Milan Veruović, nekadašnji telohranitelj Zorana Đinđića.
Milan Veruović, nekadašnji telohranitelj Zorana Đinđića gost je u specijalnom izdanju emisije "LIČNO sa Petrom Latinovićem" povodom 20 godina od ubistva srpskog premijera.
Veruović u ekskluzivnom intervjuu govori o tome šta se zaista dogodilo tog 12. marta 2003, ali i zbog čega sumnja da je Zvezdan Jovanović bio taj koji je povukao obarač. Veruović otvoreno govori i o Čedomiru Jovanoviću, Miloradu Ulemeku Legiji, pokušaju ubistva premijera Đinđića kod hale Limes, zemunskom klanu, pobuni JSO.
"Opozicija tih devedesetih godina je imala potrebu da bude zaštićena od represije režima Slobodana Miloševića koji je bio brutalan. Tada je opozicija formirala grupu ljudi koji su činili obezbjeđenje. DS je imala dio sistema koji se bavio bezbjednošću stranke i samog Zorana Đinđića. Poznavao sam ljude koji su bili u to uključeni. Ja sam između ostalog došao preko ljudi koji su bili osnivači DS", rekao je Veruović.
Kako su čuvali Đinđića
Dok je bio u opoziciji, priča Veruović, a posebno u vrijeme kada su protesti bili svakodnevni pravili su se planovi na dnevnom.
"Đinđić je 24 sata bio izložen kako fizičkim napadima tako i prijetnjama. On bi bio pod našom zaštitom i kada bi se protesti završili za taj dan a on otišao kući, u svoj stan na Studentskom trgu. Bio je veoma odgovoran prema onome čime se bavio. Tako da nije nikada izlazio sam, uvek bi pozvao nekog od nas. Mi smo pravili planove dežurstava tako da je uvijek neko bio sa njim", rekao je Veruović.
Kada Đinđić postaje premijer, Veruović kaže da je s jedne strane u operativnom smislu bilo lakše organizovati obezbjeđenje ali da su sa druge strane trpjeli konstantne pritiske.
"U operativnom smislu je postalo lakše. Mi ulazimo u okvire zakona kojim je jasno definisano ko šta radi. Vodila se kasnije kampanja kako je Đinđić imao neprofesionalno obezbjeđenje pa se išlo dotle da se govorilo da ga je čuvalo obezbjeđenje Slobodana Miloševića sa Sentom na čelu tog 12. marta da do atentata ne bi ni došlo. Sve je to pričano u sklopu toga da je Đinđić sam birao svoje obezbjeđenje što je neistina. Po zakonu je Đinđića obezbjeđivao resor Državne bezbjednosti odnosno Šesta uprava. Odeljenje za obezbjeđenje je formirano u toj Šestoj upravi u kome smo jedini ja i vozač dolazili iz civilnog sektora. Ali mi smo prošli sve bezbjednosne i edukativne provjere da bismo radili taj posao", rekao je Veruović.
Prema njegeovim riječima, takve tvrdnje oko obezbjeđenja Đinđića su bile dio kampanje koja je imala za cilj kriminalizovanje samog premijera Đinđića.
Milošević nije imao Čedu Jovanovića i Zorana Živkovića
"A posebno sam im ja bio trn u nozi zato što sam stradao sa njim i zato što sam ja iznio na sudu, pored devet ljudi koji su zajedno sa mnom bili neposredni očevici atentata. S druge strane ja sam im smetao jer sam se usudio da javno iznesem činjenice i argumente koji su izostajali iz medijske kampanje koja je vršila pritisak na medijski postupak. Zato sam ja bio lociran kao meta i kao tema. Ja bih volio o toj temi koja se tiče profesionalnosti obezbjeđenja Zorana Đinđića da pričam ali sa nekim ko je iz struke. Pričati o tome sa Draganom Šutanovcem, Zoranom Živkovićem ili Žarkom Koraćem - kakva je svrha", rekao je Veruović.
On kaže da treba napomenuti da Slobodan Milošević u svoje vrijeme nije imao Zorana Živkovića i Čedomira Jovanovića uz sebe.
"Njih navodim kao konkretne ljude koji su se pitali i učestvovali u nečemu a za šta danas ne preuzimaju svoju odgovornost", rekao je Veruović.
Naglašava kako su članovi Đinđićevog obezbjeđenja trpjeli velike pritiske.
"Bili su to konstantni pritisci i to iz najbližeg Đinđićevog orkuženja. Pritisci koji su išli ka tome da se mi sklonimo, da dođe neko drugi. Svi su se oni bavili i brinuli o Zoranu ali su to radili kao zadušne babe. Dolazili bi kod njega i govorili mu - jao Zorane, pazi se, Zorane čuvaj se... Ali to je sve", istakao je Veruović.
Govoreći o Beloj knjizi koja je nastala na Đinđićevo insistiranje Veruović kaže:
"U toj knjizi su evidentirane sve kriminalne grupe koje su bile na teritoriji Srbije. Pa nije premijer tražio od policije da sastavi Belu knjigu da bi imao razglednicu nego da bi se po toj knjizi postupalo. Ljudi iz te knjige su u permanentnom kontaktu sa ljudima koji čine neposredno okruženje Zorana Đinđića. I zato ja kažem da Milošević nije imao te ljude. I ako je imao neke takve oni su bili sa njim, a ovi su radili za sebe sa kriminalnom bandom praveći svoj interes i tako doveli do toga da Zoran strada a da mi ne znamo istinu o njegovom stradanju."
Niko da kaže - Čedo što si to radio?!
Veruović se posebno osvrnuo na otmicu Miroslava Miškovića.
"Imate otmicu Miroslava Miškovića, bjekstvo zemunske grupe u Francusku, njeno hapšenje u Parizu, sprovođenje u Beograd i postupak koji je pokrenut protiv njih. I imate onda njihovo puštanje iz zatvora a sve vrijeme imate medijsku kampanju koja to prati. A imate i nesporne činjenice da je Čedomir Jovanović direktno sa Radetom Terzićem, tadašnjim tužiocem učestvovao u oslobađanju pripadnika zemunskog klana iz zatvora gde su bili pod optužbom da su oteli Miškovića. Posjete, izjave... Postoje postupci koji su pokretani zbog toga a koji su stavljeni u neku fioku. Nikome to 20 godina nije interesantno da ispita. Da kaže - Čedomire šta si išao u Palatu pravde prije istražnog sudije da tešiš Dušana Spasojevića i da mu obećavaš puštanje iz zatvora", upitao je Veruović.
O petom oktobru, pobuni JSO i odlasku Đinđića u Kulu na sastanak sa njenim pripadnicima, pokušaju ubistva srpskog premijera kod hale LImes, šta se zaista desilo 12. marta 2003. kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića, kakvi su sve propusti napravljeni u istrazi, koja su pitanja ostala bez odgovora, zbog čega sumnja da je Zvezdan Jovanović bio taj koji je povukao obarač, o Čedomiru Jovanoviću, Miloradu Ulemeku Legiji... o svemu ovome Milan Veruović je govorio u specijalnom izdanju emisije "LIČNO sa Petrom Latinovićem" koju možete pogledati na Youtube kanalu portala MONDO.