Pjevač otkrio koliko je bio blizak sa žestokim momcima iz ovog beogradskog kraja, kao i da se nije plašio da bude sa njima u društvu.
Željko Šašić svojim hitovima stekao je veliku slavu, a nedavno je otkrio da je kao mlađi zbog pjevačice imao problem sa mafijašima.
On je sada otkrio je detalje svog druženja sa žestokim momcima iz zemunskog klana, kako kaže nikada nije bio dio njihove ekipe, ali da su oni znali ko je on, dok on nije znao čime se svaki od njih bavi.
"Kafana, klubovi, svi smo se tu miješali. Pjevali smo, pili piće, ali nisam ja sa njima radio neke poslove. Nisam se plašio da budem u njihovom društvu, nisam plašljiv tip, samo sam ja izabrao da se bavim nečim drugim. Odrastajući u Zemunu bilo je neizbježno upoznati takve tipove sa one strane zakona. Nisu oni svi bili pucaroši, bilo je tu i šanera, valera (smeh), bilo je tu interesantnih likova. Radili su svugdje po svijetu, a onda su ovdje dolazili i bili dobri gosti, bilo je i onih koji se nisu eksponirali", govori Šašić i otkriva kakva skupina je činila zemunski klan.
"Bilo je tu raznih mangupa. Nisu mangupi samo pucaroši i oni iz nekih knjiga, bilo ih je svakakvih. Kada se sretneš u nekom klubu sa nekim, tu bude gužva, tu se miješamo, komešamo, pijemo, pjevamo. Niko nije znao ko se čime bavi, i na kraju to saznaš.Oni su svi znali ko sam ja, jer sam ja bio čovjek sa bine, a ja nisam znao ko su bili oni i čime su se bavili i onda se iznenadiš kad saznaš. Bilo je i onih reakcija, da sam mislio da je neko od njih direktor. Tako da, kad neko ima manire, on ih ima bez obzira na to čime se bavi. Bilo je raznih tipova, interesantnih, a i onih za izbjegavanje. Nikako ne bih otkrivao imena, ja sam Zemunac, mi to ne radimo. Što je bilo na terenu, ostaje na terenu, ja cinkaroš nisam", istakao je pevač.
Šašić se ponosi time što je Zemunac i kako kaže, svoje djetinjstvo i odrastanje ne bi mijenjao ni za šta na svijetu.
"Ja sam imao baš lijepo, srećno djetinjstvo. Bili smo mnogo drugačiji nego ove sada generacije, provodili smo mnogo više vremena napolju, vozili bicikle, imali smo i bolji odnos prema školi, svim obavezama, voljeli smo sport i muziku na drugi način. Ja sam znao često da uzmem gitaru i da sviram, bili smo skromniji. Žao mi je što se sve više udaljavamo od djetinjstva", rekao je Željko.