Temperatura je prvi simptom ozbiljne bolesti!
Ambulante širom Srbije pune su pacijenata svih generacija sa istim simptomima - visoka temperatura, kašalj, malaksalost i bolovi u mišićima. Doktori napominju da je u Srbiji prisutna tridemija - spoj tri različita virusa! Sudarili su se u isto vreme grip, kovid i respiratorni sincicijalni virus (RSV). Takođe, narednih nedelja očekuje se da dođe do dupliranja broja zaraženih na nedeljnom nivou.
U Hitnoj pomoći Beograda prethodnih dana zabeležen je veći broj poziva građana koji se, između ostalog, žale na povišenu temperaturu. Uz tridemiju prisutan je veliki kašalj, a broj obolelih se povećava s obzirom na doba godine i veliki broj slavlja, kada znatno veći broj ljudi provodi vreme zajedno u zatvorenim prostorima. To je dr Bohucki i najavio u decembru, uz napomenu da je pogrešno shvatanje da će se "mikroorganizmi smrznuti" ako je velika zima, odnosno temperature niske. Prema njegovim rečima mikroorganizmi opstaju u nama i mi smo njihovi rezervoari, koliko god da je napolju hladno ili toplo.
"Virusi i bakterije se i te kako šire, a ono što može da doprinese, ako govorimo o vremenu, jeste činjenica da neretko možemo loše da procenimo kako da se obučemo, pa onda kažemo kako smo se prehladili. Ipak, te prehlade uopšte ne treba potcenjivati", poručio je epidemiolog.
On je istakao da je kratak put od "obične" prehlade, do razvitka bakterijske infekcije koja može lako napasti pluća. Zato je važno da čak i sa blažim simptomima ostanemo kod kuće, kako bismo što pre ozdravili, ali i zaštitili druge, rekao je dr Bohucki.
Temperatura je prvi simptom ozbiljne bolesti!
"Smatra se prvim znakom ozbiljnijih bolesti ili srednje teških, a sa njom kreće i grip. Osoba se dobro oseća dok ima samo slabost i malaksalost, a kada izmeri temperaturu ona je ogromna i onda oseti da je loše", rekao je doktor i preporučio građanima da čim izmere visoku temperaturu odu kod lekara.
Tridemija
Dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja "Palilula", kaže za "Blic" da su u decembru i januaru ljudi su više u zatvorenim prostorima, što pogoduje širenju virusnih infekcija kod dece i odraslih.
"Trenutno imamo četiri vrste problema, povećanih slučajeva u Domu zdravlja. Imamo prehlade, koje su učestale i traju pet do šest dana sa temperaturom koja varira. Simptomi su slični gripu. Imamo virus gripa, podtipove AH1 i AH3. Prisutan je veliki kašalj kod dece, više od 9.000 slučajeva registrovanih, i imamo kovid. Ljudi nam zaista dolaze zbog raznih simptoma i jedino lekar opšte medicine i pedijatar mogu da ustanove o čemu se radi. Ljudi moraju da idu kod lekara da bi utvrdili šta je u pitanju. Ne dolazi u obzir lečenje na svoju ruku i upotreba antibiotika bez preporuke lekara je nedopustiva", kaže dr Aleksandar Stojanović.
Kovid i grip nisu bezazleni
Napominje da to važi za sve oblike respiratornih oboljenja, virusnih i bakterijskih infekcija, te dodaje da kovid uopšte nije bezazlen.
"Imamo dosta pozitivnih na kovid, na bazi testiranja je utvrđeno, a koliko ima samo onih koji prenose i kovid sa gripom i kovid sa prehladom i velikim kašljem!? To je jedan miks virusa koji nam pravi probleme u svim populacijama. Od virusa koji su u opticaju najopasniji je grip kod starijih ljudi. Uglavnom ljudi ne znaju o čemu se radi, sve ih je više. Očekujem da se taj broj još više poveća kada deca krenu u školu i kada se zaposleni vrate na radna mesta, pošto se do sada nije radilo", poručuje dr Stojanović.
Podtipovi AH1 i AH3 grip, pogotovo kod starijih osoba, nije bezazlen i prema rečima dr Stojanovića već duži niz godina u januaru i februaru beležimo najveću smrtnost u Srbiji.
"Moja Služba mrtvozorstva, nažalost, ima u januaru i februaru duplo više preminulih nego u decembru i ostalim mesecima. Januar i februar su tipični po tome", kaže dr Aleksandar Stojanović.
"Ne lečite decu na svoju ruku"
Pedijatar Dr Dejan Jonev kaže da najviše njegovih pacijenata imaju respiratorne tegobe koje su sezonske, što je uobičajeno za januar i februar.
"Roditelji svakako treba dete da odvedu kod lekara, bolje nego da ga sami leče. Ako je u pitanju visoka temperatura i da je dete lošeg opšteg stanja, u smislu da ne uzima hranu, malaksalo je, i da toliko jako kašlje da to kompromituje disanje, onda svakako treba da se obrate lekaru. Pri prvim simptomima nam se ne javljaju, to je lakši kašalj, curenje iz nosa. Obično nam dovedu dete drugi ili treći dan kada je kašalj već mnogo jači i ozbiljniji i kada se javi temperatura koju oni teško mogu da obaraju", kaže dr Dejan Jonev i poručuje da bez lekara ne treba deci davati ni sirup na svoju ruku.
"Osnovni savet je da svakako ne daju detetu antibiotike bez preporuke lekara. Sada su uglavnom u pitanju viroze, znači virusne infekcije, tako da će lekar najbolje proceniti kakva terapija je potrebna. Roditelji običnu započnu lečenje kod kuće sa nekim od sirupa za kašalj, što u principu nije ni pogrešno, ali ipak, moj savet je da dete dovedu kod lekara i kada primete prve simptome, da bi lekar mogao sve to da isprati, zakaže kontrole i proveri kakvo je zdravstveno stanje deteta", zaključuje dr Jonev.
