Nakon atentata na Zorana Đinđića hitno su pozvali Dr Miljka Ristića da dođe u Urgentni centar.
Doktor Miljko Ristić u intervjuu koji je dao za Kurir otkrio je delove svoje životne priče koji su do sada bili potpuno nepoznati javnosti, a jedan od upečatljivijih tiče se pokojnog premijera Srbije, Zorana Đinđića, koga je opisao kao "najtežeg i najupečatljivijeg pacijenta kojeg je imao". On je bio hitno pozvan u Urgentni, kada su dovezli Đinđića nakon atentata.
"Svakog detalja se sećam. Samo što sam izašao iz operacione sale, zove sekretarica direktora KCS da hitno idem u Urgentni. Tamo policija, vojska, a na stolu Ðinđić. Beo kao kreč, iskrvario maltene totalno. Ogromna rana na srcu, razoran metak. Srce sam mu držao u ruci, brzo smo ga ušili", opisuje doktor svoje sećanje na ovaj dan.
"Pumpali smo krv, plazmu, sve, ali Ðinđiću pritisak non-stop 20-25, nikako da počne da raste. Tada shvatam da negde gubi krv. Otvaram trbuh - jetra isečena kao saće, a spolja nigde rane", priča doktor.
Ti meci za atentate imaju bočni potisak, ovaj je prošao i dijafragmu, baš čvrst mišić, i uništio jetru. Taj metak razara sve što mu se nađe na putu, to smo učili iz ratne hirurgije, koje sada nema na fakultetu.
On je objasnio da bi Ðinđiću u tom trenu jedino transplantacija jetre spasla život, ali da to, naravno, nije bilo izvodljivo u tom momentu.
"A i da je ostao živ, verovatno bi bio moždano mrtav. Nije imao šanse da preživi taj atentat", zaključio je doktor Ristić. "Čudno, ali niko me nije zvao da svedočim na suđenju. A po rani i po tome što je metak došao s desne strane i s visine, rekao bih da je ubijen iz Birčaninove, a ne Gepratove, kako je presuđeno. Osim ako Ðinđić nije leđima bio okrenut ulazu u Vladu kad je upucan" kaže dr Ristić u ispovesti za Kurir.