ŠTA SE TAČNO DEŠAVA U TELU KAD SE DAVITE U VODI: Stručnjaci opisali svih 5 FAZA SMRTI, a evo ko je u najvećem riziku

Slučaj Mateja Periša, 28-godišnjeg mladića iz Hrvatske za kojim je tragala cela Srbija više od četiri meseca, dobio je tužan epilog. DNK analiza tela koje je pre nedelju dana pronađeno u Dunavu, na Adi Huji, potvrdila je reč o ovom mladiću koji je nestao 31. decembra u Beogradu, uoči novogodišnje noći. Prema preliminarnom nalazu obdukcije, smrt je nastupila nenasilnim putem, Matej se utopio iako je bio sjajan plivač. 

Kako je moguće da se osoba utopi ako zna da pliva, šta je to što se dešava u telu i kako uopšte sprečiti da dođe do fatalnog ishoda, objasnili su stručnjaci.

Utapanje predstavlja oblik gušenja, a smrt nastupa nakon što voda uđe u pluća i zaustavi proces disanja. Pluća postaju teška, a kiseonik prestaje da stiže u srce. Bez snabdevanja kiseonikom, telo se gasi. Prosečna osoba može da zadrži dah oko 30 sekundi. Za decu, ovo vreme je kraće. Osoba koja je odličnog zdravlja i obučena za ronjenje obično može da zadrži dah samo 2 minuta. Ako je osoba napunila pluća vodom 4 do 6 minuta bez reanimacije, dolazi do oštećenja mozga i na kraju smrti od utapanja.

Da li je moguće utapanje u plitkoj vodi?

Nije potrebna velika dubina, niti količina vode da bi se osoba utopila. Svake godine se ljudi dave u kadama, plitkim jezerima, pa čak i u malim barama. Količina tečnosti koja je potrebna da izazove "zatvaranje" pluća varira u zavisnosti od sledećih faktora:

• godina,
• težine,
• zdravlja disajnih puteva.

Neka istraživanja pokazuju da osoba može da se udavi u 1 mililitru tečnosti za svaki kilogram koji teži. Dakle, osoba teška oko 64 kg mogla bi da se udavi nakon što proguta samo četvrtinu šolje vode. Takođe, postoji mogućnost i da se osoba utopi na suvom nekoliko sati nakon što se nagutala vodom. Ovo je poznato kao sekundarno utapanje. Postoji i suvo utapanje, koje se odnosi na utapanje koje se dešava manje od sat vremena nakon što se napune pluća vodom. Stručnjaci upozoravaju da ukoliko ste progutali značajnu količinu vode ili ste bili blizu utapanja, odmah potražite hitnu pomoć, čak i ako vam se čini da je sve u redu.

Faze utapanja

Utapanje se dešava veoma brzo, ali se odvija u fazama. Faze mogu trajati između 10 i 12 minuta pre nego što nastupi smrt. Ako se dete davi, to se može dogoditi mnogo brže.

Ovo su faze davljenja u vodi:

• Prvih nekoliko sekundi nakon udisanja vode, davljenik je u stanju "borbe ili bega" dok se bori da diše.
• Kako disajni put počinje da se zatvara kako bi sprečio da više vode uđe u pluća, osoba će početi nehotice da zadržava dah. To traje do 2 minuta, dok ne izgubi svest.
• Osoba je bez svesti. Tokom ove faze, još uvek postoji mogućnost da se reanimira i spase život. Disanje prestaje i srce se usporava. Ovo može da traje nekoliko minuta.
• Telo ulazi u stanje koje se naziva hipoksična konvulzija. Ovo može da izgleda kao napad. Bez kiseonika, telo počinje da poprima plavu boju i javlja se nevoljno trzanje.
• Mozak, srce i pluća se u potpunosti gase i dolaze u stanje kada ne postoji mogućnost oživljavanja. Ova poslednja faza utapanja naziva se cerebralna hipoksija i praćena kliničkom smrću.

Kako sprečiti utapanje?

Utapanje se dešava brzo, tako da je važno odmah reagovati kako bi se sprečio fatalan ishod. U većem riziku od davljenja su deca od 5 do 14 godina, kao i adolescenti i odrasli preko 65 godina. U najraniviju grupu spadaju deca mlađa od 5 godina, a u odnosu na žene, muškarci su u većem riziku, posebno tinejdžeri.

Postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da biste smanjili rizik od utapanja.

• Časovi plivanja - časovi licenciranog instruktora mogu da pomognu da se deca i odrasli manje plaše vode, a takođe im daju prave informacije o tome koliko voda može da bude opasna.
• Uvek nadgledajte decu u vodi - kada se deca igraju na bilo kom izvoru vode, bilo da je u pitanju kada, tuš, ili čak i mini bazen, nikada ih ne ostavljajte bez nadzora. Zapamtite, deca ne moraju da budu u dubokoj vodi da bi se udavila. Ovo može da se desi čak i u plitkoj vodi.
• Držite pojas za spasavanje ili gumu pri ruci - kad god provodite vreme u bazenu ili jezeru, uverite se da postoje plutajući predmeti za koje davljenik može da se uhvati. Deca koja još ne znaju da plivaju bez nadzora trebalo bi da nose prsluke za spasavanje na naduvavanje, gume ili "mišiće" na rukama kako bi bila bezbedna.
• Ne ulazite u vodu ako ste pili alkohol - ograničite konzumaciju alkohola, posebno u vrućim danima kada ćete verovatno biti više dehidrirani nego inače kada ste blizu vode ili planirate da plivate.
• Naučite reanimaciju - idite na časove reanimacije. Ako neko počne da se davi, važno je da ste u stanju da ga oživite dok čekate da stigne hitna pomoć.