Sjajan provod koji zahteva ogromne količine kokica!
KAPETAN AMERIKA: GRAĐANSKI RAT
Captain America: Civil War (2016)
Režija: Entoni i Džo Ruso
Uloge: Kris Evans, Robert Dauni Džunior, Skarlet Johanson
Distributer: Taramount
Filmom ’’Kapetan Amerika: Građanski rat’’ ušli smo u takozvanu treću fazu Marvelovog kinematografskog univerzuma. Radi se o ukupno 13. filmu u ovom serijalu, a trećem o Kapetanu Americi. Film je u isto vreme nastavak ’’Zimskog vojnika’’, ali i poslednjih ’’Osvetnika’’. Realno, Marvelu se može da svaki film počne odakle god hoće, a ovaj startuje otprilike godinu dana nakon Altronovog pada.
Ja sam ga gledao u specijalnom društvu - sa mnom su bili J. i L, inače srednjoškolci. L. je, kao i svaki pravi hardkor fan, došao u fenomenalnoj Marvel majci, dok je J. ignorisala taj ikonografski momenat. Da smo gledali, recimo, ’’Ghost in the Shell’’, ona bi sigurno imala šta da kaže i na temu oblačenja, ali je u ovoj situaciji ostala neutralna. Bez obzira na sve to, svi smo bili spremni na još jedan bioskopsko-stripovski doživljaj.
A on je bio vrhunski, nema šta. Uostalom, Marvel to zna da radi. Iako ćete u redovima koji slede naići i na dosta primedbi, teško je naći bilo kakvu krucijalnu zamerku ovom filmu i dobar provod i spektakularna akcija su isporučeni prema očekivanju. Ali ovaj naslov možda donosi i malu brigu fanovima ovakvih filmova, jer po prvi put sa sobom donosi i neku vrstu zasićenosti ovom već viđenom Marvelovom formulom. Čak i u situaciji kada zaplet najavljuje zaista velike potrese u timu Osvetnika (ovo je verovatno po temi koju obrađuje ’’najzreliji’’ Marvelov film do sada), taj momenat nekako pada u drugi plan i film na kraju dobija već viđenu formu. No, ostavimo brigu za vreme u kojem će se možda ove stidljive sumnje i ostvariti jer za sada sve funkcioniše skoro pa besprekorno.
Ukratko: Stiv Rodžers i dalje uspešno vodi svoj tim superheroja u borbi koja se obično vodi za opstanak Zemlje i čovečanstva, ali kolateralna šteta koja pri tim akcijama nastaje (konkretno u Nigeriji) počinje da postaje preveliko breme ne samo za Osvetnike, već i za celu planetu. Kada Ujedinjene Nacije donesu odluku da bi Osvetnike trebalo nekako kontrolisati i usmeriti na žarišta koja bi određivala međunarodna zajednica, naši junaci počinju da preispituju sopstvena ubeđenja koja se tiču slobode izbora i pristajanja na institucionalizaciju. Podela postaje sve komlikovanija, a uskoro i neodrživa, pa u redovima Osvetnika dolazi do otvorenog sukoba. I dok jednu struju predvodi Kapetan Amerika, a drugu Iron Man, superherojima preti nova opasnost. Čini se da iza svega opet stoji Baki Barns, pa Kapetan Amerika kreće u pohod koji bi trebalo da zaustavi njegovog prijatelja iz detinjstva. Stvari, naravno, nisu tako jednostavne.
Ali su drugačije od dosadašnjih doživljaja kroz koje je ova grupa već nebrojeno puta prošla. Za početak, ovog puta nije ugrožena planeta, već integritet i sudbina grupe. Takođe, po prvi put imamo situaciju da neprijatelj nije neko naizgled nesavladivo biće sa ovog ili nekog drugog sveta, već neko sasvim običan i smrtan. Emocije su, dakle, u prvom planu, a razaranje i destrukcija u drugom.
U takvoj situaciji Osvetnici su prinuđeni da se odluče kome će se prikloniti. Argumenti obe strane su jasni – Starka muči savest zbog Altrona i pristaje na kontrolu, dok Rodžers smatra da Osvetnici moraju da ostanu van svakog sistema i da nastave da predstavljaju globalnu policiju koja sama određuje ko su neprijatelji. Iz naše vizure, nije toliko teško odrediti se prema ovom pitanju, ali nijedna odluka nije 100% ispravna kada nešto mora de se žrtvuje. Neminovno, grupa je podeljena, a Helmut Zimo uspeva da ih dodatno zavadi.
I tako dolazimo do slične situacije u kojoj su bili i DC junaci u ’’Betmenu protiv Supermena’’ kada su takođe morali prvo da reše međusobne razmirice. (I kad smo već kod toga, i naredni stripovski spektakl koji uskoro stiže u bioskope, novi Singerov X-Men film, takođe se bavi velikim sukobom unutar grupe, tako da se ovakav zaplet može komotno nazvati i trendom, baš kao što je do skoro to bio princip predstavljanja ’’origin’’ priča.) Marvel, evidentno, mnogo elegantnije i veštije, da ne kažem smislenije, uspeva da izgura ovaj konflikt i na taj način pošalje jasnu poruku da će konkurencija morati mnogo pažljivije da pristupa daljem građenju svog sveta ne bi li uspela da zaista ugrozi globalnu dominaciju MCU-a.
No, kao što sam već napomenuo, ovaj poslednji Marvelov film najavljuje i potencijalne slabosti serijala u budućnosti, jer ideološke razlike podrazumevaju i nešto dublji pristup temi. Bez snažnijeg hvatanja u koštac sa ideologijom, nema ništa ni od pravog uzbuđenja, pa tako postoji opasnost da budući filmovi počnu da previše liče jedni na druge. Ipak, ovo je tema za drugo vreme i biće zanimljivo videti kako će se i Marvel i DC nakon ovogodišnjih filmova ponašati u budućnosti.
Ne bi valjalo da neko pomisli kako je ovaj ’’Kapetan Amerika’’ negledljiv u onoj meri u kojoj je to bio Snajderov debakl (’’Super v. Bat’’ film) – situacija je upravo dijametralno suprotna. Tamo gde je Snajder bio nerazumljiv, braća Ruso su jasni i precizni kao u sapunskoj operi. Štaviše, sve je neodoljivo atraktivno i zabavno, pa su se i kokice trošile u zabrinjavajućim količinama. Možda ovo i nije trebalo da bude popcorn movie, ali neka za sada Marvel razmišlja o tome.
Obračun na aerodromu je po mnogo čemu spektakularan, ali ne na onaj način na koji se to možda očekuje od Marvela. Akcija je uvek bila obeležavajući element MCU filmova, ali je ona ovde prikazana na način koji ne priliči ni ovoj priči, ali ni tradiciji. Iz nekog razloga, braća Ruso su se opredelila za skoro pa isključivo krupne, ponekad i srednje planove u scenama borbi i to poprilično nervira i otežava praćenje okršaja.
Ništa dakle od Vedonove koreografije i spektakla, ali daleko smo od toga da se borbe u ’’Građanskom ratu’’ mogu nazvati dosadnim i neatraktivnim. Fantastični likovi i dijalozi pre svih doprinose tom osećaju, a od svih se najviše izdvajaju Ant Men i Hokaj.
Spajdermen je konačno deo ekipe i njegova epizoda je obećavajuća naročito pred najavljeni ’’reboot’’ ovog Marvelovog lika, a Tom Holand najavljuje možda i najboljeg Spajdija tinejdžera. Crna udovica je i dalje neodoljiva i pored svojih dilema kojoj će se strani prikloniti, dok je Crni Panter dokazao da zaslužuje svoj film koji je uostalom i najavljen za februar sledeće godine. Sve obećava kod ovog junaka – i Čedvik Bousmen i njegov spektakularni kostim. ’’Vision’’ je takođe fantastičan u svojoj naivnoj svemoći, ako se to tako može reći. Od ostalih, Martin Frimen je predstavljen kao Everet Ros, dok je Marisa Tomej odlična kao Tetka Mej. A Robert Dauni i Kris Evans...iako zabrinuti i zavađeni...i dalje bez greške.
I svi smo se sjajno proveli, ne samo nas troje, nego, rekao bih, i čitava dvorana. L. i ja smo čak odgledali kompletan odjavni rol ne bi li videli i (razočaravajući) umetak na kraju filma i detaljno analizirali šta nas sve još očekuje do kraja godine. Složili smo se da jedva čekamo Doktora Strejndža, dok sam ja u sebi, poštujući njegovu navijačku opredeljenost, konstatovao da i ’’Suicide Squad’’ može da donese dobar provod i da možda učini nešto na povratku ugleda DCEU-u. A na raskrsnici je i MCU. Biće zanimljivo u godinama koje dolaze.
Ocene:
Ja: ****
J: ****
L: ****1/2
