"Ja ti nisam dao 50 ili 500 već 50.000 maraka. Kad vraćaš pare?"
"Jedno vrijeme sam živio u hotelu Jugoslavija. Čim se probudim ja siđem u kazinu. Odatle sam i znao Ćentu. Arkan onda dođe, tu igramo karte. Arkan je bio korektan kockar, koliko god da izgubi on sjutra donese pare. Nije ostajao nikad dužan".
Ovako priču započinje Marinko Nikolić čovjek čiji prijatelji su bile mnoge poznate ličnosti, ali i žestoki momci sa beogradskog asfalta. Njegovo prijateljstvo sa Arkanom je počelo od jedne svadbe.
"Arkana sam upoznao na svadbi Mire Škorić u Mažestiku. Sjedjeli Ana Bekuta, Rođa Raičević, ja i još neko društvo. I ulazi Arkan sa svitom sa Cecom. I ja u zezanju kažem – sakrijte cigare, evo ga Arkan. Posle jedno deset minuta dolazi Arkanog general.
- Ti si Marinko?
- Jesam.
- Ajde dođi, zove te komandant.
Dođem ja, upoznamo se mi.
- A šta kažeš – da sakriju cigare jer ja dolazim.
Ja već pomislio kako će da bude zdravo i doviđenja sa mnom. Ali Željko se samo nasmijao i rekao kako je već slušao o meni. Ja sam bio u kombinaciji sa njegovom dugogodišnjom sekretaricom.
- Čuo sam da kockaš, pita me Arkan.
- Kockam.
- Pa kad već živiš u hotelu Jugoslavija što ne dođeš u moj kazino.
I mic po mic ja sam po cio dan i noć sjedio posle kod njega u kazinu.
U to vrijeme je kako kaže imao dugu kosu i nosio je minđušu koja je Arkanu posebno smetala.
"Jednom ja pogubio sve pare na kocki. Dođem kod Arkana i kaže mu – vidi ovdje ti je najjača igra kad ja kockam. Trebalo bi da uzmem neke pare ali sam švorc pa da ti meni ako možeš pozajmiš novac.
- Ja ne pozajmljujem, ali tebi ću da pozajmim. Koliko hoćeš?
- 50.000!
Nisu mi se dugo zadržale u džepu. I ja opet švorc, a nemam da mu vratim. I ja šta ću odem na nekoliko mjeseci u Crnu Goru kod brata. Imao sam za život, ali nemam para da funkcionišem, nemam para da vratim dugove. Nisam ja samo Arkanu ostao dužan. I Skoletu sam čak bio dužan", priča Nikolić.
Prošlo 7-8 mjeseci ali ga Arkan ne zove. Nikolić je u to vrijeme sa rođakom počeo da pravi firmu pa su tako uzeli kancelarije u hotelu “Ljubović”.
Kad dolazi sekretarica donosi novine u kojima piše kako su fudbaleri “Obilića” smješteni u hotelu “Ljubović”. I šta sad. Uzimam telefon i javljam se Arkanu.
- Čupavi, mamu ti je*em, čuo si da dolazim pa me zoveš.
- Čuo.
- Sjutra da si u hotelu Crna Gora u 7.00. Ako zakasniš minut dopisaću još jednu nulu na dug.
Ulazim ja sjutra ujutru u hotel kad izlaze on i Ceca iz lifta. Pozdravimo se, izljubimo se. Inače ja znam Cecu 10 godina prije nego što sam upoznao Arkana", priča Nikolić za Balkan info.
U jednom trenutku usred jela Arkan se "setio" da mu je ovaj dužan velike pare.
- Čupavi, nisam ti dao 50 ili 500 već 50.000 maraka. Kad vraćaš pare?
- Za mjesec dana.
- Je l’ to sigurno?
- Nije, i nastavim da jedem.
- U mamu ti je*em.
"I tako šalio se sa mnom. Ali stvarno nikad nije povisio ton na mene. Ja sam posle bombardovanja pravio svadbu i zvao sam i Arkana. Od duga mi je ostalo da mu vratim još 15.000. Javio mi se i rekao da ne može da dođe jer mora u Jagodinu ali mi je rekao i da mi je svadbeni poklon to što mu od sada više ništa ne dugujem", ispričao je Marinko Nikolić.