Veljko Belivuk poznatiji kao Velja Nevolja pričao je o fudbalerima, menadžerima, transferima...
Kako se pokazalo, Belivuk nema lepo mišljenje o fudbalerima:
- Fudbaleri su najgori ljudi, ubjedljivo, ima par izuzetaka, svaka čast onom Saletu Iliću i onom Božinovu, svaka čast, veći Srbin nego pola onih što igraju ovdje. Određeni fudbaleri su voljeli da izađu na splav, da se slikaju, pokazuju, izlaze, da se voze blindiranim kolima. Zašto? Oni su omašili profesiju. To je kao kad taksista istripuje da je kriminalac, to je taj problem. Ovde su ti neki određeni fudbaleri mislili da su kriminalci, družili se s takvim glavama, e onda kad je došao dan za naplatu, onda su se oni poplašili, ovo, ono, počeli da se žale.
Velja Nevolja opisao je i kako su on i njegova ekipa tražili od uprave da kažnjava fudbalere kada igraju loše, piše Srpski telegraf:
- Mi smo onda tražili od uprave da, kad igraju loše, pošto oni traže nagradu kad igraju dobro, da budu nagrađeni, imaju bonus, mi smo tražili kad igraju loše, da im se odbije od plate. Zašto da ne, to je tabu tema, niko ne smije to da pomene, a mi smo to tražili. Mi smo to rekli na sastanku na Teleoptiku. Oni su imali izgovor kako loše igraju zbog odvijanja stvari u klubu. Kakve ti veze imaš s tim šta se dešava u klubu? Jao da, otkad se splavovi zovu psihički problem, psihološki je problem, a ne psihički. I onda smo otišli na Teleoptik i rekli im. Ti treba da igraš, brate, ti si igrao, ti si učio to, šutirao si loptu cio dan i promašiš je na utakmici. Pa ti si debil, dečko. Onda ne treba da radiš to, ja, da radim svoj posao loše, ja ga ne bih radio.
Belivuk je govorio i o menadžerima fudbalera:
- Ti menadžeri, šta oni rade, oni dođu lijepo u školu, kao što je Teleoptik, i pričaju s nekim od osoblja. Pitaju ko je tu dobar igrač i onda priđu njegovim roditeljima. Meni je to katastrofa, roditelji su krivi, roditelji su napravili djecu i onda su negdje u toku svog života vidjeli da nisu uspjeli ni u čemu, ali da njihov sin dobro igra fudbal. Kao što je to sad Novak Đoković, super, svaka čast, ko je, bre, trenirao tenis prije Novaka Đokovića, sad svi tjeraju djecu na tenis da bi bili milioneri. I onda, šta se desi, djeca već sa deset godina imaju profesionalne ugovore. Deset, 12 godina, imaju profesionalni ugovor, koji ih obavezuje na kojekakve stvari. A šta oni daju zauzvrat, kupe mu kopačke, kostobran, šorts i majicu i eventualno mu daju 100 eura mjesečno. I to je sve od ulaganja do njegove 16. godine. Ranije si mogao da se prodaš tek sa 23, 24 godine, oni sad sa 16 godina igraju već u prvom timu i prodaju se u Real Madrid i onda propadnu. Tako upropaste djetetu i karijeru i život i sve.
Kako navodi Belivuk, menadžeri kupuju djecu za sitne pare.
- Sve kreće od roditelja prvo, pa krene od tog trenera koji je rekao tom menadžeru to, odakle mu pravo uopšte da kaže ko je dobar igrač, a ko nije, da klasifikuje djecu. E tek je na kraju uprava kluba, oni su tek na kraju i tu upravu kluba čini 12 ljudi. Ima ih dobrih, ima ih i loših, kao svugdje, kao u svakom poslu. Pare, prosto i jednostavno pare, ranije je san svakog klinca bio da igra za Zvezdu ili Partizan, ne da ide da se proda u Real ili Barsu, to mu je bio san, sad mu je samo san da se upiše u Teleoptik, bude godinu dana, pređe u Partizan, iz Partizana posle šest mjeseci ode dalje i da se nikad više ne sjeti svog kluba, nikada. Za sitnice ih kupuju, vjerujte mi, oni ih upropaste.
Vidiću uzeli sve pare: Velja Nevolja opisao je i događaj u kom je glavni akter bio Nemanja Vidić
- Vidić je došao na splav kod nas kad je prodat u Mančester junajted. I moj drugar mu je rekao, a zna ga odlično: "Je l' možeš sad bar koka-kolu da častiš." A ovaj odgovara: "Vjeruj mi da nemam ni dinara da ti dam, sve su mi uzeli." Znači jedan višemilionski transfer, dečko ni dinara nije dobio.