Narkomani i uživaoci narkotika su mogli, kao na pijaci, da probaju drogu na stadionu Partizana u Humskoj, a onda bi kupovali, ako im se svidi, i to se slalo po vozačima.
Ovo otkriva svjedok-saradnik Bojan Hrvatin (38), koji je na saslušanju u Tužilaštvu za organizovani kriminal izjavio da je klan Veljka Belivuka pretvorio restoran FK Partizan u fabriku droge i da su tamo pravili spid!, prenosi Glas javnosti.
- Da, da, radili smo, pravio se spid tamo. Imali smo čovjeka koji je pokazao, on je bio veza Srđana Lalića. Stajao sam sa čovjekom, vidio sam ga jednom, upoznali smo se. Radili smo spid, marihuanu, skank, kokain, da ja znam. Bio je i neki MDMA, ekstazi ili „mačka“, ne znam kako se zvao, neke probe i to... svašta je bilo – rekao je Hrvatin i detaljno naveo ko je iz grupe bio zadužen za trgovinu drogom.
– Miloš i Marko Budimir su radili travu. Lalić je nekada radio sa njima, uvozio je svoj dio, ali je to kupovao sa svojim ljudima. Količina, kao količina trave, nije mi poznato da je bila tamo. Bili su štekovi za to. Tamo su stajale probe, kad ljudi dođu da probaju i uzmu, a onda se to tjeralo sa vozačima. Svojim očima sam vidio kada se pravio spid, to je pravio Miloš Budimir. Pravio je i Lalić, kako su ih naučili. To se pravilo od kofeina, metil-alkohola i još neke supstance. E, sad ta količina je sklanjana, to što se napravi tamo, što se umota. Jednom prilikom su Belivuk i Miloš Budimir, možda je bio i Marko Budimir, ali ne mogu da se sjetim, od nekih 500 grama kokaina pravili „stotke“ i „pedesetice“ i vakumirali ih. Ja sam bio tada tamo. Treblo je da uzmem nekih 100 ili 50 grama, ali sam rekao da se to ostavi. To sam vidio, veće količine nisam vidio – naveo je Hrvatin.
Na kuhinjskom stolu iza šanka miksovali drogu
Na pitanje zamjenika tužioca Saše Ivanića da li misli na prostorije u Humskoj 1, kada govori o pravljenju spida i pakovanju droge, Hrvatin je odgovorio potvrdno.
- Tako je, to se radilo kada se uđe u unutrašnji dio restorana. Prođe se iza šanka, bila su vrata koja su nekada služila za kuhinjski dio, a to se radilo na jednom od stolova i kuhinjskim elementima. Moguće je da je bilo štekovano, ja nisam vidio, ali na osnovu onoga što sam vidio ne vjerujem da bi se držale neke količine tamo, jer su imali više štekova za to. Možda male količine, ali to što sam vidio, mogu da potvrdim – objasnio je nekadašnji pripadnik klana Velje Nevolje.
Menadžer restorana „Butik“ donio risivere da „snime“ Šarca
Hrvatin je u opsežnom svjedočenju ispričao da je Veljina ekipa saznala da se pojavila neka grupa Lazara Vukićevića, kao i da Šarac radi o glavi Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću baš dok su planirali i „radili“ Gorana Veličkovića Goksija (Aleksandar Šarac (35), član kriminalne grupe Pink Panter zrešetan je 17. oktobra 2020. u garaži TC Ušće na Novom Beogradu, a posle devet dana je podlegao povredama).
- Prvi put konkretnije saznajem o tome u stanu Srđana Lalića kada su donijeta dva risivera iz restorana „Butik“, mislim da je „Butik“ 3 na Novom Beogradu, da pregledamo slike, da vidimo s kim je Šarac bio kada je slavio rođendan. Nisam siguran da li je slavio rođendan svoje djevojke ili svoj. Tada sam prvi put saznao konkretnije šta i kako, dok su ostali već znali. Menadžer je donio risivere, a čini mi se da to nije moglo da prođe bez Ace Bosanca, koji je vlasnik, to je moj zaključak. Risiver je donio Kosta, koga znam sa Radove tribine. On je puštao i upravljao snimcima. U stanu su bili Belivuk, Miljković, Lalić, Miloš i Marko Budimir, Dejan Tešić i ja. Gledali smo u stanu zato što su Miljković i Belivuk u to vrijeme tamo bili u „šteku“. Tamo smo pregledali te risivere, ali ništa nismo mogli da navatamo, a ja nisam ni poznavao te ljude... Vidjeli smo Šarca i njegovu djevojku, a Lazar nikad nije viđen na tim snimcima – ispričao je Hrvatin i otkrio kako su došli do informacija o Lazaru.
Mare blefirao da je vjeran „škaljarima“ i kuckao s atentatorom na Zvicera
- Saznali smo da postoji ekipa, da ima stan kod stadiona, koji gleda na ulaz restorana u Humskoj. Onda smo mi uradili kontra pratnju. Jedno jutro smo se našli i napravili grupu za to. Ispočetka se zvala „Soprano grupa“, ali smo posle nekoliko dana promijenili naziv u „Kovid“ zato što je virus bio aktuelan u to vrijeme. U toj grupi je bilo nas sedam – Belivuk, Miljković, Miloš i Marko Budimir, Lalić, Tešić i ja. Miljković je posle toga u kontaktu sa nekima, predstavljajući se kao „škaljar“, došao do saznanja da su Šarac i Lazar na vezi sa izvjesnim „Kapetanom“ (Milo Radulović) iz škaljarskog klana, koji je bio jedan od vođa u tom trenutku. Kad su se skockale stvari sa našim čovjekom, koji je bio dobar i sa „Kapetanom“, Belivuk, Miljković i Nebojša Janković odlaze u Crnu Goru. Miljković je imao tri telefona, a jedan od njih je koristio za kontakt sa čovjekom od koga je dobijao informacije ko su „škaljari“ po Beogradu, koji su bili zaduženi da jure neke određene ljude i da nas nadgledaju. Prije odlaska u Crnu Goru jedan telefon je ostavio Laliću i Marku Budimiru za dopisivanje. Taj čovjek sa kojim je pričao bio je Stefan Mandić, jedan od izvršilaca atentata na Radoja Zvicera zvanog „Born“ u Ukrajini. Mandić je bio u zatvoru dok je Miljković razgovarao sa njim. Mislim da je Mandić na Skaju imao nadimak „Kirijiku“. Uglavnom, Miljković je komunicirao sa njim i predstavljao se kao neko ko je vjeran njima. Kasnije, u prepisci sa čovjekom, koji je bio naš, a istovremeno je bio u kontaktu i sa „Kapetanom“ sve je skockano. Dogovoren je sastanak sa „Kapetanom“ i Belivuk, Miljković i Janković su otišli u Crnu Goru. Jedan telefon su ostavili Laliću i Marku Budimiru za dopisivanje sa Mandićem, jer su tu bile i neke druge stvari nevezane za ovo. Bili smo na vezi sa Mandićem i „Kapetanom“ da bismo saznali ko su njihovi „škaljari“ koji nam rade o glavi - detaljno je objasnio Hrvatin.
"Kapetan" nam je trebao jer je imao keša i bio je na vezi sa „škaljarima“ -
U to vrijeme smo se intenzivno sastajali u stanu kod Lalića. Planirano je da sačekamo da nam se jave Belivuk, Miljković i Janković i da postupamo dalje po dogovoru, kako bude bilo javljeno. Oni su tada otišli na sastanak i posle toga upali na „štek“ i likvidirali jednog, po mojim saznanjima, a možda i dvojicu. Tog što su likvidirali, prezivao se Hodžić (prim. aut. Specijalno državno tužilaštvo u Crnoj Gori optužilo je Belivuka, Miljkovića i Jankovića da su 14. oktobra 2020. godine u Danilovgradu ubili Damira Hodžića i Adisa Spahića iz Bara, dok se Ž. R. tereti da je obezbijedio iznajmljenu kuću u koju ih je namamio). „Kapetana“ nisu ubili, on nam je bio potreban jer je imao keša i bio je na vezi sa „škaljarima“, tim viđenijim. Bio je u neku ruku šef Šarcu i Lazaru Vukićeviću. U jednom trenutku nam se javio Miljković i pitao zašto nismo u kontaktu sa Mandićem, navodeći njegov nadimak sa Skajpa. Tada je Mandić javio „Kapetanu“ da ne zna zašto mu se ne javlja taj i taj preko koga se Miljković dopisivao sa njima. Taj telefon je ostao kod nas, pa su Lalić i Marko Budimir uzeli brže bolje da pišu. Nastavljena je prepiska sa njim da bi se sve umirilo i da bi Miljković mogao da nastavi da piše, da ih navlači da bismo ih rješavali - naveo je Hrvatin i dodao da im je javljeno kada je Miljković počeo da piše Šarcu i Lazaru Vukićeviću sa „Kapetanovog“ telefona.
Za otmicu Šarca kupljen "fijat doblo", ali je on sve prokljuvio
- Belivuk, Miljković i Janković su napravili plan. Slikali su Belivuka i predstavili da je navodno otet. Tako smo uspjeli da navučemo Lazara, dok je Šarac to prokljuvio. U prvom trenutku su pristali i jedan i drugi da se vide u razmaku od oko dva sata. Pisao im je Miljković da treba da idu, da ih čekaju ljudi, a ti ljudi smo u stvari bili mi. Za taj posao nismo koristili naše telefone, nego druge, sa drugim nadimcima. To su bili samo radni telefoni, koji su se posle uništavali. Dogovor je pao za nalaženje sa Šarcem, negdje na Konjarniku, ne mogu da se sjetim ulice, ali je on pola sata uoči sastanka odustao. Za taj posao je kupljen kombi. Našli smo ga preko interneta za nekoliko dana. To je bio „fijat doblo“, pančevačkih tablica. On je uzet zbog toga, a planirano je ako sve prođe kako treba da ostane za posao, za marihuanu - Milošu i Marku Budimiru, kao i Tešiću. Šarac je odustao, sve je prokljuvio, ne znam kako. To nam je javio Miljković, ali je ostao dogovor sa Lazarom da se nađemo u kasnim večernjim satima. Nemanja Đurić Tajson je bio uključen u tu priču da kombijem ode na dogovoreno mjesto, na Padini, i pokupi Lazara i da ga navodno odvede da se „riješi“ Velje, jer mu je predstavljeno da je navodno uhapšen. Marko Budimir i ja smo bili u kolima i čekali da nam Tajson javi da je pokupio Lazara, dok su Miloš Budimir i Lalić otišli direktno u kuću u Ritopeku. Dogovor je bio sledeći, imali smo jednu posebnu futrolu za telefon koja je u sebi imala dvije pregrade, jednu običnu i jednu obloženu aluminijumom. Tajson je tada kratko rekao Lazaru: „Šef (prim. aut. „Kapetan“) je, znaš i sam, rekao da bude bez priče“. Onda je njegov telefon stavio u futrolu sa aluminijumom, ali Lazar to nije znao, tako da nije bilo aparata, ničega... Mi smo bili na parkingu u Radničkoj ulici, u pravcu prema gradu, da bismo mogli da vidimo Tajsona kada se uključi i krene prema auto-putu. On je kasnio desetak minuta i mi smo već komentrisali: „Neće ni ovaj doći“. Bili smo na vezi sa Lalićem i Milošem Budimirom i oni su pitali: „Šta se dešava? Jel došao?“, a mi smo im javili da ga nema i da čekamo. Pisali smo Tajsonu, ali on nije odgovorio, jer su veze bile nešto lošije... Međutim, ubrzo smo vidjeli kombi na semaforu i Lazara na mjestu suvozača. Znali smo da je on, imao je kačket i dugu kosicu... pa smo polako krenuli za njima – ispričao je Hrvatin, opisujući kako su na prevaru odveli Lazara u „klanicu“ u Ritopek gdje je jezivo mučen i ubijen.