Evo kako naprezanje u WC-u prilikom vršenja velike nužde može biti, ne samo opasno po zdravlje, već i fatalno!
Da li preterano naprezanje prilikom vršenja velike nužde može da bude fatalno? Zvuči gotovo neverovatno, ali ipak može, kako je u svom videu objasnio najpoznatiji doktor među TikTokerima - dr Radž Karan.
Na kraju krajeva, veruje se da je tako preminuo i kralj rokenrola Elvis Prisli. Njegov lični lekar je u svojoj knjizi "Kralj i dr Nik" iz 2010. godine izneo neočekivanu teoriju da je muzičar umro tako što se previše naprezao na WC šolji, odnsono svom "porcelanskom tronu".
Medicinski stručnjaci neprestano upozoravaju na greške koji praktično svi mi pravimo prilikom odlaska u toalet, neke utiču na karlicu, neke na bešiku, a kako j dr Radž objasnio neke su ekstremno opasne i mogu izazvati smrt.
Evo i zašto se to dešava... Reč je o retkom stanju koje se zove sinkopa defekacije, što je zapravo gubitak svesti ili nesvestica, a koja se može desiti prilikom obavljanja velike nužde.
"Osoba može da se onesvesti ili čak umre kad se previše napreže prilikom vršenja velike nužde", kaže dr Radž. "Kada se spremamamo da 'kakimo', mi se instiktivno naprežemo kako bismo povećali pritisak na rektum. Kada ovo radimo, primenjujemo tehniku disanja poznatu kao Valsava manevar."
Kakva je ovo tehnika?
Dakle, duboko udahnete i malo zadržite dah, a zatim pokušavate da izdahnete držeći disajne puteve zatvorenim. Na ovaj način se "proširuju" pluća i gura dijafragma koja, zauzvrat, potiskuje trbušne organe, što vrši pritisak na karlicu. Kao rezultat toga, mišići u anusu se otvaraju, dozvoljavajući tako stolici da izađe.
Međutim, ovaj pristisak koji se vrši na dijafragmu izaziva zatezanje grudnih mišića i parasimpatičkog nervnog sistema.
"To izaziva bradikardiju (usporen rad srca), hipertenziju, pa pad krvnog pritiska i usporavanje pulsa koji mogu da uzrokuju smanjenje dotoka krvi u mozak i rezultuju sinkopom i onesvešćivanjem. Međutim, kod određenih pacijenata koji imaju srčane probleme, ovo može biti fatalno", kaže dr Karan
Ko je u opasnosti?
Kod zdravih muškaraca, ovaj fiziološki odgovor tela nije problem. Oni su u stanju da regulišu pad krvnog pritiska prilično brzo pre nego što osete bilo kakve simptome. Ali ljudi sa srčanim oboljenjima ili poremećajima krvnog pritiska ili koji uzimaju lekove za hipertenziju, više su izloženi riziku.
To je zato što posebni receptori u njihovim telima koji regulišu krvni pritisak već funkcionišu lošije nego što je to optimalno, što znači da će teže da održe pravilan protok krvi.
