Dr Nestorović govorio je o domaćim lekovima i ishrani, a upozorio je i na jedan sastojak kojeg ljudi ne unose dovoljno.
Kada se razbolimo ili prosto želimo da ojačamo imunitet, svi se okrećemo vitaminu C. Svaki lekar, a i laik će vam reći "uzimajte što više voća i povrća", ali je činjenica da većina ljudi zarad vitamina C najviše jede limun ili pomorandžu. U tome nema ništa loše, ali je dr Branimir Nestorović gostujući u emisiji "150 minuta" na TV Prva otkrio da ovog vitamina najviše ima u potpno neočekivanoj namirnici.
"Vitamin C, zbog čega se uzimaju limun i pomorandža, njega najviše ima u svežoj paprici. Sen Đerđi koji je dobio Nobelovu nagradu za otkriće vitamina C, on ga je otkrio u paprici. Paprika ima višestruko više vitamina C nego limun. Ljudi misle da ono što je kiselo, to je vitamin C, a to je limunska kiselina koja se nalazi u njima. Ali dobro, generalno svo voće sadrži vitamin C u nekim količinama. Nema potrebe za uzimanjem nekih velikih količina vitamina C, to je zabluda. Ovaj vitamin ima nivo apsorpcije negde do jednog grama, znači kad uzmete preko toga, džabe, to se ne apsorbuje. Treba ga uzimati na primer preventivna neka doza je oko 50 miligrama, pa jabuka dnevno... Trudnice treba da uzimaju dosta više, pušači najviše".
Doktor je otkrio i najbolji prirodni lek za kašalj.
"Med je najbolji lek za kašalj. Interesantna je priča da su receptori za kašalj u stvari receptori za slatko i praktično sve što je slatko može. Babe koje nisu imale meda, pravile su karamelizovan šećer, izuzetno dobro deluje na sve vrste kašlja".
On je istakao da mnogi sa podsmehom gledaju na korišćenje biljaka u lečenju, ali podseća da su mnogi lekovi koji se koriste zapravo napravljeni na bazi biljaka.
"Mislim da je uvek bolje uzimati biljke jer one imaju puno dejstava, jedno od tih je ono što je univerzalno, tzv. antioksidantno dejstvo. To je suština svega, zdravlja i odbrane infekcija. Zašto kod infekcije treba puno antioksidanasa? Suštinski, naša bela krvna zrnca najvećim delom ubijaju te uzročnike kiseonikom, onim slobodnim radikalima. Vi ubijete uzročnika, ali taj kiseonik, fali mu jedan elektron, on ukrade elektron od ovih molekula okolo, nekad od DNK ili strukturnih molekula i u stvari oštećuje nas, mi u stvari sagorevamo na kiseoniku. Ako uzimate antioksidante, znači materije koje daju elektron, a to su u stvari voće i povrće, onda vam neće biti oštećena ćelija, nego će on moći da dobije taj elektron iz ishrane. I to je zašto ja govorim da svake zime jedete dosta povrća".
Dr Nestorović je podsetio da je, pored antioksidanasa jako važan i jod, koji u Srbiji unosimo u veoma malim količinama.
"Treba da uzimamo pravu vrstu hrane, a prava vrsta hrane je ta koja je puna antioksinadasa. Japanci, recimo, koji uzimaju puno voća, povrća, njihovi obroci su veoma laki, mesa skoro da nema, imaju puno morske ribe i algi, a to je jako važno jer sadrži visoke koncentracije joda, koji je kod nas jako deficitaran. Ja sam dosadan sa tim, ali mi nemamo joda uopšte. Onaj ko ne jede morsku ribu, ko ne jede alge, ni so se više ne jodira koliko se jodirala...", zaključio je doktor.