Afazija, poremećaj zbog kojeg Brus Vilis završava svoju karijeru, zapravo je samo prvi simptom teškog oboljenja, tvrdi doktor.
Brus Vilis se bori sa poremećajem govora - afazijom, potvrdila je porodica holivudskog glumca. Zbog toga je teško pamtio tekstove, a uloge u niskobudžetnim filmovima odigrale su se pomoću slušalica preko kojih su glumcu govorili tekstove.
Ovaj poremećaj je zapravo jedan od simptoma demencije, tvrdi dr Vladimir Sinicki, specijalista raidiologije. On je u "Jutru" na Prvoj otkrio da postoje preventivni načini, koji su presudni da se praktikuju tokom mladih i srednjih godina.
"Afazija jeste samo jedan od simptoma demencije. Demencija predstavlja oboljenje koje je stečeno i dolazi do postepenog poremećaja govora, pamćenja, mišljenja, orijentacije u prostoru i vremenu. Najčešća demencija je Alchajmerova bolest, ona čini oko 60% svih demencija. Takođe, vaskularna demencija je često zastupljena, ona čini oko 15%, dok frontotemporalna demencija čini oko 5-10%. Afazija je samo jedan od simptoma demencija i o tome se najverovatnije radi kod Brusa Vilisa", rekao je dr Sinicki i dodao:
"Može svakome da se desi. Ne postoje sigurni saveti koji mogu da dovedu do sigurne prevencije, ali istraživanja su pokazala da pravilna ishrana u mladim i srednjim godinama može da smanji rizik od nastanka demencije za 30%. Takođe, i umerena fizička aktivnost može da smanji rizik od nastanka za 30%. Savetuje se normalan život, normalna ishrana i umerena fizička aktivnost, kao i izbegavanje pušenja, gojaznosti, povišenja masnoća u krvi. To treba da poštujemo", rekao je specijalista radiologije.
Da li udarac u glavu ili povreda mogu biti uzrok ovog oboljenja?
"Posle nekog jakog pada ili udarca, treba uraditi skener glave da se vidi da li postoje neke promene na mozgu, a ukoliko ne postoje, savetuje se praćenje. Ne možemo nikada sa sigurnošću utvrditi da li je taj pad doveo do kasnije pojave demencije, ali su neka istraživanja pokazala da česti udarci i jaki padovi mogu da povećaju rizik za nastanak demencije za jedno 25%, s tim što nije sigurno da će svako ko je pao ili imao udarac u glavu, biti dementan", ističe doktor.
Dr Vladimir Sinciki otkrio je i ko spada u rizičnu kategoriju za nastanak demencije.
"Muhamed Ali je zbog boksa dobio Parkinsonovu bolest. Golmani su u dosta rizičnoj kategoriji jer se stalno bacaju i padaju. Oni imaju mini potrese mozga gotovo na svakom treningu", rekao je doktor, a potom se osvrnuo i na pojavu tromba.
Na pitanje kako da prepoznamo tromb, dr Sinicki je rekao:
"Postoje standardne metode. To su ultrazvučne dopler metode gde možemo da vidimo promene na krvnim sudovima, vrata, glave, arterijama i venama nogu. Mi uz pomoć kvantne medicine takođe možemo da vidimo cirkulaciju. Velika je prednost što možemo da vidimo kompletnu cirkulaciju jednim pregledom. Možemo da vidimo i moždanu cirkulaciju, srce, koronarne arterije, periferne i da li postoji tromb ili promene koje mogu kasnije da dovedu do srčanog ili moždanog udara. Ovo je najbolji način za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja", rekao je doktor i dodao:
"Kvantna medicina može da pomogne u svim granama medicine i zapravo prevencija jeste cilj kvantne medicine, da mi u početnim fazama vidimo predispoziciju za nastanak oboljenja. Pravi primer je za to štitna žlezda, gde pacijenti urade hormonski nalaz koji je normalan i jednostavno su pušteni da idu kući, a mogu da imaju tetgobe poput: umora, pospanosti, suve kože, opadanja kose, dobijanja na telesnoj težini, višak masnoća u krvi", rekao je dr Vladimir.
