"Kako da se suprotstavim Zemuncima kad nose službene legitimacije i voze se u blindiranim kolima? Kako? Ne znam ko im je dao službene legitimacije. Zemunci su u to vreme bili gospodari života i smrti. Nismo mogli da im priđemo."
Žarko Popović nekadašnji šef Odeljenja za krvne delikte govorio je u nedavnom intervjuu o Zemunskom klanu, kada je Zoran Đinđić shvatio da je prevaren, ko je ubio nekadašnjeg premijera Srbije, šta mu je komadant JSO priznao tokom saslušanja i šta je Čedomir Jovanović odnio Dušanu Spasojeviću za rođendan.
"Zemunski klan je je napravio spisak ljudi koje treba pobiti da bi oni mogli da rade svoj posao. Dušan Spasojević, seljak iz Medveđe je Sretka Kalinića angažovao kad je čuo da je ovaj bio u Crvenim beretkama. I tada mu Spasojević kupuje stan od 70 kvadrata u Novom Sadu. Zamislite kupite stan u Novom Sadu takvom primitivcu. Pa taj će da jede živu djecu", rekao je Popović.
Na pitanje zašto se policija nije suprotstavila Zemuncima, Popović kaže:
"Kako da se suprotstavim Zemuncima kad nose službene legitimacije i voze se u blindiranim kolima? Kako? Ne znam ko im je dao službene legitimacije. Zemunci su u to vrijeme bili gospodari života i smrti. Nismo mogli da im priđemo. Je l’ se znalo ko je oteo Miškovića i Miliju Babovića? Znalo se. Sve se znalo. Niko ništa. Deset miliona maraka je onaj visoki Zečević iz Partizana odnio Legiji u kesi da bi se pustio Miliju Babovića. Vlada Budala je uzeo pare da se pusti Mišković. Bio je dogovor da se da 5 miliona a mali je na svoju ruku tražio 7 miliona. I ovi dali. Je l' znaš gdje im je štek bio? Bio je u Hacijendi. Nisu oni uopšte bili opterećeni da se kriju. Oni su se komotno ponašali. Zemunci su bili na mjerama UBPOK-a. Znam da je Zoran Đinđić tražio da se po hitnom postupku u parlamentu Srbije donese Zakon o zaštićenom svjedoku. Slično onome što je Rudolf Đulijani doneo u Njujorku. To je trebalo da se donese po hitnom postupku. I tada Đinđić gubi glavu. A Čeda Jovanović je bio šef poslaničke grupe DOS-a u Parlamentu. Bio je plan da kada se taj zakon usvoji da se ovi pohapse jer su imali Čumeta koji je već bio negde dislociran negdje i koji je trebalo da bude glavni svjedok u postupku protiv Legije, Spasojevića i cijele te ekipe", priča Popović.
On je tada bio na Trećem odeljenju, šef Odjseka za krvne delikte.
"Dok su se dešavala sva ta ubistva mi smo u tom trenutku bili samo evidentičari. Ne možeš ništa. Šta, da uhapsim Legiju i da ga pitam da li je ubio Skoleta? Bespomoćni smo bili. Nažalost, tek kada je Đinđić ubijen mi smo krenuli na njih onako kako treba policija da krene. Šta je bio problem njih razbiti? Šta je Dušan Spasojević, šta je on?! Onda Luković, Vlada Budala, onda onaj indijanac iz Vojvodine Đura Mutavi. To su bili kao neki kriminalci. Oni su za nas bili plitak potok", rekao je Popović i dodao:
"Policija je ubila Đinđića. Ubio ga je Zvezdan Jovanović potpukovnik JSO. Njemu je formalno pravno Đinđić bio komandant jer su iz DB prešli pod komandu Vlade Srbije. I to je po meni bila greška. Po meni, najveći motiv za ubistvo Đinđića, koji sam ja čuo, bio je njegov intervju u Banjaluci 7 dana prije atentata. Taj njegov intervju u Banjaluci je bio isti kao govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu. Nikakve razlike nije bilo. On je tada shvatio da je prevaren i da će nam uzeti Kosovo. Ambasadori vode po Beogradu ministre na večere i ručkove. On je u tom intervjuu rekao – kako bi bilo da ja kao ambasador dođem u SAD i da američke ministre vodim na večere po Vašingtonu. Kako bi reagovao predsednik Amerike? To je Đinđić rekao. I direktno je prozvao Engleze i Amerikance za situaciju na Kosovu".
On je potvrdio da je tadašnji ambasador SAD Vilijam Montgomeri zabranio Đinđiću da ide u Banjaluku da otvori fabriku Hemofarma i naglasio da je baš na putu za Banjaluku bio prvi pokušaj atentata na Đinđića u kome je učestvovao Dejan Milenković Bagzi.
"Ali tada je vozač premijera uspio da iščupa kola iz te situacije. Onda su javili saobraćajnoj policiji i oni su zaustavili Bagzija. Vidi, Milan Veruović je dobar i pošten momak u svom poslu kada je Đinđić u pitanju. Dok je radio kod premijera vrlo je to to časno i pošteno radio. Bio je hrabar momak. On je vidio mnoge propuste. Najveće zamjerke ima na Čedu i Bebu Popovića jer su olako shvatali premijerovo obezbjeđenje. I onda to u tebi budi sumnju da su oni na bilo koji način učestvovali u nečemu. Ali Veruović je napravio jednu grešku koja je danak neiskustvu. Oni su Bagzija preuzeli i doveli na Treće odjeljenje. Meni kad dovedu osumnjičeno lice za takvu neku stvar ja moram da obavijestim tužioca i moram Bagziju da kažem da ima pravo na advokata. Umesto da su Veruović i ekipa i BIA smotali Bagzija i odveli ga na neku tajnu lokaciju i završili bi posao. Đinđić bi i dan danas bio živ", rekao je Popović.
Evo kako je tekla priča dalje sa Bagzijem...
"Dolazi Bagzi, njegov advokat i državni tužilac Aca Stojev, jedan častan čovek. Bagzi priča svoju priču. Ja nemam nikakve kontraargumente. Tu sedi tužilac. Ja ne mogu preko njega da idem. To je već vreme tužilačke istrage koju su doneli Đinđić i ti ljudi, nisam je ja donio. Da je to bila ona naša istraga ispričao bi Bagzi cijelu priču. Sve bi priznao", kaže Popović.
Prema njegovim rečima Bagzi je bio u takvoj poziciji da je mogao da nas obmane.
"Sjedi tužilac i sedi Bagzijev advokat. Tužilac je rekao da nema nikakve dokaze. Onda su zbog nekih falš dozvola koje je imao kod sebe spušten na Imovinske delikte gdje su se ljudi maksimalno potrudili da ga zadržimo. Na kraju njemu je određen pritvor i pušten je posle 7 dana. Mi smo na Trećem odjeljenju na jedan diskretan način obradu baznih stanica svuda gde se kretao Đinđić uoči atentata. I svuda su se pojavljivali takozvani telefoni specijali koji ga prate. Gdje on ide ti brojevi idu za njima ti brojevi nemaju nikakvu komunikaciju osim između sebe. Napravili smo jednu lijepu službenu bilješku, odnijeli Miletu Novakoviću koji se posprdno odnosio prema tome rekavši – dobro da niste premijera pratili do Nemačke", rekao je Popović.
Sjeća se da kada je Đinđić ubijen, to veče dolazi rukovodstvo UBPOK-a da ih pita ko su članovi Zemunskog klana. "I mi im damo cio spisak", pamti on.
Popović je tokom Sablje saslušavao Radeta Markovića, Jovicu Stanišića, komandanta JSO Dušana Maričića Gumara.
"Gumar mi je priznao ubistvo Ivana Stambolića, Ibarsku magistralu i Budvu. Pokušao sam da od njega izvučem Ćuruviju ali on mi je na to rekao:
"Mi smo tada kao jedinica bili na Kosovu. Što ja vama gospodine ne bih rekao da smo ubili Slavka Ćuruviju ako sam vam rekao da smo pobili one ljude na Ibarskoj, da smo ubili Stambolića, da smo pokušali da ubijemo Vuka Draškovića u Budvi? Što ja vama to ne bih rekao?"
A onda mi je ispričao i za Ibarsku magistralu i pokušaj ubistva Vuka Draškovića. JSO je uvijek imao jednu dežurnu jedinicu na Institutu bezjbednosti u slučaju da dođe do neke terorističke krize. Ta jedinica je bila spremna da reaguje odmah. Gumar mi kaže sljedeće:
- Jednog dana kada smo bili dežurni na Institutu vidimo Ilića i Ramba dovoze kamion, četvoroosovinac mercedes, pun pijeska na parking. Mi počnemo da se šalimo da su postali autoprevoznici. Mi ih pitali šta će im to a oni rekoše da se u bazi nešto gradi pa da moraju da odvezu taj pesak. Vidimo mi stoji kamion 5-6 dana, ali ništa ne pitamo. Jednog dana dolazi Legija i saopštava da idemo u akciju jer šiptarska ekipa dolazi iz Švajcarske i nosi 15 miliona švajcaraca kako bi se ovi njihovi naoružavali dolje na Kosovu. Moramo da ih pobijemo na magistrali. I desilo se ono što se desilo. Vratili smo se u bazu uključili vijesti i čujemo da je tragedija na Ibarskoj, da su ubijeni pripadnici SPO-a. Ja u šoku i počnem da plačem. Pa kakva smo mi to jedinica ako moramo da ubijamo Srbe.
Tada se pojavio Legija i rekao:
- Što ti plačeš?! Nemoj da je neko nešto progovorio, podaviću vas sve ko mačiće", prepričao je Popović ono što mu je Gumar ispričao.