Mnogi ljudi žele da znaju kako izgleda pravilna i najzdravija ishrana, a nutricionista Branka Mirković otkriva da je to mediteranska i kako ona izgleda.
Alarmantni podaci o gojaznosti u Srbiji brinu i najveće stručnjake. Oktobar je mesec pravilne ishrane, a nutricionista Branka Mirković ističe da svako od nas može da se izbori sa lošim navikama. Kako objašnjava, treba jesti svesno i birati hranu prema realnim nutritivnim potrebama, kao i finansijskim mogućnostima.
"Svi parametri govore da mi kao nacija imamo problem sa ishranom. Mladi se sve gore hrane, neredovno, uglavnom je to brza i loša hrana, gazirani sokovi, grickalice. Gojazni su jer ne unose nutritivno kvalitetnu hranu, izbor povrća je veoma sužen, voće jedu retko, kao i kuvanu hranu. Srednja generacija se hrani usput, obroci ne postoje, nema svesti o količini obroka, broju kalorija, masnoći, količini šećera i soli koju unesu. Stari se retko hrane u skladu sa svojim godinama i zdravstvenim stanjem, a najčešće ih skromni budžet usmerava na pogrešnu ishran", kaže Branka Mirković za Informer.
S druge strane, mnogo se piše i razgovara o hrani, ali ljudi često prihvataju pogrešne ili nepotpune informacije o zdravoj ishrani i dijetama. Hrana je sve skuplja i da bismo ublažili udar na budžet, potrebno je napraviti korekcije koje mogu mnogo da pomognu.
"Napravite organizaciju obroka za nedelju dana, kupujte samo ono što je hrana u užem smislu, izbacite slatkiše, sokiće, grickalice. Količine treba da budu realne i da budu zastupljeni svi proizvodi, meso, mlečni proizvodi, jaja, povrće, voće. Nažalost, mnogo se hrane baca zbog neracionalne kupovine i pripreme namirnica. S druge strane, dobar izbor namirnica, pravilna priprema obroka, čuvanje da se hrana ne pokvari nije komplikovano, a sve to čuva, ne samo budžet, već i zdravlje", kaže Branka Mirković.
"Pogrešno se daju saveti gojaznim ljudima. Oni prihvataju da se hrane kao vegani ili vegetarijanci, često ne znajući razliku između ta dva načina ishrane. Biraju proteinsku ishranu, razne šejkove i slično", navodi nutricionista i torkiva da se trenutno svima savetuje mediteranska ishrana, koja u odnosu na tradicionalnu, uključuje više mesa.
"Međunarodna istraživanja su dokazala da je nova mediteranska ishrana najzdravija. Ona promoviše da se crveno meso jede jednom, najviše dva puta nedeljno, kao i živinsko meso, dva dana nedeljno treba jesti ribu, a dva dana treba da budu bezmesna. Količine mesa i ribe, kao i ostalih proteina iz mlečnih proizvoda su manje nego dosad, zastupljeno je više različitog povrća, termički obrađenog, kiselog ili turšije. Prisutne su manje količine mahunarki i integralnih proizvoda u okviru svakog obroka, kao i voćne užine uz malo suvog i jezgrovitog voća, oraha, lešnika, badema i drugih semenki", navodi Branka.
Ishrana treba da bude prilagođena psihofizičkim naporima i zdravstvenom stanju.
"Rešenja su jednostavna, nije mnogo ni naporno, ni komplikovano, često postoje pogrešni zaključci da je zdrav način ishrane skup, da je komplikovano pripremati obroke i užine, da svi u kući treba da se se hrane isto! Mogu da se hrane slično, ali porcije moraju da se razlikuju. Deca i mladi u razvoju treba da jedu nakon buđenja i preporučuju se tri obroka i dve užine. Odrasli treba da jedu tek kada ogladne, oko 10 ili 11 sati, manji obrok, uglavnom voće i povrće s malo orašastih plodova, do glavnog obroka kada stignu kući", poručuje nutricionista.
