O ovoj temi govorio je klimatolog Vladimir Đurđević u emisiji Puls Srbije.
Naučnici upozoravaju da topljenje leda na sjevernoj hemisferi može dovesti do katastrofe opisane u holivudskom blokbasteru iz 2004. godine. Naglo gašenje morskih struja u Atlantskom okeanu je vjerovatnije nego ikad. I izgleda da se ponavlja i onaj drugi dio ovog filma, a to je da naučnike niko ne shvata ozbiljno dok ne bude kasno.
U filmu "Dan poslije sutra" našu planetu je pogodila polarna oluja, što je dovelo do novog ledenog doba, a iako se radi o fantaziji, naučnici tvrde da je ovakav scenario zapravo vrlo moguć i u stvarnom životu!
O ovoj temi govorio je klimatolog Vladimir Đurđević u emisiji Puls Srbije.
- Taj scenario nije moguć na način kako je to u filmu prikazano. Znači to ne može da se desi u tako kratkom periodu. Period u kome bi se to desilo je otprilike oko 100 godina. Postoji šansa da dođete do tog naglog zahlađenja zbog zaustavljanja golske struje, ali to je proces koji bi trajao dugo i generacije koje danas žive ne bi bili svedoci tog. U narednom periodu od recimo 200 godina može tako nešto desi - rekao je Đurđević i dodao:
Ono zbog čega je ova tema opet privukla pažnju javnosti jeste zato što je izašao naučni rad u kojem su definisali prvi put metriku kako da mjerimo da li smo mi u taj proces koji bi dugo trajao ušli ili nismo. Dakle, u kom dijelu okeana, koja vrsta kretanja da se mjeri na koji način, da bismo vidjeli da li smo prešli tu tačku bez povratka. Tako da danas to možda malo bolje znamo nego prije, ali i dalje ne znamo kad bi se to tačno desilo, koliko bi dugo trajalo. Nepotpuna istraživanja pokazuju da ćemo u narednih nekoliko decenija saznati da li smo mi prešli tu tačku bez povratka ili nismo. Zato što jedanput kada se neke stvari poremete u klimatskom sistemu, onda čak bilo šta da ljudi rade, stvari će ići svojim tokom. Tako da se postavlja pitanje sad kada ćemo mi u budućnosti preći tu tačku i da li ćemo je preći i kada je budemo prešli koliko će taj proces trajati. Ovo istraživanje pokazuje da šanse da ovu granicu pređemo možda postoje u periodu od narednih 70-tak godina i u tom periodu mi možemo da izmjerimo ili da napravimo neku dijagnozu toga da li je ta tačka bez povratka pređena. A u trenutku kad tu tačku bez povratka pređemo, onda bi trebalo jedno 100 godina da se desi ono što se desilo u filmu i nema nam onda povratka.
Kako se spasiti od ovakvog scenaria?
Ono što znamo jeste da što prije zaustavimo proces globalnog zagrijevanja da su manje šanse da se ovakav scenario desi u narednom vijeku. Tako da još jedna od poruka koja je važna poslije objavljivanja ovog naučnog rada jeste da ljudi treba se potrude što prije zaustave globalno zagrevanje. Trenutno je planeta toplija, zahvaljujući ljudima za jedan stepen u odnosu na 19. vijek i vjerovatno imamo skoro 100% šanse da ćemo se zagrijejati za još jedan stepen u 30 godina. Međutim, ako uspijemo da se zaustavimo u smislu porasta te globalne temperature prije te granice od dva stepena, dakle, ako uspijemo da se zaustavimo za pola stepena, znači da se zaustavimo globalno zagrijevanje na jedan i po stepen, onda su šanse značajno manje za ovakav scenario nego ako se recimo zaustavimo na granici od dva stepena.
Klimatski sistem je jako osetljiv
Ja sad pričam ovdje o desetim djelovima stepena i ljudima vjerovatno to ne djeluje puno važno zato što znamo da iz dana u dan temperatura mijenja po nekoliko stepeni. Međutim, klimatski sistem je vrlo složen i vrlo osjetljiv na ovako male promjene. Dakle, bukvalno deseti dio stepena može da odluči da li će planeta da krene u jednom smjeru ili u drugom. I da li ćemo imati ove posljedice o kojima pričamo.