Petar Vasić priča o tome kako su ga Zemunci držali danima vezanog. Mučili su ga. A onda je uslijedio ruski rulet.
Petar Vasić zvani Pera Van Dam u jednom intervjuu ispričao je kako je drugovao sa Đorđem Božinovićem Giškom, kako se tukao sa policijom 9. marta, zašto misli da je Vuk Drašković izdajnik i kako je preživio ruski rulet u Šilerovoj.
Inače Vasić je završio DIF i trenirao karate, a poslije se takmičio u ful-kontaktu i tajlandskom boksu. Radio je i kao obezbjeđenje u diskoteci "Taš" od 1989. do 1990. godine.
"Kad staneš na vrata oni ne kapiraju da je to tvoj hljeb. Mnoge nisam pustio da uđu, ali nikad nisam dozvolio da neko ko dođe sa djevojkom ili suprugom ne uđe jer nema karticu. A pravilo je bilo da se samo sa njom ulazilo. Probleme su mi pravili ljudi koji su bili iskompleksirani. Ne pustiš ga i on onda dođe i kaže – ajde izađi napolje. Ja sam tad dosta rizikovao. Nikad ne znaš ko te čeka napolju, da li je sam ili ih ima više. Da li su naoružani. Dešavalo mi se da ih ne pustim, zatvorim vrata onda oni pucaju u njih", priča Vasić.
Kako kaže jednom je došlo njih skoro 15 sa djevojkama.
"Pustio sam ih. Jedan me posle napao. Da li je bio pijan, ne znam stvarno na čemu je bio. Morao sam da se branim. Onda je cijela ekipa ta njegova skočila na mene. I to se završilo kako se završilo. Odnijeli su ih poslije. Prošla noć, ja ujutru krećem ka autu i u jednom trenutku čujem pucanj. To su bili oni. Došli su da me ubiju. Prvi put su me promašili, pucali su još jednom ali me nisu pogodili", ispričao je Vasić.
Priča kako je bio dobar drug sa Giškom. Jednom je policija pokušala da uhapsi Gišku u hotelu Slavija.
"Došli su specijalci i jedan od njih je prozvao Gišku a on mu je rekao – evo, Pera i ja, pošto smo raspoloženi možemo sve da vas bijemo. Oni su počeli da se smiju. I on je poslije pobjegao kroz prozor, a ja sam izašao na skroz drugu stranu. Tražio sam ga par sati. Nađem ga poslije a on se bio zakačio ispod kamiona, krvario je. Imao je veliku povredu na nozi, nije imao parče cjevanice. Poslije smo se sklonili u štek. Rekao mi je – bato došli su da nas ubiju. Poslije svega toga je bio mnogo oprezniji", kaže Vasić u emisiji Goli život.
Prisjetio se i demonstracija 9. marta.
"Policija je imala naređenje da bije, da baca suzavac. Na Trgu se nije znalo ko koga bije. Držali smo se dobro. Nas 20-30 je bilo u klinču. Ruke i noge su me boljele mjesec dana. Mislim da je to sve Vuk Drašković iskoristio, da je sve to bila samo igra i da je on bio u to vrijeme na strani Slobodana Miloševića i Mire Marković. Vuka gledam kao jednog izdajnika Srbije. Poslije se provlačio kroz sve vlasti. Mislim da je Vuk od samog starta izdao sve", rekao je Vasić.
Giška mu je u to vrijeme rekao da Vuk ne može da kontroliše situaciju i da ima loš osjećaj kada su u pitanju Garda i Drašković.
"Kao da je znao da će biti izdan. A kada su ga ubili, mjesecima nisam mogao da dođem sebi", ispričao je on.
Vasić je otvoreno progovorio i o susretu sa Zemunskim klanom. Tih godina niko nije znao ko su oni. Oteli su ga i četiri dana držali zarobljenog. O tome šta je sve preživio, Vasić je detaljno opisao.
"Bio sam u Hali sportova na treningu. Izlazim, nađem se sa drugom. Poslije mi on reče da odemo do stana, kaže ima neke prijateljice. Uđemo u stan, tog malog su bacili u sobu, mene u kuhinju. Vidim 10-12 naoružanih ljudi sa heklerima i utokama.
- Miki je rekao da je sva roba išla preko tebe, kažu mi.
Nisam znao o čemu se radi. Znam da nikome ja lično nisam bio dužan. I tu počinju četiri dana pakla."
Kaže kako su zvali sve ljude koji su ga znali. I oni sa kojima je bio dobar i oni sa kojima nije bio, tvrdili su da je on ispravan.
"Istjerali su mi litar i po krvi, nema spavanja dan i noć, vezane ruke i noge. Sjećam se bila neka djevojka koja je došla i koja je u jednom trenutku rekla – možda je dečko nevin. Dušan Spasojević ju je udario utokom, rasjekao je.
- Je l' ti se on sviđa? upitao ju je Spasojević.
Ja skočim ali je on onda prijetio da će ubiti i mene i nju. Meni teško ali sam nemoćan. Podavio bih ih", priča Vasić.
Njegovi drugovi u međuvremenu su skupljali pare.
"Najteži trenutak mi je bio kada su mi dali da sat i po popričam sa sestrom. Da joj kažem šta da uradi kad me ubiju.
- Slušaj ja ovo vjerovatno neću preživeti. Čuvaj dijete i porodicu, čuvaj roditelje, rekao sam joj.
Oni su ljudi psihopate. Razmišljao sam da se pobijem sa njima, ali nisam imao nikakve šanse, bio sam vezan, na 6. spratu, ne možeš da pobjegneš", rekao je Vasić.
Jedno veče su doveli neku ekipu, došle su i neke djevojke. Pitali su ga da li je nekada igrao ruski rulet.
- Nisam.
- Je l’ bi igrao?
- Nemam šta da izgubim…
On stavi jedan metak u kolt, okrene burence. Puca. I tako nekoliko puta. Ništa.
- Neće te metak.
Onda stavlja dva komada u burence.
- Smiješ li sa dva?
- Smijem.
Pomirio sam se. Samo Bog može da me spasi. Opet vrti burence. Ništa. Stavlja tri metka.
- Smiješ li sa tri?
- Ajde, treća sreća, možda me i ubijete.
Vrtio je tri-četiri puta i ništa.
- Imaš mnogo sreće."
Zvali su neke njegove drugove koji su garantovali za njega. To je bila nedjelja. Rekli su mu da mu je u utorak suđenje.
"Došao je utorak. Sedam njih je bilo za moju likvidaciju, petoro je bilo za to da me puste. Onda je došao neki matori i rekao mi – Prvo veče kad su te doveli i kad si rekao da ne znaš ko su oni i da te ne interesuje oni su to shvatili kao da si ih potcijenio. Ja sam shvatio da si mangup i da si inteligentan. Ideš kući. Poveli su me njih trojica iz zgrade. Trebalo mi poslije toga mjesec i po dana da se oporavim", ispričao je Petar Vasić.