Na beogradskom asfaltu su se devedesetih godina prošlog veka pojavile figure od kojih je cio grad strepio. Sa ratnim godinama, došlo je do porasta kriminaliteta, a sami kriminalci nerijetko su bili nedodirljivi.
Kao i mnoge legende devedesetih, i Zoran Šijan nije sačekao starost. Upucan je 27. novembra 1999. godine kada je oko 1:30h na uglu Nemanjine ulice i Ulice Svetozara Markovića stao na crveno svijetlo na semaforu.
Njegovo ubistvo ostalo je nerasvetljeno. I pored nekoliko verzija toga šta je moglo da se desi, ubica nikada nije pronađen. Imao je 35 godina. Upucan je na današnji dan.
Zoran, koji je rođen rođen 1964. godine, dugo je gradio sportsku karijeru u kik-boksu. I dugo i uspješno budući da je uspio da u ovom sportu bude čak i prvak Evrope.
Ali, paralelno sa sportskim, vodio je još jedan život - onaj sa druge strane zakona. U tom paralelnom životu bio je vođa ozloglašenog Surčinskog klana.
Dok ga je jedan način života odveo je do samog vrha Evrope, zbog ovog drugog je nekoliko puta bio u pritvoru, zatvoru, ranjavan i na kraju ubijen. I zato danas, kada se sjete ovog čoveka, mnogi ga se sjete ne po ringu, već po svemu što je radio van njega.
A kombinacija ova dva života napravila je od Šijana veoma moćnog i opasnog čoveka, jednog od one vrste sa kojom nikada ne želite da dođete u sukob. Pred njim bi se obično sklanjali i izbjegavali ga.
Za njegovo hapšenje bilo je potrebno čak 200 policajaca, što govori u prilog tome koliki je ugled uživao u kriminalnom miljeu i koliku je opasnost predstavljao.
Pjevačica Goca Božinovska 1989. godine upoznala je kik-boksera i vođu tzv. Surčinskog klana Zorana Šijana. Sreli su se na plaži u Herceg Novom, a Goca je jednom prilikom ispričala da su posle susreta na plaži izašli na večeru, a ljubav se desila odmah.
Kako su prošli nesrećni momci, čija je jedina, ali i najveća greška bila to što u zatvorskoj sobi nisu prepoznali vođu klana, ispričao je Zoran Lepi Marković, ozloglašeni momak Voždovca i legenda devedesetih.
"Jednom sam sa Šijanom bio u sobi u Centralnom zatvoru", započinje svoju priču Lepi Marković. "Odjednom su neki momci došli u sobu, a počela je već bila frka jer smo kretali na kantinu. Ja pitam Zorana da li treba da mu uzmem nešto na kantini, jer su čuvari već počeli da nas izbacuju iz sobe, nije bilo mnogo vremena. Sa svih strana se čulo “Izlazite iz sobe, izlazite iz sobe". On mi kaže da mu uzmem jedne Orbit žvake. A tada nije bilo Orbit žvaka u zatvoru, sada ih možda i ima.” kaže Marković i nastavlja:
"Meni je to malo bilo smiješno, ali sam ćutao, a jedan majmun tu što je ušao u sobu, a bio je iz Rupčina gore, Rakovice ili ne znam šta je to gore, Resnik, kao nešto počne da se smije."
Zoran Lepi Marković otišao je do kantine i zajedno Šijanom se vratio u sobu. U sobi su još uvek čekali isti mladići.
"Onaj isti što se smijao počne sad da ga provocira, kao, brate jesi izgutao Orbit žvake", nastavlja priču Lepi. "Kaže Zoran - Sad ću da ga prebijem, ja ga smirim, kažem nemoj, pusti ga, ali klinac navalio, ne zna ko je ovaj, a ja nemam vremena da im kažem da se ne kače sa njim. I on nastavi da ga provocira: pa jesi li gladan, ako si gladan, ima ovdje neko meso, možda se malo pokvarilo, ali uzmi pojedi to."
Brutalnom kriminalcu je tu već bilo dosta podrivanja autoriteta. Po njegovom mišljenju mladići su pretjerali, a on je rijetko kada nekoga ko pretjera puštao da prođe nekažnjeno.
"Šijan ustane", nastavlja Lepi: "pita ga 'Šta si rekao', pa bum, tras, bum tras, onda ovaj drugi skoči, on i njega dohvati, pa drugog, pa trećeg, poslagao ih Šijan sve dole. Oni viču - komandire, komandire, pa kasno sad da vičeš. Provociraš čovjeka, a sad kukaš. Čekaj da vidiš prvo ko je" sjeća se Marković i dodaje:
“Znaš kako ide pravilo: prvo vidiš ko je neko, šta je, ne diraš ga. I jako su me iznenadili ti momci što su krenuli na njega, a nisu znali na koga su krenuli. Šijan je bio jako opasan. Ali onako, normalno obučen, obična fruzura… Prešli su se. Kad su počeli da lete po sobi, e tada su tek shvatili ko je on”, završava ovu priču iz Centralnog zatvora Zoran Lepi Marković.
Ubistvo još uvek nerasvijetljeno
Brojne su teorije ko stoji iza likvidacije kontroverznog Surčinca, ali konkretnih dokaza nema.
Kao naručioc pominjani su Zoran Uskoković Skole i grupa Željka Maksimovića Make, ali nikada nije skupljeno dovoljno dokaza, niti je pokrenut krivični postupak.
Šijanova majka je pre nekoliko godina u izjavi za jedan tabloid rekla: "Mog sina je ubio neko mnogo moćan, a vjerovatno je u njegovo ubistvo umiješana i bivša Služba državne bezbjednosti. Ne mogu da uprem prstom ni u koga, ali znam samo da se dva-tri mjeseca pre smrti posvađao s Markom Miloševićem i da ga je tada ošamario."