Miodrag Petrović Čkalja bio je jedan od naših najvoljenijih glumaca i komičara, a njegova ljubavna priča danas je mnogima nezamisliva.
Legendarni glumac Miodrag Petrović Čkalja, koji je decenijama zasmejavao sve, rođen je, verovali ili ne, 1. aprila, na Svetski dan šale, a sa jednim kolegom koji je zbog njega ostao bez uloge nije bio u dobrim odnosima. Njegova priča sa suprugom Dragicom, mnogima je sinonim za pravu ljubav. Ljubavna priča Petrovića počinje davne 1948. godine na proleće, kada su se venčali u tadašnjoj zgradi Doma kulture "Božidar Adžija".
Društvo je bilo raspoloženo. Dosetke i šale pljuštale su svakog trenutka. Oni koju su poslom dolazili zastajkivali su misleći da se snima neki film. Zadirkivanja na račun jednog smešnog, mršavog, vižljastog čoveka postajala je sve žešća - "Ma nema govora, ona sigurno neće doći! U poslednjem trenutku se predomislila", rekao je Ljubiša Bačić, dok se na to nadovezao Dragutin Dobračin, blizak prijatelj Čkalje: "A što i da dođe, kada ima platu četiri i po hiljadarke! A naš mladoženja svega tri", uzviknuo je kum glumca.
Međutim, u tom trenutku se Dragica pojavila na vrata u crnoj kecelji, zadihana je trčala ka grupi ljudi - "Pa gde si, Dragice? Ovi ovde mi izvadiše 'dušnik na pamuk'", rekao je Čkalja, koji se tog dana oženio. Svadba je bila mala, u krugu najbližih prijatelja u jednoj kafani. Nekoliko godina posle venčanja rodio se sin, kome su nadenuli ime Čedomir. Dragica je svojevremeno medijima otkrila da su sve komšije volele Čkalju.
"Ponekad je utrčavao u najvećoj gužvi, ali s buketom u rukama. Posle tri meseca, Čkalja mi je doneo prsten. Kupio ga je za pedeset dinara kod 'Gramaga'. Nažalost, u seljakanju iz stana u stan, izgubila sam tu najdragoceniju uspomenu. U početku našeg braka stanovali smo u nameštenoj sobi u Nebojšinoj ulici. Od tada do danas selili smo se pet puta. Za svaki novi komšiluk Čkalja je predstavljao pravu atrakciju. U bilo koje vreme zvonili bi na vrata i tražili da ga vide, ili da im da autogram sa slikom", iskreno je u jednom intervjuu ispričala Dragica.
Čkaljina velika ljubav je želela da se posveti porodici, te je po rođenju sina napustila posao i postala domaćica.
"Znam šta želite da me pitate: da li sam zadovoljna životom u senci Čkaljinog sjaja, ili tačnije, životom za druge. A radila sam nekada, vrlo davno, kao spiker na radiju. I volela svoj posao. Ostavila sam ga radi svojih najbližih - bez žaljenja i kajanja. Sve sam investirala u tu svoju porodicu, podržavala supruga, podigla divnog sina, sada pomažem u podizanju unuka i pri tome sam imala mnogo sreće. Investicije su se vratile, vrlo sam spokojna i ni sa kim se ne bih menjala. Ne tvrdim da moj život može i treba da posluži kao 'recept', ali meni odgovara, a to je ipak najvažnije", iskrena je bila supruga najpoznatijeg komičara koja je svojevremeno poručila da je Čkalja radio sve baš kao prosečan građanin.
"Mi živimo kao svaka druga porodica. Čkalja je kao i svaki drugi suprug i otac. Prvih godina braka on je odlazio na pijacu, snadbevao kuću namirnicama, uplaćivao za ugalj i drva, brinuo kako mu sin uči. Uživa da ide na pijacu. Ali danas nema vremena. Čak ne može da pređe ulicu, a da ga neko ne zaustavi i nešto upita. Preko dana, kad je kod kuće, nastaje porodična idila. Idem u kupovinu, a Čkalja i sin spremaju stan. Pošto više ne radim, sama vodim ceo stan. Dok se ne vratim sa pijace, on pripremi iznenađenje: ili mi kupi cveće ili skuva kafu. Uveče, ako smo sami, Čkalja nam spremi svoj omiljeni specijalitet: poparu sa sirom. Tada utroje pričamo, a katkada Čkalja i sin, da bi me zabavio, pripreme mali pozorišni program. Naravno, po kući nastane urnebesna cika i vika", rekla je jednom prilikom ona.
Čkalju smo gledali u brojnim pozorišnim predstavama, snimio je više od 25 filmova i 32 humoristicke televizijske serije, od kojih su najpoznatije "Muzej voštanih figura", "Servisna stanica", "Sačulatac", "Kamiondžije" i "Vruć vetar". Preminuo je 20. oktobra 2003. u 80. godini. Čkalja je u penziji izjavio da "jedva krpi kraj s krajem", a njegova unuka je kasnije otkrila šta se krije iza tih njegovih reči.