Dr Aleksandar Knežević, specijalista neurohirurg na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj navodi za RTS da je pri prijemu pacijenata zavladao muk zbog velikog broja ranjene dece.
Dr Aleksandar Knežević, specijalista neurohirurgije na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, opisao je celu dramu koja je usledila u Tiršovoj kada su počela da pristižu deca povređena u pucnjavi u vračarskoj školi. On se juče u gostovanju na RTS-u prisetio te srede ujutru, kada se i dogodila stravična pucnjava u OŠ "Vladislav Ribnikar" u kojoj je od stradalo osmoro dece i pripadnik obezbeđenja, a teško ranjeno sedmoro."
To jutro pričao sam o redovnom programu sa prethodnom specijalizantkinjom koja je bila dežurna te noći, pričali smo o tome što treba raditi sa pacijentima na odeljenju. Došao je tada i specijalizant, koji je bio celu noć dežuran. Samo je rekao da ne ide kući, jer dolazi devetoro povređenih iz osnovne škole na Vračaru. U tom momentu, mi ne znamo koja je to osnovna škola. Dugo je vremena prošlo do momenta kada sam saznao koja je tačno osnovna škola je u pitanju. A moj sin ide u jednu od tih škola na Vračaru", ispričao je Knežević za RTS.
"Nakon tog prvog šoka krećemo dole. Doktor Mrdak, neurohirurg koji radi sa mnom, me je pozvao i rekao da je već stigao pacijent. Znači, njih troje je već stiglo kod nas. Mislim da su prvi pacijenti stigli u Tiršovu, a onda je posle krenula preraspodela, jer mi nemamo dovoljno neurohirurških sala niti neurohirurga", ispričao je Knežević.
Devojčica koja se nalazila u teškom stanju, odmah je zbrinuta od strane anesteziologa. "Doktorka Simić koja je na čelu anestezije u Tiršovoj i njene kolege odmah su u sobu reanimacije sproveli pacijentkinju, tu su odmah došli dečji hirurzi, ortopedi i mi neurohirurzi. Konstatovali smo da ima ustrelnu povredu glave", rekao je Knežević.
Nakon toga, povređenu devojčicu vode na radiološku dijagnostiku. "U Tiršovoj je zavladao muk. Radiolog je uradio snimak kad smo ga pogledali, direktno smo otišli u salu. Sve zajedno ne verujem da je trajalo 20 minuta. Bili smo u sali, anesteziolog dr Irina Milojević je vodila anesteziju, njoj i njenom timu je bio teži posao jer je trebala nadoknada krvi sve vreme. Doktor Mrdak i ja smo krenuli sa operacijom sa našom specijalizantkinjom Mašom. Bilo je prisutno masovno krvarenje koje smo nekako uspeli da zaustavimo. Na pola operacije su nam se pridružila još dva profesora i svi zajedno uradili sve što se može iz medicinskog ugla", kaže Knežević.
Ističe da im je u tom trenutku veoma značila podrška drugih profesora koji su im se pridružili. Doktor kaže da je bio dežuran i kada se desilo masovno ubistvo u Mladenovcu. Upitan šta bi kao roditelj poručio drugim roditeljima, odgovara – što više vremena provodite sa svojom decom, pričajte sa njima. "Kao roditelj se trudite da budete najbolji, uradite sve za svoje dete i da mu objasnite da je socijalizacija bitna. Objasnite detetu da je sem te ocene u školi, jako bitno da bude i drug", rekao je Knežević za RTS.
On je sinoć rekao i da je devojčica teško ranjena u pucnjavi u OŠ "Vladislav Ribnikar" i dalje u veoma teškom stanju da je životno ugrožena. Kako je rekao, devojčica se nalazi na intenzivnoj nezi u Tiršovoj i najteži je pacijent koji je životno ugrožen. Anesteziolozi neprekidno brinu o njoj, ističe.
Vladimir Radović, anesteziolog Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" navodi za RTS da u trenutku tragedije i prijema pacijenata u KBC "Dragiša Mišović" nije bio na poslu, ali da je po boji glasa koleginice koja ga je pozvala primetio da je reč o nekoj katastrofi. "Prilazim bolnici mešaju se zvukovi sirena Hitne pomoći i policije. Inicijalni prijem su dva mlada momka. Kod prvog momka nakon osnovne dijagnostike odmah se ulazi u selu jer se javila potreba za hitnim hirurškim zbrinjavanjem tog momka i u toku noći je njegovo zdravstveno stanje stabilizovano", kaže dr Radović.
Kod drugog momka su, kaže Radović, uspeli da neoperativno stabilizuju hemodinamiku i on je nakon 24 sata prebačen na Ortopediju u zemunsku bolnicu. Očekivali su prijem još dva pacijenta iz Smedereva, ali oni nisu stigli do Beograda, preminuli su. Navodi da je u bolnici vladala velika neizvesnost jer su dobili informaciju da čovek koji puca u okolini Mladenovca i Smedereva nije uhvaćen, da puca i dalje i ide iz sela u selo.
"U tom trenutku kada sam dobio informaciju o tome šta se događa u okolini Mladenovca prosto nisam mogao da verujem da se to zaista događa, da se tako nešto zaista događa. Bila je to jako teška noć", kaže Radović.
"Kolega traži dete, a ja ne znam da li da ga pozovem"
Navodi da je u svojoj karijeri imao mnogo teških dana i noći, da su lekari baveći se svojim poslom istrenirani na stres, ali da postoji situacija na koju čovek nikada ne može da se pripremi, kao što je masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. "U uključenju uživo, ja vidim kolegu koji se panično raspituje za svoje dete, i sad ja ne znam, da li da ga okrenem i pitam ga, ili da prosto čekate i vidite šta se događa", navodi Radović. Na pitanje da li, i kako, može da se spreči ovako veliko nasilje odgovara: "Način da se spreči ovako veliko nasilje verovatno je borba protiv malog nasilja".