O tragediji u Ribnikaru je pričao otac ubijene djevojčice.
Branko Anđelković, otac ubijene djevojčice u masakru u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu bio je gost jutarnjeg programa na K1 televiziji. Govorio je o tragediji koja nas je sve promijenila 3. maja.
Ni sedam mjeseci posle tragedije u školi Vladislav Ribnikar, kada je ubijeno devetoro đaka i čuvar škole, nema odgovora na pitanje šta nam se dogodilo 3.maja. Gdje je nestala empatija i briga za druge? Kako se roditelji i djece koja su svedočila masakru bore s tim? Zašto roditelji ne mogu da se usaglase i nađu zajednički jezik? Samo su neka od pitanja na koja moramo naći odgovor.
"Sticajem okolnosti, malo prije sam bio u prilici da čujem da je velika pažnja poklonjena zločinu u Sjevernoj Makedoniji. Bavimo se tuđim stvarima, a svojima se niko nije bavio. Zašto je došlo do podjele među roditeljima? To je zato što je onaj koji je trebalo da donese odluku, nije donio, već dao samo preporuke. To je trebalo da bude završeno 3. maja jednostavnom odlukom, da se uvede vanredno stanje", govorio je otac Branko.
On je objasnio da je istog dana trebalo da se donese vanredno stanje, ali niko nije tada razmišljao na pravilan način. Kako je rekao, sve su stavili pod tepih i pustili djecu u školu sedam dana nakon tragedije. Pitao je kratko: Da li je to ljudski?
Šta se desilo na savjetu roditelja?
"Pretpostavljam da nisam izabran za člana školskog odbora jer u svakom trenutku mogu svakome da kažem u lice ono što mislim. Ako nekome smeta istina, meni je žao. Sastanak je bio najmirniji sastanak roditelja ikada. Pristojan, pri čemu sam ja jedini koji je skrenuo pažnju da tu strane ne postoje, a neko nas je doveo do toga da su one prisutne. Bilo je glasanje na neregularan način. Već su izabrali ko će biti u školskom odboru. Vlada je preporučila da ja budem tamo, i većina je to odlučila. Dio roditelja i nastavnog kadra je bio šokiran, i ponašali su se kako je direktora do sada i vodila školu", objasnio je Branko.
Kako je rekao, jedno njegovo dijete sada ide i dalje u školu Vladislav Ribnikar. Sin mu je rekao da jedva čeka da završi "taj Ribnikar", i odavno je znalo da se tamo nešto čudno dešava. Kako je objasnio, od dvanaestogodišnjeg sina je i saznao za tragediju.
"Ja tu cijelu priču imam obrađenu do 10. maja, a sada kada neko nešto izjavi, ja pogledam u suprugu i kažem: Kada sam ja to rekao? Ja sam za to da se izađe, ako ništa, sa većinski izglasanim stavom. Razmišljao sam da dijete prebacim u drugu školu, ali nisam. On je nama javio šta se dešava u školi. Nismo mu vjerovali, jer ima 12 godina. Ispred škole smo vidjeli policiju, nismo imali predstavu da ima stradalih sem Dragana i milsili smo da je nastavnica stradala. Prva dva sata sam očajavao zbog Dragana. Onda su nas prebacili u drugu ulicu. Koliko su ta tijela ležala tamo? Lagali su nas da ima još 60 djece zadržano zbog ispitivanja u učionicama", počeo je priču o tragičnom 3. maju.
Branko je objasnio da je za stanje njegovog djeteta sam morao da traži odgovor. Iz škole se, kako je rekao, niko nije oglašavao. "E onda je već postalo sumnjivo i ja sam trčao od Tiršove do Urgentnog dok je supruga stigla do škole. Tamo sam čuo od medicinskog tehničara da ima 6, 7 mrtvih. Uputio me je na novi Urgentni, a tamo su mi rekli da mi ćerka nije tamo i stvari su mi postale jasne", ispričao je prve trenutke tragedije otac ubijene djevojčice.
"Da li je to dan za zaborav ili dan za ošvešćivanje o tome da je ovo društvo pogrešno, ne znam kako drugačije da kažem. Svako gleda neki lični interes", rekao je Branko. Branko je predložio odluku na koji način bi trebalo da se riješi pitanje dece koja sada pohađaju Ribnikar.
"Mogli su jednostavno da donesu odluku: Škola radi do novogodišnjeg raspusta. Imaju mjesec dana da organizuju da deca idu na drugo ili druga mjesta, ništa jednostavnije. Taj objekat ne može da bude škola, i nije škola od 3. maja. Pravi ljudi treba da donesu odluku o tome. To više ne može da se skrnavi. Ništa jednostavnije. Ja se ne nadam rješenju, ja tražim da neko kompetentan donese odluku", objasnio je. Podsjetimo, učenik sedmog razreda (13) to jutro 3. maja je uoči prvog zvona za kraj časa ušetao u školu sa očevim pištoljem. Sa vrata je upucao čuvara škole Dragana V. potom i devetoro đaka. Dječak je sam pozvao policiju i mirno ih dočekao.
BONUS VIDEO: