Gradski zavod za zdravlje već godinama ne kontroliše namirnice na pijacama. Hronično trovanje pesticidima dovodi se u vezu sa raznim oboljenjima. Kako sami sebi da pomognemo?
Svekrva i snaja iz centra Beograda nisu slutile da će ih otrovati paradajz koji su pre nekoliko dana kupile na pijaci. Vrtoglavicu, neobjašnjiv nemir, upornu mučninu, povraćanje – sve ove tegobe od cele porodice osetile su samo one, jer su se njih dve počastile sočnom crvenom voćkom. Zbog toga su i zaključile da je uzrok paradajz očito previše tretiran pesticidima.
Dok čekaju i zvanične rezultate, dve žene su saznale da je prema procenama Svetske zdravstvene organizacije više od 750.000 ljudi hronično izloženo malim dozama pesticida. To potvrđuje i prof. dr Slavica Vučinić, načelnik Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, podsećajući da se u svetu registruje i oko tri miliona akutnih trovanja, ali da se na Klinici za toksikologiju VMA dosad nije lečio nijedan pacijent zbog problema nastalih usled konzumiranja hrane sa ostacima pesticida.
"Najveći deo ostataka pesticida stiže iz povrća i voća. Eksperimentalne studije ukazuju na moguću povezanost hroničnog trovanja pesticidima sa raznim oboljenjima.
Među njima su Parkinsonova bolest i Alchajmerova demencija, razvojni neurološki problemi kod dece, astma, prekomerna težina i dijabetes", kaže za "Politiku" prof. Vučinić.
Pesticidi su hemijska sredstva i upotrebljavaju se u borbi protiv izazivača biljnih bolesti, štetnih insekata, za rast biljaka... Opasni su po zdravlje.
Na gradskim pijacama nije lako pronaći zeleniš koji poljoprivrednici nisu više puta, a često i posle svake obilne kiše, tretirali ovim sredstvima.
Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, oni su odgovorni za kvalitet i bezbednost proizvoda koje iznose na tezge. Njima je ostavljeno da brinu o tome kojim sredstvima prskaju plodove, kakvom vodom ih zalivaju, na koji način ih skladište i transportuju...
Kako očistiti zeleniš od različitih štetnih preparata?
U Gradskom zavodu za javno zdravlje ističu nekoliko saveta kako bi se smanjio rizik od eventualno prisutnih ostataka pesticida u voću i povrću.
"Treba ga prati bar nekoliko minuta pod mlazom tekuće vode. Namirnice iz staklenika dodatno se tretiraju hemikalijama pa, ukoliko je moguće, treba im skinuti i gornji sloj ili koru. Kod lisnatog povrća poput kupusa i zelene salate, spoljne listove trebalo bi odstraniti. Kuvanje, konzervisanje ili zamrzavanje smanjuje ostatak pesticida", objašnjava dr Vesna Pantić-Palibrk, načelnik Jedinice za kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane.
Njena preporuka je da se što više jedu sezonsko voće i povrće jer se na taj način smanjuje izloženost različitim zagađivačima u hrani.
Stručnjaci zavoda laboratorijski ispituju postojanje ostataka pesticida u namirnicama koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. U ovoj kući rade takozvani skrining na više od 800 različitih pesticida koji su u upotrebi za prskanje ovih namirnica. Gradski zavod već godinama nije uključen u kontrolu na pijacama. Nadaju se da bi novi Zakon o javnom zdravlju trebalo da donese pomak i u ovoj oblasti. "Gradske pijace" nisu zadužene za kontrolu proizvoda na tezgama, ali njihovi inspektori ipak u toku sezone bar jednom provere ispravnost voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda.
Kontrola na prisustvo ostataka pesticida obavlja se laboratorijskom analizom uzoraka uzetih kod proizvođača, uvoznika, distributera, u veletrgovinama i na drugim prodajnim mestima. U slučaju nepravilnosti zabranjuje se dalji promet tih proizvoda, zatečena količina se povlači sa rafova i uništava na bezbedan način, ističu u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede
Prošle godine kontrolisano je oko 1.500 uzoraka. Najviše problema bilo je u citrusima – limun, mandarine i pomorandže – 10 uzoraka sadržalo je veći sadržaj sredstava za zaštitu bilja od dozvoljenog. Na osnovu ovih nalaza doneta su rešenja o zabrani uvoza i daljeg prometa oko 155,6 tona citrusa. Od toga je 93,9 tona ovog voća uništeno, dok je 61,7 tona vraćeno pošiljaocu. Ovo voće je uglavnom vodilo preklo iz Turske.
Kod nas 11 proizvoda nije bilo usaglašeno – i to malina, kupina, bresaka, šljiva, kajsija, paradajza i jedan uzorak šampinjona.
"Proizvođači bi najpre trebalo da shvate da ne smeju da prave razliku između proizvoda koje plasiraju na pijacu i onih koje ostavljaju za sebe", poručuje Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.
"Većina njih ni ne zna kako treba da koristi pesticide. Dešava se da danas tretiraju proizvod, a sutra ga iznose na tezgu. Veliki broj štetnih hemikalija odavno je zabranjen u Evropi, a kod nas se i dalje koristi. Reč je o organo-fosfatima. Uvoze se i preparati iz Kine, bez deklaracije. Dopremaju se u buradima i mešaju se sa različitim sredstvima i koriste za prskanje. Imamo Zakon o hemikalijama, ali nažalost nemamo Agenciju za hemikalije koja bi trebalo da kontroliše primenu tog zakona", ističe Papović, dodajući da se nada da će ta rupa u zakonu uskoro biti zakrpljena.
