U nastavku današnjeg ročišta u Višem sudu u Beogradu po tužbi roditelja ubijene djevojčice Adriane Dukić u OŠ “Vladislav Ribnikar”, posle oca Daneta Dukića, svjedočila je njena majka Biljana Paunović koja je prije izlaganja zatražila pauzu da se smiri.
,,Mi smo svi u porodici vezani kao crijeva, jako smo bliski, a sa Adrianom sam od kada je ušla u pubertet imala odnos kao sa najboljom drugaricom. Ona dođe iz škole i kaže mi: “Mama imam svašta danas da ti pričam”. Ona je posebna i donijela nam je veliku radost koju smo čekali. Anči je bratu i sestri bila kao druga majka. Bratu podrška u svemu, sestri uzor", priča majka i zastajkuje posle svake rečenice uplakana.
,,Bila je zrela, odgovorna, divna. Htjela je da postane doktor kako bi izliječila deku koji boluje od srca. On joj je govorio: “Mila moja, ti kad budes bila doktor deke više neće biti”, a otišla je prije njega.
Uz kratak predah i gutljaj vode, Biljana je nastavila i osvrnula se na kobni 3. maj.
,,Zamolila me da sjutradan ne ode u školu na kontrolni iz matematike… Nije otišla na njega, otišla je zauvijek. Prvo sam čula za Dragana taj dan, jako me je to pogodilo. On je sve volio i uvijek kad vidi moju djecu viče: “Evo Dukića, stigli su”. Ja sam tada pozvala Daneta i rekla mu da samo ode da pokupi Adrianu u školu. Prvo sam bila potpuno opuštena, a onda me pozvala Adrianina drugarica iz drugog odeljenja i rekla da su oni svi kod kuće i da se Adriana ni njoj ne javlja, tu sam počela da paničim", kaže Biljana i nastavlja:
,,Otišla sam do stana i očekivala sam da ću je vidjeti, ali nije je bilo. Dok sam išla do škole gledala sam na svakom autobuskom stajalištu, svuda… Dane mi je rekao da su svi u jednoj učionici sa psihologom jer se čisti Draganova krv pa da to ne gledaju, ali da je sve u redu. Nije mi bilo jasno, ali smirivala sam se. Ja sam ostala ispred škole, a Dane otišao u policiju. Kasnije me pozvao i u plaču vikao: “Nema više naše Adriane”, ja sam samo kleknula i vrisnula, ne znam ko me je ni kad odvezao kući…"
Kako je ispričala Biljana, smatra da im je jedina greška što su dijete odveli na vrijeme u školu.
,,Kad me je Dane pitao gdje ćemo je sahraniti rekla sam mu da to nije bio naš plan, da je trebalo da ih krstimo, da idemo na more, a ne da sahranjujemo ćerku od 14 godina. Ovdje smo je sahranili jer je mnogo voljela Srbiju, njenu tradiciju, sve… Prijateljima u Parizu je stalno govorila: “Hajde da vas učim da igrate kolo”", kaže uplakana majka i dodaje:
,,Svi koji su tog dana pokupili svoju djecu su srećni, a mi smo doživotno mrtvi, život nam se pretvorio u odlazak na groblje. Možda bi mi malo bilo lakše da se sve desilo u Francuskoj, a ovdje kao da je ubio brat. Nisu oni bili u diskoteci ili tržnom centru, bili su na pravom mjestu. Adriani se, ako me čuje, a znam da me čuje, izvinjavam što sam je taj dan poslala u školu."
Biljana je objasnila da Adriana nikada nije spomenula dječaka ubicu.
,,Mi smo čak uspjeli da prebacimo sve sa njenog telefona, tražila sam neku prepisku sa njim, bilo šta, da ga je neko bar pomenuo, ali nije bilo ničega."
Naredno ročište zakazano je za 25. mart kada bi trebalo da se izjasne i roditelji dječaka-ubice.