školi!
Pevačica Seka Aleksić je ranije pričala o porodičnim odnosima, danima u izbeglištvu i dolasku u Banju Koviljaču po izbijanju rata u Bosni i Hercegovini, ali i trenutku kada je saopštila majci da će postati pevačica.
Seka je ranije otkrila da se njena majka Ibrima oštro protivila takvoj odluci, a sada i kako je "šmugnula" na prvu tezgu kada je imala 14 godina.
Danima ju je ubeđivala da joj dozvoli da nastupi na maturskoj večeri u jednom selu, ali Ibrima je bila neumoljiva.
"Kada je mama legla da spava, nakon što je pogledala omiljenu seriju 'Ljovisnu' ili 'Kasandru', obukla sam minić i pobegla iz kuće kroz prozor. Verovala sam da neće ni primetiti da me nema, a ja ću se praviti luda dok joj drugi ne kažu da su me videli. Znala sam da to nije u redu, ali nisam mogla da ispalim bend, jer sam svima rekla da ću pevati".
Majka je iste večeri primetila da je nema. Kada ju je našla, dobila je batine od nje.
"Šokirala se kada je videla da me nema u sobi. Bilo joj je jasno gde sam čim je ugledala širom otvoren prozor. Došla je u klub i počela da mi preti s vrata. Odmahivala sam rukom da se skloni dok ne završim nastup. Kada su momci iz benda videli da mi je mama tu, napravili su pauzu. Doletela je do nas i počela da preti. Tada sam dobila šamarčinu od nje. Nisam bila kažnjena kao današnja deca, kojoj roditelji zabrane telefon na pet minuta. Tada ni televizor nisam imala. Dobila sam dobre batine! Rekla mi je: 'Polazi kući, skini šminku i u krevet!' Sada mi je sve to smešno, ali tada mi nije bilo. Bila je samohrana majka, kojoj nije bilo svejedno da žensko dete od 14 godina pusti da peva. To je bilo najgore što sam ikad uradila! Kasnije se dešavalo da je slažem da sam u školi, a umesto toga bih pevala na nekom rođendanu".
Pošto Seka nije htela da nastavi da se školuje, došla je u još jedan konflikt sa Ibrimom.
"Odlučila sam da prestanem sa školovanjem, jer sam posle prve godine srednje škole shvatila da ne mogu da učim i radim po klubovima. Bilo mi je naporno. Pošto mama nije htela da čuje za to, onda sam na silu, da bih joj ispunila želju, završila Frizersku školu u Bijeljini. Time se nikad nisam bavila. Nekada ofarbam mamu ili joj izvučem pramenove... Šišala sam i decu, a Veljka samo kada je imao kratku kosu. Često mi moji frizeri, kada im kažem da nešto nije kako treba, odgovore: 'U redu je koleginice, smirite se'".