Harizma, stas, lepota, samo su neke od prednosti koje su posedovale, ili i dalje poseduju, dame na našoj anketi
Neke žene poseduju lepotu koja odoleva vremenu, a nekadašnja Jugoslavija bila je poznata po mnogim takvim damama. One su svojim šarmom, elegancijom i harizmom ostavile neizbrisiv trag u svetu mode, filma, muzike i umetnosti, postavši simboli lepote i uzori kojima se i danas teži.
Iz tog razloga smo izdvojili istaknute dame koje su svojim izgledom i talentom obeležile čitavu epohu. Njihova lepota i danas odiše neprolaznim sjajem, a njihov uticaj osećao se širom prostora bivše Jugoslavije.
Milena Dravić
Milena Dravić, legendarna glumica jugoslovenske kinematografije, svojim talentom, lepotom i harizmom ostavila je dubok trag u umetnosti. Rođena 1940. godine, bila je jedno od najvoljenijih lica filmskog platna, ostvarivši više od 100 uloga na filmu i oko 70 u pozorištu.
Milena je bila simbol uspeha i priznanja, osvajajući gotovo sve prestižne nagrade u zemlji, poput Dobričinog prstena i Nagrade Žanke Stokić, dok je na međunarodnoj sceni zablistala nagradom za najbolju sporednu glumicu na filmskom festivalu u Kanu.
Preminula je 2018. godine, ali je ostala u sećanju mnogih kao žena koja je osvajala svojom toplinom i jednostavnošću. Njena skromnost i predanost umetnosti bila je jednako upečatljiva kao i njen prepoznatljivi osmeh, koji je simbolizovao eleganciju i dobrotu.
Beba Lončar
Desanka Beba Lončar bila je jedna od najsjajnijih zvezda jugoslovenske i evropske kinematografije. Njena izuzetna lepota i talenat privukli su pažnju još dok je bila srednjoškolka, što joj je donelo ulogu u kultnom filmu Ljubav i moda. Ova uloga lansirala ju je u sam vrh filmskog sveta, a njena izvedba u filmu Deveti krug Francea Štiglica donela joj je međunarodnu slavu.
Od 1963. godine, Beba je gradila uspešnu karijeru širom Evrope, snimajući u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Jugoslaviji. Njena autentičnost i šarm osvojili su publiku i kolege, a često su je poredili s Brižit Bardo. Ipak, Beba je uvek zračila sopstvenim stilom i samopouzdanjem. Ostvarila je svoje snove, priuštivši sebi luksuz poput bunde i mercedesa, dok je jednom istakla da joj "za dijamante nikada nije bio potreban muškarac".
Godine 1965. preselila se u Rim, gde je nastavila glumačku karijeru i osnovala porodicu. Sa 39 godina odlučila je da se povuče iz glume i posveti porodici. Ipak, ostala je upamćena kao simbol svog vremena, a njena lepota, harizma i dostojanstvo i dalje inspirišu i bude poštovanje.
Olivera Katarina
Olivera Katarina, jedna od najvećih zvezda šezdesetih i sedamdesetih godina, istakla se podjednako kao glumica i pevačica. Uloga u filmu "Skupljači perja" Aleksandra Saše Petrovića donela joj je svetsku slavu, dok je pesma "Đelem, đelem" postala njen zaštitni znak.
Njeno izvođenje ove pesme na zatvaranju Kanskog festivala ostalo je zabeleženo kao jedan od najnezaboravnijih trenutaka festivala. Olivera, bosa i u transu, pridružila se orkestru Janike Balaža, dok je atmosfera bila na vrhuncu. Dame u publici strepile su da će se povrediti zbog njenog strastvenog plesa, ali za Oliveru je to bio trenutak potpune slobode i radosti. Francuzi su je nazivali jugoslovenskom Brižit Bardo, a Italijani su je upoređivali s Anom Manjani.
Na svetskoj muzičkoj sceni ostvarila je veliki uspeh. Nastupala je čak 72 puta u slavnoj pariskoj Olimpiji, privlačeći pažnju svetske elite. Salvador Dali bio je toliko oduševljen njenim nastupom da je pokazivao crvene dlanove od aplauza, dok su Alen Delon i njegova supruga Natali redovno dolazili na njene koncerte. Oliverin talenat i harizma ostavili su neizbrisiv trag u umetnosti i sećanjima publike.
Nikica Marinović
Nikica Marinović, prepoznatljiva po zlatnim uvojcima i porcelanskom tenu, ostavila je trag kao prva Jugoslovenka koja je učestvovala na izboru za Mis sveta 1966. godine. Na tom takmičenju osvojila je drugo mesto i postala prva pratilja, osvojivši publiku svojom prirodnom lepotom i skromnošću.
Na izbor za Mis Jugoslavije prijavila se zahvaljujući nagovoru urednice časopisa Bazar. Iako povučena i bez iskustva, njen uspeh u Londonu bio je impresivan. Ipak, pojavile su se spekulacije da je titula pobednice izostala zbog političkih razloga.
Po povratku u Beograd, Nikica je odlučila da odbije ponudu za karijeru u Holivudu, ostavši dosledna svojoj prirodnosti i jednostavnosti. U braku sa književnikom Vukom Vučem dobila je sina, a kasnije je bila u vezi s rediteljem Zdravkom Šotrom. Nikica se danas pamti kao oličenje iskrene i autentične lepote. Preminula je 2008. godine.
Ana Saso
Ana Saso, ikona lepote iz Jugoslavije, ostala je upamćena po čuvenoj reklami za Pipi sok, u kojoj je, u mokroj majici, trčala iz mora. Danas, iako ima 61 godinu, i dalje impresionira svojim izgledom. Do skoro je bila zaštitno lice kampanja za kupaće kostime, a na društvenim mrežama često deli delove svojih treninga i savete o zdravom načinu života.
Godine 1982. Ana je ponela titulu Mis Jugoslavije, na takmičenju koje je organizovao sarajevski časopis As. Njena pobeda izazvala je polemike, jer su neke učesnice tvrdile da su pravila bila prekršena. Uprkos tome, Ana je osvojila krunu, novčanu nagradu od pet miliona dinara i dijamantski prsten iste vrednosti. Na svetskom izboru uspela je da se plasira među 15 najlepših.
Ljubiteljka dobre hrane, Ana priznaje da svoju vitku liniju održava povremenim restrikcijama u ishrani, ali i redovnim vežbanjem. Njena vitalnost i prirodna lepota potvrđuju da ona i dalje pleni, bez obzira na godine.
Biramo najlepšu Jugoslovenku svih vremena: Za njima su uzdisali muškarci, žene ih kopirale, ali koja je #1?
Bernarda Marovt
Bernarda Marovt, Slovenka koja je 1983. godine postala Miss Jugoslavije, bila je pravi simbol klasične lepote i elegancije. Njena savršena simetrija lica, prodoran pogled i prirodna gracioznost učinili su je nezaboravnom u svetu mode i lepote.
Kada je postala Miss Jugoslavije, Bernarda je, sa svojom visinom, vitkom figurom, izraženim jagodicama i blistavim osmehom, privukla pažnju kako domaće, tako i svetske javnosti. Njeno samopouzdanje i harizma izdvajali su je od drugih lepotica.
Na svetskom izboru za Miss u Londonu, njena fotogeničnost bila je toliko očigledna da je osvojila titulu Miss fotogeničnosti – nagradu koja najbolje opisuje kako kamera voli njeno lice. Iako su kontroverze uticale na njen dalji plasman, one nisu umanjile njen status jedne od najimpresivnijih misica svih vremena.
Priča se da su muškarci za njom doslovno okretali glavu dok je prolazila ulicama, a u vrhuncu svoje karijere zarađivala je i do 3.000 dolara po reklami. Njena lepota bila je toliko upečatljiva da su je ponekad poredili sa Madonom.
Zlata Petković
Zlata Petković bila je prava predstavnica prirodne lepote i elegancije koje su krasile jugoslovenske filmske dive. Njena lepota i šarm osvojili su mnoge, a sa samo 16 godina, Zlata je osvojila titulu Miss fotogeničnosti na svetskom takmičenju u Tokiju, što joj je omogućilo da dobije svoju prvu filmsku ulogu u filmu "Bubašinter". Godine 1971. postala je Miss Jugoslavije i predstavljala zemlju na izboru za Miss sveta.
Njen skladan izgled, prodorne oči i prirodan osmeh činili su je posebnim na svakom koraku. Ipak, Zlata nije želela da se zadrži samo u svetu lepote. Nakon što je završila Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, posvetila se glumi i ostvarila mnoge zapažene uloge u filmskim i televizijskim ostvarenjima.
Izvor: Mondo/ Đorđe Milošević
