Žena Gorana Veličkovića Goksija teško prati suđenje klanu Belivuk jer je loše fizički i psihički.
Na prošlonedeljnom suđenju klanu Belivuk okrivljeni-saradnik Bojan Hrvatin govorio je detaljno o likvidaciji Gorana Veličkovića Goksija, vođe Partizanove navijačke grupe "Jang bojs". Žrtvina supruga Jelena Veličković (36) izjavila je da je posle svega ona zdravstveno jako loše.
Takođe je navela da joj je teško da prati suđenje jer se previše odužilo i da utiče na njeno psihičko i fizičko zdravlje. "Juče sam išla kod psihijatra, samo menjam terapiju i kljukam se antidepresivima, sedativima. Raste mi nenormalno visok pritisak. Ne znam šta bih rekla, ali nisam dobro“, započela je razgovor sagovornica.
Bojan Hrvatin opisao je kako je ubijen Veličković, kao i kako mu je namešteno. Takođe je na suđenju otkrio i detalje koji do tad nisu bili poznati javnosti. "On verovatno želi da priča sve što zna, i gde je učestvovao i što je čuo, samo kako bi oprao sebe i svoju dušu za života. On nije svestan da nikada i ničim neće moći da okaje dušu, nikada neće biti spokojan. To šta je on uradio, to ne može da opere ni Dunav, a ni Sava“, kazala je Jelena.
Sagovornica je ispričala da se Hrvatin sastao sa njom nakon što je Goran nestao. "Pitala sam ga za Gorana, a on me gledao u oči i lagao. Istina je da sam sumnjala odmah na klan Belivuka jer znam da Goran nije imao problema ni sa kim. On, i da je bio najgori na svetu, meni njega ne može ništa da vrati. Idem u crkvu da mu palim sveću, to mi je jedino ostalo, i sanjam ga svako veče. Sve bih učinila kada bih mogla da vratim vreme, sve, dala bih i zadnju kap krvi, ali nažalost to nije moguće“, kroz suze je rekla Jelena Veličković.
Podsetimo, na prošlonedeljnom ročištu Hrvatin je govorio o stravičnim ubistvima koje su počinili članovi klana Veljka Belivuka. Svoje izlaganje započeo je sa likvidacijom Gorana Veličkovića. "Poznavao sam Gorana i pre nego što sam otišao u zatvor. Moj i Goranov zajednički prijatelj iz detinjstva me uputio na njega vezano za prodaju kokaina jednom kupcu. Našli smo se na klupici u Košutnjaku. Rekao mi je da on radi s kokainom, da je dobra roba, da će mi umanjiti cenu ako imam kupca, i tako smo počeli da sarađujemo“, kazao je Hrvatin.
On je naveo da su dogovorili posao i da je praktično ponudio da i on njemu prodaje marihuanu koju je kupovao od braće Budimir. "Veljko i Marko su mi rekli da su sa Goranom bili drugovi, ali da su saznali da je dupljak, da sarađuje sa drugim frakcijama, da je Miljković rekao da je čuo da hoće da im postavi bombu pod auto, Veljko nije verovao, gotivio ga je“, rekao je Hrvatin i da su ga tada prvi put pitali da li hoće da ga navuče da ga otmu.
"Rekao sam Miljkoviću da kada bude trebalo da se ubije neko iz škaljarskog klana, a da ima keša, računa na mene. Ubrzo sam im rekao da Goran traži pištolj da kupi i Veljko je rekao "hajde da mu ponudimo naše“. Slikali smo dva pištolja, rekao je Veljko da mu kažem 1.200 evra i on je pristao“, opisao je kako su tekle pripreme za ubisto Gorana Veličkovića.
Miljković se, kako je naveo, predstavio kao "Matori", a Veličkovića su ubedili da Matori čini uslugu Hrvatinu jer se znaju iz zatvora i zato mu dva pištolja praktično nudi po ceni jednog. Hrvatin je opisao da je poruke prosleđivao Goranu Veličkoviću i da je on poverovao i pristao na to.
"Rečeno je da je iz Beograda, ali da ima njive oko Beograda. Kupovali smo malo vremena da spremimo akciju otimanja. Nameštali smo sve da pristane da dođe sam i uspeli smo u tome. Bitno je bilo da auto kojim ću ga voziti bude "smart", da slučajno ako Goran krene sa nekim nema gde da sedne, ali i zato što je taj auto imao štek prostor“, otkrio je Hrvatin.
Kobnog dana, kako je ispričao, sreli su se oko 17 sati i zajedno "smartom“ izašli na auto-put ka njivi na kojoj su po dogovoru čekali ostali pripadnici kriminalne grupe. "Kada smo skrenuli sa asfaltnog puta, Goran je prokomentarisao "top mesto“, jer ni njemu nije odgovaralo da razmena bude u gradu. Kada smo stigli, video sam da stoje Janković i Nemanja Đurić. Goran je izašao iz kola, ja sam parkirao gepek na gepek, s tim što je ostalo između tri četiri koraka. Usput sam rekao Jankoviću "gde si Matori", mislim da se Goran pozdravio. Pitao je hoćeš da ti pokažem oružje, otvorio je gepek "pik apa" a Goran je stavio rukavice i krenuo ka gepeku. Sve se dešavalo u desetak sekundi. Janković je desnu nogu popeo u tovarni deo, u kom je u crnom džaku, čim se otvore vrata bilo nešto. Čim je Goran stigao do Jankovića, Đurić ga je desnom rukom zagrlio oko vrata a Janković je viknuo "policija" što je bio znak da Belivuk, Tešić i Lalić izađu iz kukuruza. On je pao stomakom na pod, to je bilo peglanje, pumpanje, odmah su mu stavili fantomku na glavu, ja sam mu stao nogom na list, jer se batrgao. Ja sam povikao "Matori, šta mi uradi to", a Belivuk mi je prstom pokazao da ćutim da se smirim. Belivuk nam je rekao da se ja i Đurić vratimo u Beograd“, ispričao je kako su u kukuruzima oteli Gorana Veličkovića.
Odatle je, sa Đurićem otišao u kafić u blizini suda u Katanićevoj, u kom su sedeli sve dok im nije poslata poruka da dođu u bazu. "Nije prošlo ni sat vremena, Miljković se pojavio. Doneo je Goranov skaj aparat, rekao je tada, a inače su ranije rekli da znaju da je u kontaktu sa Filipom Koraćem, kog smo mi zvali Zalizani među sobom. Pitao me da li znam još nekoga sa skaja, i rekao "ima Zalizanog". Ispričao je da se dobro držao, da ga je iznenadio, da je pitao za mene šta je sa mnom, gde sam ja, da su mu odgovorili da su mene već rešili. On je valjda rekao "nemojte njega on je tek izašao iz zatvora". Miljković se sa stadiona uputio da ode da ubije Gorana rekao je "meni je palo, ja treba da ga ubijem“. U stvari, svi su mrzeli Gorana, ali Miljković najviše, bio je radostan što ide da ga ubije. Rekao mi je da će trajati sat i po ili dva, da ga sačekam“, ispričao je Hrvatin.